Srbija je najpodeljenije društvo u Evropi

Društvene podele, ilustracija Image copyright Getty Images

Najsnažniji utisci o podelama zabeleženi su u Srbiji - čak 93 odsto ispitanika svoje društvo smatra veoma ili prilično podeljenim, pokazuje istraživanje BBC-ja.

Anketa je sprovedena u jedanaest evropskih zemalja: Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Španiji, Švedskoj, Srbiji i Velikoj Britaniji.

„Sličan trend je prisutan u čitavoj Evropi jer najmanje tri od četiri ispitanika kaže da je njihovo društvo veoma ili prilično podeljeno", kaže Morija Glen Gotfrid iz Ipsos Morija, britanskog ogranka globalnog preduzeća za istraživanje javnog mnjenja.

Gotfrid kaže da Evropljani veruju da su razlike postale izraženije.

„Ovo može da bude posledica političke klime i zaokreta ka desnici kome svedočimo na delu kontinenta, ili je politička klima rezultat većih tenzija u društvima. Ove dve stvari su povezane", kaže on.

Većina Evropljana smatra da su podele u njihovim zemljama izraženije nego pre deset godina, a 47 odsto vidi svoja društva kao manje tolerantna, pokazuje istraživanje BBC-ja.

U istraživanju koje je u 27 zemalja sveta preko interneta sproveo Ipsos Mori, 66 odsto Evropljana smatra da su njihovi narodi „više podeljeni" nego ranije, što je najviši procenat na svetu.

Polovina Britanaca kao primer navodi podele između imigranata i domaćeg stanovništva.

To je najrasprostranjenija podela u Velikoj Britaniji, a slede religijske razlike (47 odsto), nacionalnost (41 odsto) i politički stavovi (40 odsto).

Podeljena Evropa

Kao i u Velikoj Britaniji, ispitanici u Nemačkoj i Francuskoj često ističu podelu na migrante i domaće.

Gotfrid dodaje da opstaju i tradicionalne podele.

„Tenzije koje se zasnivaju na klasnoj pripadnosti i razlici u zaradama i dalje postoje. U Britaniji, na primer, trećina primećuje tenzije između bogatih i siromašnih, dok u Mađarskoj više ispitanika primećuje tenzije između bogatih i siromašnih nego između imigranata i domaćeg stanovništva."

Rezultat na svetskom nivou pokazuje da je tri četvrtine ispitanika saglasno da su njihova društva podeljena, od čega jedna trećina kaže da su društva „veoma podeljena".

Smatra se da razlike rastu, a velika većina tvrdi da su podele u njihovim zemljama dublje nego pre deset godina. Samo 16 odsto ispitanika smatra da su podele danas manje izražene.


Imati i nemati u Srbiji

Dejan Anastasijević, BBC na srpskom

Oko 80 odsto populacije čine pravoslavni hrišćani, pa nema uslova za snažne nacionalne ili verske podele.

Ipak, Srbija je rekorder u nejednakostima u primanjima među evropskim zemljama, što pokazuje prošlogodišnji GINI indeks nejednakosti.

Četvrtina stanoviništva živi ispod granice siromaštva, dok najbogatijih 20 odsto zarađuje deset puta više nego najsiromašnija petina. U Evropskoj uniji, ovaj odnos je pet-prema-jedan. Razlika među onima koji imaju i koji nemaju porasla je u prethodnih pet godina.

U sferi politike postoje oštre podele oko Kosova koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije. Prihvatanje nezavisnosti (bez formalnog priznanja) jedan je od preduslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Iako većina građana Srbije želi u EU, većina želi i da se Kosovo vrati. Debata je uvek žustra.


Rivalstva u Južnoj Americi

U zemljama Južne Amerike u kojima je sprovedeno ispitivanje - Argentini, Brazilu, Meksiku, Čileu i Peruu - najmanje tri četvrtine ispitanika primećuje velike podele, najčešće političke prirode, ali i podele na bogate i siromašne.

