„Beba“ koja je otpočela moderno kompjutersko doba

Deca razgledaju računar Image copyright Museum of Science and Industry, Manchester

Moderna kompjuterska era počela je pre sedamdeset godina.

Mašina koja je zauzimala celu sobu u laboratoriji na Univerzitetu u Mančesteru pokrenula je svoj prvi proces 21. juna 1948, u 11 sati pre podne.

Prototip je za 52 minuta, koliko je proces trajao, obavio oko 3,5 miliona radnji.

Mančesterska Beba, poznata kao mala eksperimentalna mašina, bila je prvi svetski nepokretni računar.

Njeno otkriće otvorilo je put prvim komercijalnim računarima u gradu poznatom po centru nauke i inovacija.

Dr Tomi Gordon Tomas imao je 19 godina i bio je na završnoj godini fizike u Mančesteru kada je upoznao Freda Vilijamsa, koji je sa kolegama Tomom Kilbrnom i Džefom Tutilom dizajnirao Bebu.

On je sada devedestogodišnjak i za BBC se iz svoje kuće u Novom Južnom Velsu u Australiji, priseća revolucionarne mašine.

„Moj posao je bio da napravim kolevku za Bebu", kaže Dr Tomas. „Bila je to grupa ljudi koja je zajedno radila tokom rata i koja je uključila nas mlađe u proces... Za sve nas je to bila avantura."

Tomas se u projekat uključio odmah nakon prvog uspešnog procesa, radeći na kompjuteru za svoj master.

Dim i prašina

Seća se stare laboratorije u prljavoj, zapuštenoj zgradi u tadašnjem Mančester Viktorija Univerzitetu.

„Nakon prve, originalne Bebe, bile su nam potrebne razne druge karakteristike. Moj posao je uglavnom bio da konstruišem memoriju, i otišli smo u drugu malu sobu i napravili je", kaže.

„Pošto je to radilo, svu opremu smo premestili iz male sobe."

„Mančester je u to vreme, odmah nakon rata, bio pun dima i prašine, i bilo je čudo da smo uopšte imali posla."

Parking u oblacima

Pet srpskih teorija zavere o Čerčilu

Naučnici koji su radili za Bebu, radili su sa kompanijom Feranti kako bi razvili Mančester Mark 1, što je dovelo do Feranti Mark 1, prvog komercijalnog računara opšte namene na svetu.

Stapanje akademskih i komercijalnih veština pomoglo je pretvaranju sna u javu.

„Jedna je stvar imati ideju, a druga je izaći na tržište...", kaže Tomas.

„Srećom, bila je čista koincidencija što je Mančester imao obe komponente - imao je ideje sa univerziteta, kao i inženjere, proizvodnju i komercijalne veštine na samo nekoliko milja udaljenosti, u fabrici Feranti."

Intergalaktički?

Image copyright Museum of Science and Industry, Manchester
Natpis na slici Mašina je zauzimala celu sobu

Dr Tomas će sedamdesetogodišnjicu projekta proslaviti u svojoj kući u Australiji.

Međutim, njegov kolega sa projekta, profesor Dejvid Dej Edvards, takođe devedesetogodišnjak, biće u Mančesteru na specijalnom događaju u Muzeju nauke i inudstrije, u kojoj se nalazi jedina replika Bebe koja radi.

Profesor Edvard, koji je bio rukovodilac departmana za kompjuterske nauke na Univerzitetu Mančester, kaže da je napredak od ranih dana računarstva neverovatan.

„Nemamo ideju dokle bi sve ovo moglo da dovede", kaže. „Pametni telefoni su, na primer, neverovatni."

Dr Tomas kaže da će se istraživanja u narednih 70 godina sprovoditi van ovog sveta.

„Kada postanemo intergalaktički, što će se desiti u narednih 70 godina, mogli bismo čak da nađemo neko drugo društvo van, bilo gde", kaže.

Ali, gledajući unazad, on kaže da su neke od najsvežih inovacija u njegovom životu bile tehnologije koje povezuju ljude, kao što je Skajp, koji je koristio i za ovaj intervju.

„Po mom mišljenju, najveće otkriće Bebe bio je internet", kaže Tomas.

Tim Berners-Li napravio je prvi veb pretraživač i doktor Tomas dodaje: „Tim je bio sin inženjera koji je radio u Ferantiju i izuzetne naučnica."

On kaže da je internet došao „baš na vreme da se povučem i iskoristim ga".

Od bitova do gigabajtova

Dr Džejms Samner, predavač istorije tehnologije na Univerzitetu u Mančesteru, ocenio je otkriće Bebe kao prekretnicu.

„To je prva mašina na svetu koja je praktično radila koristeći ono što se zove skladišni program", kaže on.

Prototip je popločao put komercijalnim računarima i bio je tehnički prvi kupljeni i prodati kompjuter, iako je račun, iz februara 1951. poslat Univerzitetu u Mančesteru.

Dr Samner kaže da je napredak od tada zapanjujući. Prema njegovoj računici, prototip koji se pojavio u Mančesteru 21. juna 1948. godine, mogao je da uskladišti 1024, svaki bit kao nulu ili jedinicu.

U poređenju sa tim, pametni telefon danas ima 64 gigabaja memorije, što je 500 miliona puta više.

Mašina iz 1948. bila je brza za svoje vreme, radeći brzinom od oko 1.000 instrukcija po sekundi.

Moderni procesori laptopova ili tableta mogu do dostignu 20 ili 30 miliona puta ove brzine, kaže Dr Samner, dok instrukcije mogu biti mnogo komplikovanije.

Bebu je činila serija polica sa opremom, visoka više od pet metara, zauzimala je celu sobu i bila teška oko tone.

Koristeći isti prostor danas, mogao bi da se napravi masivan moćni superračunar, poput projekta SpinNaker, koji simulira funkcije mozga.