Zatvor bez čuvara i oružja u Brazilu

Tatjana Koreja de Lima oslonjena na zid zatvora Image copyright Gustavo Oliveira
Natpis na slici Tatjana Koreja de Lima je nedavno prebačena iz centralnog zatvora

Prvog dana u svojoj novoj ćeliji, Tatjana Koreja de Lima nije mogla sebe da prepozna.

„Čudno je ponovo videti sebe u ogledalu ", kaže ova dvadesetšestogodišnjakinja, inače majka dvoje dece, koja trenutno služi zatvorsku kaznu od 12 godina u Brazilu. „U početku, nisam ni znala da sam to ja".

Ova južnoamerička zemlja ima četvrtu najbrojniju zatvorsku populaciju na svetu i često se zatvori u ovoj zemlji spominju zbog loših uslova, hroničnog nedostatka prostora i nasilnih incidenata između bandi koji dovode do smrtonosnih pobuna.

Lima je nedavno premeštena iz regularnog zatvora u ustanovu kojom upravlja Asocijacija za zaštitu i pomoć osuđenicima (Apak) u gradu Itauna u državi Mina Žerais.

Za razliku od većine zatvora, koji vam, kako Lima kaže, „ukradu ženstvenost" u Apak zatvoru sme da nosi sopstvenu odeću, ima ogledalo, šminku i farbu za kosu.

Ali razlika između zatvorskih režima je suštinska.

Bez čuvara

Apak sistem je dobio priznanje kao bezbedniji, jeftiniji i humaniji odgovor na krizu u zatvorima u ovoj zemlji.

Image copyright Gustavo Oliveira
Natpis na slici Tatjana i njena prijateljica Vivijan kažu da su im zatvori "ukrali ženstvenost"

Novi Apak zatvor otvoren je 20. marta u gradu Rondonija, što je prvi ovakva ustanova na severu zemlje i 49. u okviru sistema kojim upravlja ova asocijacija.

Svi zatvorenici u Apak sistemu su prošli kroz običan zatvor i moraju da pokažu da se kaju i da su spremni da prate strogi režim rada i učenja, što je deo filozofije ovog sistema.

Indijski guru osuđen na doživotni zatvor zbog silovanja devojčice

Ne postoje čuvari ni oružje i sve posetioce dočekuju zatvorenice koje otključaju glavna vrata malog ženskog zatvora.

Zatvorenica nas vodi ka „bračnom apartmanu", svetlo obojenoj sobi u kojoj je bračni krevet, gde žene mogu da provedu intimne trenutke s partnerima,koji ih posećuju.

Pokazuje posetiocima sobu gde žene obeležavaju bočice sa sapunima, koje će biti prodavani van zatvora.

Apak zatvore je osnovala grupa katolika 1972. i njima sada upravlja italijanska nevladina organizacija AVSI fondacija i brazilsko Bratstvo za podršku osuđenicima.

Potpredsednik organizacije AVSI u Brazilu, Jakopo Sabatielo kaže da su ljubav i rad najvažniji u ovim kaznionicama. „Ovde se svakome obraćamo po imenu, a ne po broju ili nadimku, koji su stekli tokom kriminalnih aktivnosti", rekao je.

Oporavak

Zatvorenici su poznati kao rekuperadosi (ljudi koji se oporavljaju), što odražava insistiranje Apaka na rehabilitaciji i restorativnoj pravdi.

Oni moraju da uče i rade, često u saradnji s lokalnom zajednicom. Ako ne rade ili ako pokušaju da pobegnu, rizikuju da budu vraćeni u zatvor iz koga su došli.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici U većini brazilskih zatvora nema dovoljno mesta i česte su pobune

U Apak zatvorima zabeleženi su fizički sukobi, ali niko nikada nije ubijen, kaže Sabatielo.

On kaže da nepostojanje čuvara smanjuje tenzije. Neke od žena ovde služe doživotne kazne za stravične zločine, ali atmosfera je mirna.

„I dalje pokušavam da zaboravim svoj stari zatvorski broj" kaže Agimara Patrisija Silvija Kampos, koja prevodi zatvorski savet, čiji zadatak je da održava komunikaciju s zatvorskim vlastima.

Kampos je provela četiri meseca u običnom zatvoru, nakon presude za prodaju droge, jer je u njenoj kući, koju je delila s bivšim mužem, pronađeno 26 grama krek kokaina.

„Sve smo bile bačene u jednu prostoriju, nas 20 je spavalo na podu na prljavim dušecima, a hrana je bila nejestiva", kaže ona.

Tvrdi da su njeni rođaci pretresani do gole kože pre ulaska u zatvor, na šta se takođe žale i druge zatvorenice.

Okoreli kriminalci

Ali situacija u kojoj se našla Kampos prikazuje i širi problem u zatvoirskom sistemu Brazila. Stručnjaci kažu da se žene često upletu u kriminal preko partnera, a onda ih ubace u ćeliju sa okorelim kriminalcima.

To je jedan od razloga zbog kojih je broj žena u brazilskim zatvorima u naglom porastu proteklih godina.

„Nisam znala ništa o kriminalu kada sam otišla u taj zatvor", kaže Kampos. „Žena do mene je odsekla glavu komšiji i nosila je u koferu."

Ova majka dvoje dece sada guli osmogodišnju kaznu kroz rad, i napredovala je do poluotvorenog dela zatvora.

Umanjenje kazne kroz rad i učenje je takođe dozvoljeno u centralnim zatvorima, ali se retko primenjuje, kaže sudija Antonio de Karvaljo, koji podržava Apak sistem u Itauni.

„Tužno je za centralne zatvora to što se Apak hvali jer poštuje zakon", kaže on. „Nemam sumnje u to da je Apak efektivan način da se zatvorenicima obezbede ljudska prava u kaznenom sistemu Brazila."

Ljubav iza rešetaka

Za sada, Lima ostaje u zatvorenom delu zatvora, sa manje privilegija, i mora da zasluži boravak u poluotvorenom.

Svi novi zatvorenici dolaze u zatvoreni režim, i moraju da zasluže prebacivanje u poluotvoreni. Potom mogu da napreduju i u otvoreni režim, gde mogu da napuste zatvor jednom nedeljno.

Ipak, čak i među zatvorskim zidovima Lima je našla dečka.

Image copyright Gustavo Oliveira
Natpis na slici Poruka na zidu u zatvorskom dvorištu "Niko ne beži od ljubavi"

Dok sedi u ćeliji priseća se kako su ona i njena cimerka Vivijan Kampos počele da se zabavljaju sa dvojicom prijatelja iz muškog Apak zatvora nakon što su razmenili pisma putem zatvorske administracije.

„Da, volimo da spajamo ljude", kaže Eduardo Enrike Alves de Oliviera iz brazilskog Bratstva za podršku osuđenicima. „Želimo da se svi ovde osećaju dobro".

U dvorištu zatvora, ispod mreže koje delimično pokriva sunce, stoji poruka Apaka: „Niko ne beži od ljubavi."

Povezane teme

Više o ovoj priči