Naoružava li Rusija avganistanske Talibane

General Džon Nikolson Image copyright AFP/Getty Images
Natpis na slici General Džon Nikolson optužio je Rusiju i Iran da „legitimizuju" Talibane

Sjedinjene Američke Države optužuju Rusiju da podrškom Talibanima pokušava da destabilizuje Avganistan. Viši američki zvaničnici mesecima tvrde da Moskva militaristima obezbeđuje čak i oružje.

Rusija i Talibani, koji su kroz istoriju bili neprijatelji, poriču te tvrdnje. Oni se nalaze usred onoga što neki posmatrači vide kao „novi Hladni rat" - koliko, onda, istine ima u tvrdnjama Amerike?

Šta tvrde Amerikanci?

U intervjuu koji je za BBC dao krajem marta, komandant američkih snaga u Avganistanu, general Džon Nikolson izjavio je da se rusko oružje do Talibana krijumčari preko granice sa Tadžikistanom.

Optužio je Rusiju da naduvava procene broja boraca Islamske države (IS) u Avganistanu „kako bi opravdala akcije Talibana i u određenoj meri im ponudila pomoć".

„Ovde, u našem štabu, avganistanske vođe su nam donosile i predavale oružje koje su, prema njihovim rečima, Talibani nabavljali od Rusa", rekao je on.

Neki avganistanski policijski i vojni zvaničnici izjavili su za BBC da ruska vojna oprema uključuje naočare za noćno osmatranje, srednje i teško naoružanje, kao i pešadijsko oružje.

Ko se slaže s tim?

Američki zvaničnici su optužili Moskvu da potpomaže Talibane duže od godinu dana. U decembru 2016. general Nikolson kritikovao je Rusiju i Iran zbog toga što uspostavljaju veze s Talibanima i „daju legitimitet" toj grupi.

Značajan broj visoko pozicioniranih, uglavnom vojnih, američkih zvaničnika od tada je dao slične izjave, a neki su tvrdili i da Rusija naoružava Talibane.

Međutim, određeni broj američkih i NATO zvaničnika ipak je malo oprezniji.

Svedočeći pred Senatom u maju 2017, direktor američke Vojne obaveštajne službe, general-pukovnik Vinsent R. Stjuart, izjavio je sledeće: „Nisam video nijedan fizički dokaz za transfer oružja ili novca".

Džejms Matis, američki ministar odbrane, saopštio je u oktobru 2017. Komitetu predstavničkog doma za oružane snage da želi da vidi još dokaza o razmerama ruske podrške Talibanima, dodavši da ono što je dotad video „nema nikakvog smisla".

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u julu 2017. zvanično izjavio da „nismo videli nikakve dokaze, nikakve potvrđene informacije o bilo kakvom pružanju podrške".

Tadžikistan je, sa svoje strane, opovrgao tvrdnje da prebacuje rusko oružje Talibanima, proglasivši izjave generala Nikolsona „neosnovanim".

BBC novinar ubijen u Avganistanu

Poljska zaustavila ruske lažne vesti

Kakav je stav avganistanskih zvaničnika?

Vlasti u Avganistanu ponudile su kontradiktorne izjave.

Nekoliko lokalnih zvaničnika jasno je optužilo Moskvu da vojno potpomaže Talibane. Ali portparol avganistanskog glavnokomandujućeg oficira izjavio je u maju 2017. da za to nema nikakvih dokaza.

Prošlog oktobra predsednik Ašraf Gani javno je osudio Talibane zbog toga što su prihvatili rusko naoružanje.

Međutim, njegov ministar odbrane je sledećeg meseca rekao su takvi izveštaji samo „glasine" i da „nemamo nikakve dokaze".

Šta kažu Rusija i Talibani?

Moskva i Talibani poriču američke tvrdnje o međusobnoj saradnji. Nezavisno jedni od drugih, odbacili su komentare koje je general Nikolson izneo BBS-ju, izjavivši da on za to nema dokaze.

