Abortus: Referendum u Irskoj i balkanska borba

Plakati - referendum u Irskoj, 2018.

Irci odlučuju o promeni zakona o abortusu sadržanom u Osmom amadmanu Ustava ove zemlje koji ne dozvoljava abortuse. Amandman je donet 1983. godine, devet godina nakon što je tadašnja Jugoslavija postala jedna od tri države na svetu čiji je ustav sadržao pravo na abortus.

Od 2013. godine, prekid trudnoće je u Irskoj dozvoljen samo u slučaju kada je ugrožen život majke. Maksimalna kazna za nelegalni abortus je 14 godina zatvora.

O čemu Irci odlučuju na referendumu?

Image copyright PA
Natpis na slici Protivnici abortusa na ulicama Dablina

Irski parlament je 2013. dao glas u korist abortusa „pod određenim okolnostima".

Abortus je dozvoljen samo u slučajevima u kojima je ugrožen život majke.

Građanska skupština, telo koje savetuje irsku vladu u vezi sa ustavnim promenama, je 2017. godine glasalo za promenu delova ustava koji se odnose na ograničavanje dostupnosti abortusa.

Odbrojavanje: Irska odlučuje o abortusu

Majke koje se kaju zbog toga što su rodile decu

Pitanje koje se sada nalazi pred Ircima jeste pitanja odustajanja od Osmog amandmana i davanja dozvole irskim političarima da u budućnosti donesu zakone u vezi sa abortusom.

Ukoliko Irska na referendumu bude potvrdno odgovorila, ženama bi abortus mogao postati dostupan do dvanaeste nedelje trudnoće.

Nakon tog roka, prekid trudnoće bio bi dozvoljen samo u slučajevima u kojima je život majke ugrožen i samo do dvadesetčetvrte nedelje trudnoće.

Balkan: Od Jugoslavije do danas

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Učesnice „Hoda za slobodu" pokušavaju da zaustave učenike "Hod za život" u centru Zagreba

Jugosloveni su 1974. godina živeli u jednoj od tri zemlje na svetu koje su pravo na abortus uvrstile u ustav.

Skoro pola veka kasnije, od Makedonije do Hrvatske, o načinu tretiranja prava na abortus se često i bučno raspravlja.


„Srpkinje čedomorke"

Abortusi u Srbiji su legalni do desete nedelje trudnoće. Međutim, stručnjaci veruju da se svake godine obavi i veliki broj nelegalnih abortusa.

Nakon što je mitrololit SPC Amfilohije krajem 2017. godine ne samo žene koje su se podvrgle abortusu, nego i one koje odluče da ne rađaju nazvao "čedomorkama", o otkucajima srca fetusa polemisali su svi, od državnih zvaničnika do samih žena.

Sa novom merama populacione politike, o prekidima trudnoće se sve češće polemiše.

Hrvatska - „Hod za život" i „Hod za slobodu"

Trenutno važeći zakon o abortusu Hrvatska je „nasledila" iz bivše Jugoslavije. U martu 2017. godine, Ustavni sud Hrvatske doneo je odluku da, iako važeći zakon nije protivustavan, skupština ima obavezu da u roku od dve godine donese novi zakon.

Iako je abortus još legalan, lekarima u državnim i privatnim klinikama je dozvoljeno da odbiju da ga vrše ako je to u suprotnosti sa njihovim moralnim (čitaj: verskim) ubeđenjima. to se zove„prigovor savjesti".

Oni to pravo često koriste, pa u zagrebačkim javnim klinikama više od polovine od ukupno 338 ginekologa koristi ovo pravo, dok u Splitu samo jedan izvodi pobačaj.

Zagrebački nedeljnik „Novosti" objavio je, pozivajući se na zvanične podatke, da je u nekim gradovima, kao što su Virovitica i Požega, nemoguće dobiti ovu uslugu.

U drugoj polovini marta 2018, nekoliko hiljada ljudi izašlo je na ulice Zagreba, Splita i Rijeke i marširalo u sklopu „Hoda za život".

Za njih abortus nije rešenje. Oni kažu da „brane pravo na život svakog ljudskog bića od začeća do prirodne smrti i pružaju podršku svakoj trudnici", kao i da „pružaju podršku životu, Hrvatskoj i porodici".

Ovo je treća godina za redom da se marš organizuje u Zagrebu, godinu dana kasnije se priključio i Split, a Rijeka je 2018. prvi put izašla na ulice.

U isto vreme šetalo se i usklopu „Hodu za slobodu" koji brani pravo na abortus pod parolom „Za izbor, za različitost, za ljubav".

Makedonija - Otkucaji srca

Iste godine kada je irski parlament dao glas u korist abortusa „u određenim okolnostima", u Makedoniji je, uprkos protestima i protivljenju, donet zakon koji je uveo nova pravila za žene koje žele da prekinu trudnoću.

Abortus nije zabranjen, ali su uvedena nova pravila - žene moraju pismeno da traže abortus, moraju da prođu savetovanje sa lekarom gde se trudnici pokazuje slika fetusa i ultrazvuk kucanja srca, a dodat je i rok od tri dana od momenta kada se pismeno zatraži abortus do same intervencije.

Pet godina kasnije, ministar zdravlja Makedonije Venko Filipce rekao je medijima da Ministarstvo zdravlja radi na predlogu povlačenja zakona o abortusu i da će predlog uskoro biti podnet parlamentu. Nije naveo da li se promene odnose na najspornija sporna, gore navedena pravila.

Crna Gora - „Spomenik nerođenim devojčicama"

Ujedinjene nacije procenjuju da na svetu „nedostaje" 117 miliona devojčica - rezultat prakse u zemljama sa najvećim brojem selektivnih abortusa kojima se bira željeni pol deteta.

Kraj 2017. godine u Crnoj Gori obeležen je akcijom čiji je cilj podizanje svesti o selektivnim abortusima.

Crna Gora se nalazi se na samom vrhu svetske lestvice neravnoteže broja rođenih devojčica i dečaka.

U ovoj zemlji je abortus dozvoljen do desete nedelje trudnoće, ali je prekid trudnoće zbog odabira pola zabranjen.


Od krivičnog dela do referenduma

Image copyright Reuters/PA

Prvi zakon koji se bavio abortusom u Srbiji je donet 1929. godine - abortus je tada bio dozvoljen jedino „iz medicinskih razloga".

Lekari su u Srbiji 1935. započeli inicijativu o legalizaciji abortusa, ali je abortus tek 1952. godine postao legalan. Tada je bio jedina medicinska usluga koja se naplaćivala u Saveznoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

Nakon sticanja nezavisnosti, Irska je zadržala mnoge zakone Velike Britanije, od kojih je jedan i zakon iz 1861. godine koji abortus smatra krivičnim delom.

Međutim, početkom osamdesetih prošlog veka, tokom talasa liberalizacije prava na abortus u Evropi i SAD, mnogi Irci su se zabrinuli da bi se nešto slično moglo dogoditi i u njigovoj zemlji.

Nakon referenduma 1983. godine, Ustav Irske je dopunjen Osmim amandmanom.

U njemu je država objavila da : „Garantuje da će poštovati i braniti pravo na život nerođenih, uzimajući u obzir i život majke".

Nakon referenduma koji je usledio 1992. godine, još jednom su promenjena pravila koja se odnose na žene koje žele da prekinu trudnoću.

Trinaesti amandman je Irkinjama dozvolio da putuju u druge zemlje kako bi prekinule trudnoću.

Povezane teme

Više o ovoj priči