Pritisci turizma: pet mesta koja privlače previše turista

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Vlada Filipina najavila je da će obezbediti pomoć turističkim kompanijama koje je pogodilo zatvaranje ostrva Borakaj.

Tokom poslednjih nedelja, vlasti u Tajlandu i na Filipinima stavile su turizam na čekanje na svojim dvema najpopularnijim turističkim destinacijama.

Prvo su tajlandski zvaničnici rekli da zaliv Maja mora prinudno da ostane bez posetilaca kojih je tamo sve više otkako je 2000. godine proslavljeno u filmu „Plaža".

A onda je filipinski predsednik Rodrigo Duterte objavio je da će se ostrvo Borakaj takođe zatvoriti na nekoliko meseci, pošto je, prema njegovim rečima, postalo „pretrpana septička jama".

Ovo nisu jedine lokacije sa sličnim problemom. Brojni evropski gradovi, među kojima su Venecija i Dubrovnik, žale se da su preplavljeni turistima, kao što je, recimo, ostrvo Skaj u Škotskoj.

Barselona je 2017. godine donela restriktivne mere protiv neprijavljenog izdavanja smeštaja putem mreže Er-Bi-En-Bi (AirBnB), tvrdeći da će meštanima povećati namete na izdavanje.

Drugde su povećali cene za turiste kako bi zaštitili svoja bogatstva. Ruanda sada naplaćuje 1.500 dolara dnevno za dozvolu za posmatranje gorila.

Pogledajmo pet odredišta širom sveta koje tragaju za načinom da se izbore sa sopstvenom popularnošću.

1. Tajland: zaliv Maja konačno ide na odmor

Zaliv Maja, Tajland Image copyright Getty Images

Tajlandske vlasti su u martu objavile da zatvaraju poznati zaliv Maja kako bi mu omogućile mali predah. Ta skrovita uvala - sa providnom vodom, belim peskom i krečnjačkim stenama - postala je slavna kao pitoreskna scenografija za film „Plaža", u kom glavnu ulogu igra Leonardo Dikaprio. Od tada se svakog dana na njenu obalu iskrca između 4.000 i 5.000 posetilaca.

Stručnjaci kažu da je 77 odsto korala u zalivu Maja ozbiljno ugroženo, uglavnom zbog oštećenja koja im nanose brodska sidra. Planirana četvoromesečna pauza ove godine to neće uspeti da popravi.

Da li je, onda, kasno za spas zaliva Maja?

Ton Tamrognavasavat, morski biolog iz Bangkoka, ne misli da jeste.

„Da je kasno, ne bismo ništa činili", izjavio je za BBC. „Pre tri godine smo zatvorili ostrvo po imenu Koh Jung i korali tamo sada lepo rastu. Istu praksu ćemo primeniti u zalivu Maja i pokušaćemo da presadimo neke korale tamo."

Tajland je 2011. godine za turiste zatvorio desetine lokacija za ronjenje. Koh Jung, ostrvo u lancu Pi Pi, kao i Koh Takai u nacionalnom parku Similanska ostrva, takođe nisu otvorena za posetioce od sredine 2016 godine.

Čuvari parka na Tajnladnu posmatraju kako turisti šetaju plažom Maja zaliva, 9. aprila 2018. godine. Image copyright Getty Images
Natpis na slici Dan u zalivu Maja pre zabrane.

Elizabet Beker, autorka knjige „Prebukirano: eksplozija turizma i putničkog biznisa", kaže: „Ja mislim da ima smisla da se ostrva zatvore. Međutim, Tajland je pod ogromnim ekonomskim pritiscima, pogotovo u ova teška politička vremena. Turizam predstavlja ključ tajlandskog ekonomskog razvoja, te se stoga tamošnji biznismeni i zvaničnici plaše da bi svako sputavanje turizma oštetilo tajlandsku ekonomiju."

Gospodin Tamrongnavasavat smatra da se upravo zbog toga toliko odlagalo sa preduzimanjem mera u zalivu Maja. „Ako ste u zemlji koja dobija više od 22% bruto domaćeg proizvoda od turizma, razumećete koliko je to teško. Većina ljudi nije verovala da će se ovo zaista desiti."

Kada se zaliv Maja opet otvori, biće ograničen na 2.000 turista dnevno i brodovi više neće moći da pređu plitki greben. Takođe će se opet zatvoriti na četiri meseca sledeće godine.

Međutim, Vorapoj Limlim, direktor tamošnjeg nacionalnog parka, izjavio je za Puket njuz da nije siguran na koji način će sprovesti tu novu zabranu i da će njegovom malom timu koji već patrolira obalama možda trebati pojačanje.