Image copyright EPA
Natpis na slici Avganistanski predsednik Ašrad Gani tvrdi da Rusija naoružava Talibane

Ruska ambasada u Kabulu i Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi odbacili su takve tvrdnje kao „neosnovane" i proglasili ih „pukim tračevima".

Talibanski portparol je rekao da „nijedna zemlja nije ponudila nikakvu vojnu pomoć".

Moskva je u više navrata optužila Ameriku i NATO da pokušavaju da okrive Rusiju za svoje „neuspehe" i sve lošiju bezbednosnu situaciju u Avganistanu.

Priznaju li Rusi i Talibani postojanje veza?

Rusija poriče da je materijalno pomagala pobunjenike, ali priznaje da ima „kontakte" sa Talibanima.

Prema nekim talibanskim izvorima, komunikacija između Moskve i Talibana uspostavljena je pre gotovo deset godina, nakon što su Sjedinjene Američke Države smenile Talibane s vlasti 2001. godine.

Ali povezanost Moskve s Talibanima značajno se uvećala tokom poslednje tri godine, posebno otkako je ustanovljena takozvana „ID Korasan" grupa u Avganistanu u januaru 2015. godine.

Image copyright AFP/Getty Images
Natpis na slici Vojnici Crvene Armije u februaru 1989. godine tokom povlačenja sovjetske vojske iz rata u Avganistanu

Talibanski izvori potvrđuju da su se njihovi predstavnici nekoliko puta sreli s ruskim zvaničnicima u Rusiji i u „drugim" zemljama.

U sklopu tih novih „veza", neki Talibani očekuju sofisticirano oružje iz Rusije koje bi moglo drastično da preokrene Avganistanski rat u njihovu korist - protivvazduhoplovno oružje i rakete koje bi bile u stanju se odupru američkoj nadmoći, nalik na „stinger" rakete zemlja-vazduh kojima je Amerika snabdevala avganistanske snage otpora tokom Rusko-avganistanskog rata osamdesetih godina prošlog veka.

Zasad su to samo puste želje jednog dela Talibana, ponajviše iz dva razloga - takvo oružje bi se lako pratilo do izvora, a odnosi između Amerike i Rusije nisu toliko loši da bi opravdali tako drastičnu meru.

Šta Talibani dobijaju od Rusije?

Talibanima je važnija moralna i politička podrška velike regionalne sile nego lako naoružanje za koje kažu da se jednostavno nabavlja u Avganstanu, dok se u širem regionu može kupiti na crnom tržištu.

Talibanski diplomatski ciljevi podrazumevaju i širenje veza ka Kini i Iranu.

Image copyright Reuters
Natpis na slici Osumnjičeni talibanski vojnici koje su bezbednosne snage Avganistana pritvorile u Jalalabadu

To izvrsno podiže moral i ojačava talibansko uverenje u „legitimitet" njihove borbe da proteraju snage predvođene Amerikom iz Avganistana.

To što su Rusija i Iran optuženi za pomaganje Talibana podriva teoriju o tome da militaristi zavise isključivo od Pakistana.

Od neprijatelja do prinudnih prijatelja?

Rusija je napravila dramatičan i prilično neočekivan obrt kad je smekšala svoj stav prema avganistanskim Talibanima.

Gotovo svi članovi talibanskog pokreta nekadašnji su mudžahedini, koji su se borili protiv sovjetske okupacije Avganistana osamdesetih godina. Tokom rata frakcija koji je usledio po povlačenju Sovjeta, Rusija je finansijski i vojno pomagala one grupe koje su se suprotstavljale Talibanima.

Ali posle američke invazije na Avganistan, koja je usledila nakon napada na Ameriku 9.11.2001, Talibani su, očigledno, videli svoju priliku u saradnji s Rusima.

Rusija više ne posmatra Talibane kao goruću opasnost po bezbednost. Umesto toga, tvorci politike u Moskvi tu grupu vide kao deo situacije u Avganistanu koja se ne može prenebreći.