Percepcija tenzija najviša je u Argentini, gde 92 odsto ispitanika kaže da je njihova zemlja „veoma" ili „prilično" podeljena, dok gotovo 40 odsto tvrdi da se situacija pogoršala u poslednjih deset godina.

Oko 70 odsto Argentinaca uzrok vidi u političkim razlikama.

„To je veoma, veoma visok broj", kaže Gotfrid. „Izuzimajući Maleziju, rezultati istraživanja u Argentini su na vrhu onih koji političke razlike vide kao glavni uzrok podela."

Istraživanje pokazuje da su političke razlike izraženije u Južnoj Americi nego u Evropi jer ih kao uzrok podela prepoznaje više od polovine ispitanika.

Ipak, dok 68 odsto Evropljana smatra da su se podele zaoštrile u poslednjoj deceniji, broj onih koji tako misle u Južnoj Americi je znatno manji - 59 odsto u zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje.

Politička podela u Argentina

Predsednik Maurisio Makri obećao je u predsedničkoj kampanji 2015. godine da će se rešiti „la grieta" - dubinske podele do koje je došlo pod administracijom prethodnog predsednika Kinera (od 2003. do 2015. godine).

Podele o kojima Argentinci stalno govore nisu, međutim, iščezle ni pod konzervativnom administracijom Makrija. Štaviše, podela se produbila jer gotovo 40 odsto ljudi misli da je zemlja podeljenija nego pre jedne decenije, vidi se iz istraživanja Ipsos Morija.

„Zanimljivo je kako ljudi vide podele kao skorašnji fenomen", kaže sociolog Martin Gendler sa Univerziteta u Buenos Ajresu.

„Ova zemlja je nastala na brojnim suprotnostima i rivalitetima koji postoje od najranijih dana, i prisutniji su nego u ostalim nacionalnih državama. One su dobijale novi značaj tokom godina, ali su se uvek kretale oko sukoba populizma sa antipopulizma."

Svet kome nedostaje tolerancija?

Gotfrid kaže da je istraživanje otkrilo i neke pozitivne trendove.

Dve trećine ispitanika saglasno je da ljudi širom sveta imaju više sličnosti nego razlika.

„Samo mali broj ljudi veruje da mešanje sa ljudima različitog porekla, kulture ili pogleda na svet izaziva sukobe", kaže Gotfrid.

Trećina smatra da ti kontakti mogu ponekad da vode nerazumevanju koje se najčešće može izgladiti, dok 40 odsto veruje da oni mogu voditi boljem razumevanju i poštovanju.

Gotovo 74 odsto Kanađana smatra da je njihovo društvo veoma ili prilično tolerantno prema ljudima različitog porekla i pogleda na svet. Za njima sledi 65 odsto Kineza i 64 odsto Malezijaca.

Image copyright MirekP
Natpis na slici Dve trećine ispitanika smatra da ljudi širom sveta imaju više sličnosti nego razlika

Kina u „harmoniji"?

Juven Vu, kineski servis BBC

Dok su političke, verske i polne razlike predmet oštrih debata u drugim zemljama, u Kini postoji mala tolerancija za ove razlike.

Oštra državna kontrola medija sprečava smislenu i otvorenu političku raspravu. Rezultat je da se socijalne razlike pokrivaju. Svega sedam odsto ispitanika u istraživanju Ipsos Morija smatra da je njihovo društvo veoma podeljeno".

Nekadašnji predsednik Hu Đintao zalagao se za izgradnju harmonizovanog društva", pravednog društva u kome se poštuje vladavina prava, a ljudi veruju jedni drugima. Slogan se mogao videti i čuti svuda. Ali kada su postovi na društvenim mrežama bili uklanjani jer su ih cenzori smatrali uvredljivim, građani su govorili harmonizovan mi je post".

Uprkos tome, državno rukovodstvo prepoznaje razlike u prihodima koje su se odrazile na kineski GINI koeficijent koji pokazuje ogromnu nejednakost. Kineski san" predsednika Sija Đinpinga o novoj mladosti nacije bez dileme je inspirisao mnoge kineske građane - ali nije dao rezultate za sve.


Više o ovoj priči