2. Italija: Ćinkve Tere isprobava savremene tehnologije

Obojene kuće u Ćinkve Tere u Italiji Image copyright Getty Images
Natpis na slici Obojene kuće u Ćinkve Tere u Italiji

Turisti prosto ne mogu da se nagledaju tih pet jarko obojenih gradova na liticama u severnoj Italiji, poznatih kao Ćinkve Tere. To područje, koje ima oko 5.000 stanovnika, postalo je 1999. nacionalni park, a sada ga poseti više od dva miliona turista godišnje.

Ljudi dolaze da bi planinarili stazama koje povezuju gradiće i terasaste vinograde. Tokom godina, ti putevi su propali zbog erozije i preterane upotrebe.

Popularna ruta između gradića Riomađore i Manarola zatvorena je od septembra 2012, pošto se grupa australijskih turista ozledila u lavini. Jedan planinar na drugoj stazi povredio se tokom uskršnjeg vikenda 2018, prema izveštaju informativnog sajta La nacione.

Mnogo se govorilo o ograničavanju broja posetilaca, ali to se još nije desilo.

U skorije vreme je uprava parka isprobavala aplikaciju koju turisti mogu da daunlouduju kako bi videli koliko ima ljudi na stazama u datom trenutku. Kada se pojavi crveno upozorenje, na stazi je prevelika gužva i posetioci mogu da odluče žele li da se tiskaju u masi. Ubuduće će moći da pokušaju sa virtualnom listom čekanja.

Posetioce takođe podstiču da kupe Ćinkve Tere karticu, koja im omogućuje da koriste staze i javni prevoz. To još nije obavezno, ali zarada, između ostalog, odlazi i na sanaciju staza.

Ričard Hamond, čovek koji vodi sajt GreenTraveller.com, rekao je za BBC da je sada pravi trenutak za promenu širom sveta.

„Ljudi postaju sve svesniji toga kako putuju i kako žive", kaže on.

„Na primer, odjednom su svi počeli da paze na to koliko koristimo plastiku - i to samo u toku prošle godine - što se, onda, prenosi i na druge životne delatnosti. To je plodno tle za promenu. Sada vlade i lokalne zajednice mogu da preduzmu mere i niko ih neće kritikovati kao što bi ih kritikovali ranije.

3. Peru: Maču Pikču poseže za radom po smenama

Maču Pikču, Peru Image copyright Getty Images
Natpis na slici Maču Pikču, Peru

Maču Pikču, ta drevna citadela Inka u Peruu, nalazi se na listi obaveznih destinacija pasioniranih putnika.

Njena slavna Staza Inka dozvoljava posetiocima da pešače sve do vrha - preko Anda i kroz šume pod oblacima - što je, po rečima mnogih, jedinstveno iskustvo.

Međutim, previše ljudi i previše nezvaničnih vodiča dovelo je do toga da su rute oštećene, da se đubre nagomilalo i da se logori dižu bez ikakve kontrole.

Godine 2005. peruanska vlada ograničila je broj ljudi koji smeju da pređu stazu u toku godine. Osim toga, mesto se svakog februara zatvara zbog čišćenja i održavanja.

Turisti su se tome prilagodili tako što unapred vrše rezervacije, dok turističke kompanije moraju da slede pravila kako bi zadržale dozvole za rad.

Međutim, posetioci i dalje preplavljuju sam Maču Pikču, kojem se najčešće prilazi drumom.

Vlasti su prošle godine uvele nov sistem, koji podrazumeva kupovinu karte za jutro ili za veče, u nadi da će tako kontrolisati broj ljudi.

Međutim, jedan lokalni borac za zaštitu životne sredine rekao je za BBC da se odmah pretpostavilo da će to biti samo zamazivanje očiju. Zna se da lokacija premašuje maksimum od 2.500 posetilaca dnevno koji je preporučio UNESKO.

4. Južna Koreja: ostrvo Jeju

Ostrvo Jeju, Južna Koreja Image copyright Shutterstock
Natpis na slici Ostrvo Jeju, Južna Koreja

Šta mislite, koja je najfrekventnija avionska ruta na svetu?

Prošle godine je to bila ona između Seula, glavnog grada Južne Koreje, i ostrva Jeju, turističke destinacije na oko 90 kilometara od kopna. Ljudi tamo odlaze kako bi se divili vulkanskom pejzažu, pitoresknim vodopadima - i erotskom parku zabave, koji je popularan kod sveže venčanih parova.