U martu 2017. godine, specijalni izaslanik predsednika Putina u Avganistanu, Zamir Kabulov, čak je izjavio da je zahtev Talibana za povlačenjem stranih trupa iz Avganistana „opravdan" i kritikovao je dugotrajno prisustvo američkih i NATO snaga u toj zemlji.

Šta tu dobija Rusija?

Tri su osnovna razloga za vezu između Rusije i Talibana.

Kao prvo, ruski zvaničnici tvrde da su kontakti usmereni na obezbeđivanje ruskih građana i diplomatskih misija u Avganistanu, posebno u područjima na kojima su osnaženi Talibani poslednjih godina povećali svoju kontrolu.

Avganistanski Talibani su, u dve odvojene prilike, uhvatili najmanje dvojicu Rusa, 2013. i 2016. godine, kada su se njihovi helikopteri srušili na područja pod talibanskom kontrolom. Obojica su pušteni posle dužih pregovora.

Kao drugo, pojavljivanje Islamske države u Avganistanu pojačalo je strahove Moskve da bi ta grupa mogla da se proširi na Srednju Aziju i Rusiju.

Image copyright EPA
Natpis na slici Talibani i dalje koriste samoubilačke napade kao što je ovaj napad na firmu koja se bavi obezbeđenjem u Kabulu

Avganistanski Talibani su se borili protiv Islamske države u Avganistanu i u više navrata uveravali susedne zemlje da je, za razliku od Islamske države, njihova oružana borba ograničena na Avganistan. U decembru 2015, specijalni predstavnik ruskog predsednika za Avganistan, Zamir Kabulov, izjavio je da se „talibanski interesi objektivno podudaraju s našima" u borbi protiv Islamske države.

Rusija je takođe nagovestila mogućnost da, u cilju zaštite svog „dvorišta", pokrene intervenciju na Avganistan nalik onoj koju je preduzela u Siriji, u slučaju da Islamska država ojača i postane „ozbiljna pretnja" po stabilnost zemalja Centralne Azije.

Međutim, američki zvaničnici tvrde da Moskva koristi prisustvo Islamske države kako bi opravdala svoje uplitanje u situaciju u Avganistanu i kako bi proširila vojni uticaj u Centralnoj Aziji.

Kao treće, ruski zvaničnici insistiraju na tome da je avganistanskom sukobu potrebno političko, a ne vojno rešenje. Sa sve većom nervozom i sumnjom posmatraju američku strategiju koja još uvek, posle 16 godina borbi, nije stabilizovala Avganistan.

Moskva kaže da su kontakti ostvareni kako bi naveli Talibane da pristupe mirovnim pregovorima.

Kakav to uticaj ima na sukobe u Avganistanu?

Osnažena Rusija pod predsednikom Putinom već neko vreme nameće svoj uticaj u Avganistanu potezima koji se tumače kao deo napora da se Moskvi obezbedi stolica za glavnim stolom u svim budućim dogovorima unutar te zemlje.

To se dešava u trenutku kada su odnosi između Amerike i Rusije u hladnoj fazi, dok se geopolitička situacija brzo menja.

Sve odlučniji stav Moskve povezan je sa američko-ruskim tenzijama u drugim delovima sveta, posebno u Ukrajini i Siriji.

Uspostavljanjem veze s Talibanima, Moskva kao da želi da izvrši pritisak na Ameriku i NATO, pa čak i da ih podrije.

Za to vreme, dok raskol između Vašingtona i Islamabada raste, Rusija i Pakistan grade diplomatske i vojne veze posle nekoliko decenija neprijateljstva.

Ponovno mešanje Moskve u avganistanske probleme velikim delom je osmišljeno kako bi nerviralo Amerikance.

Uporne optužbe koje bivše hladnoratovske sile međusobno upućuju treba posmatrati u kontekstu šire igre. Njihov rivalitet komplikuje sukob u Avganistanu, gde se broj igrača uvećava.

Sve to je obnovilo strahove o „novoj Velikoj igri", u kojoj Avganistan predstavlja samo jedno od bojnih polja za regionalne i međunarodne igrače. Okončanje te višedecenijske zapetljancije ne vidi se na obzorju.

Više o ovoj priči