Godine 2017. registrovano je skoro 65.000 letova između ta dva aerodroma, što znači gotvoo 180 letova dnevno. Godišnje oko 15 miliona turista poseti to ostrvo, prema novinama Saut čajna morning poust. To je ogroman broj ljudi za područje koje se prostire na manje od 2.000 kvadratnih kilometara.

Kang Vonbo, vođa lokalne protestne grupe, izjavio je za korejski Tajms: „Nekadašnja netaknuta sredina ozbiljno je ugrožena nakon što je postala popularna kod došljaka. Sad ima više smeća i saobraćajnih nesreća."

Katarina Germije-Hamel, savetnica za održivi turizam iz Seula, rekla je u izjavi za BBC: „Na ostrvo takođe dolazi i velik broj posetilaca sa kruzera, koji se zadrže samo nekoliko sati i zapravo ne doprinesu mnogo lokalnoj ekonomiji."

Gđa Germije-Hamel tvrdi da ljudi širom sveta uspeh turizma često mere samo po broju poseta, te da to mora da se promeni.

A šta je sa ugljeničnim otiskom koji stvaraju ti silni letovi?

Čini se da se o tome u skorije vreme neće povesti mnogo brige: vlada Južne Koreje razmatra gradnju još jednog aerodroma na jugu ostrva Jaju, za koji se nada da će do 2035. godine utrostručiti posetu do broja od 45 miliona turista.

Ostrvo Jeju je posebno popularno među kineskim turistima. Porast kineskog tržišta putovanja posmatra se kao glavni razlog stvaranja novih opterećenja na ceo region.

Međutim, u slučaju ostrva Jeju, stvari su pošle neobičnim pravcem prošle godine, kada je Kina zabranila svojim turističkim agencijama da prodaju aranžmane za Južnu Koreju, u znak protesta zbog odluke Seula da prihvati američki raketni odbrambeni štit, što je Peking protumačio kao pretnju po svoju bezbednost. Ta zabrana je sada podignuta.

5. Kolumbija: Kanjo Kristales ima pravilnik

Reka Kanjo Kristales u Kolumbiji Image copyright Alamy
Natpis na slici Reka Kanjo Kristales u Kolumbiji

Kanjo Kristales u Kolumbiji predstavlja nadrealan prizor - to je reka koja kao da sadrži celokupan spektar boja. Zahvaljujući vodenim binjkama i igri svetlosti, ona se mreška crveno, ružičasto, svetlozeleno i žuto. Lokalci u centralnoj provinciji Meta zovu je tečna duga.

Ali poslednjih godina - posebno pošto je 2016. godine potpisan mir - posetioci su počeli da prodiru duboko u unutrašnjost zemlje kako bi se lično uverili u ovo često fotografisano čudo. Mali grad Makarena služi im kao baza.

Kanjo Kristales ne obilazi ni približno onoliki broj posetioca kao neka druga mesta na ovom spistu (2016. ih je bilo oko 16.000), ali veoma je teško održavati ravnotežu između tog priliva koji ranije nije postojao i izuzetno osetljivog ekosistema.

Vodopadi reke Kanjo Kristales u Kolumbiji. Image copyright Alamy
Natpis na slici Vodopadi reke Kanjo Kristales u Kolumbiji.

Postoji zabrinutost da bi povećan broj ljudi u tom području mogao dovesti do uvećanog zagađenja i oštećivanja dragocenih vodenih biljaka.

Za takvu noviju turističku destinaciju je neobično to što se od početka krenulo ispravnim putem, uspostavljanjem pravila: zabranjene su plastične flaše, zabranjeno je korišćenje sredstava za zaštitu od sunca ili insekata u vodi, na određenim mestima je zabranjeno plivanje, zabranjeno je pušenje, kao i hranjenje riba.

Po prispeću, posetioci dobijaju instrukcije, kako bi svima sve bilo unapred jasno.

Ipak, postoji zabrinutost za prirodnu sredinu zbog mogućeg povećanog broja letova (posetioci obično stižu iz Bogote, koja se nalazi 270 km ka severu) i terenskih vozila, koja dovoze ljude iz Makarene do same reke.

U decembru je pristup ograničen, kako bi se reka malo odmorila. Faber Ramos, kordinator ekotustičkog programa, izjavio je za informativni sajt Semana Sostenibl: „Prisustvo ljudi može da naruši proces razmnožavanja biljaka. Zbog toga smo odlučili da uvedemo ograničenja."

Sve fotografije: Alamy, Getty Images i Shutterstock