Izraelski parlament usvojio Zakon o jevrejskoj nacionalnoj državi

Premijer Izraela Image copyright AFP
Natpis na slici Premijer Netanjahu kaže da je donošenje zakona odlučujući trenutak

Izraelski parlament usvojio je kontroverzni zakon koji zemlju definiše kao isključivo jevrejsku državu, što je izazvalo ljutnju među arapskom manjinom.

Po novom zakonu, Jevreji imaju ekskluzivno pravo na samoopredeljenje, a kao zvanični jezik postavljen je hebrejski iznad arapskog.

Poslanici arapskog porekla reagovali su burno u parlamentu, mašući crnom zastavom i cepajući zakon.

Premijer Benjamin Netanjahu pohvalio je donošenje ovog akta kao „odlučujući trenutak" u državi.

„120 godina nakon što je [osnivač modernog Cionizma Teodor] Hercl, predstavio svoju viziju, ovim zakonom utvrdili smo osnovni princip našeg postojanja", kaže Netanjadžu.

„Izrael je nacionalna država Jevreja i poštuje prava svih svojih građana."

Više desetina ubijenih u Gazi u sukobima Izraela i Palestinaca

Odgovori na vaša pitanja o odnosima Irana i Izraela

Nage umetničke fotografije kraj Zida plača izazvale bes

Međutim, zakon rizikuje dalje otuđenje velike arapske manjine u toj zemlji, čiji pripadnici se osećaju diskriminisano.

Po ovom zakonu, „ceo i ujedinjeni" Jerusalim je prestonica države.

I dok poslanici parlamenta arapskog porekla osuđuju zakon, premijer Benjamin Netanjahu ga brani i kaže da je donošenje ovog akta „odlučujući trenutak" u državi.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionParlamentarci arapskog porekla protestuju zbog donošenja zakona

U zakonu, koji su podržali predstavnici desnice, piše da je „Izrael matična država Jevreja koji u njoj imaju ekskluzivno pravo na nacionalno samoopredeljenje".

Zakon je usvojen posle osmočasovne sednice parlamenta. Za njega su glasala 62 poslanika, dok je 55 bilo protiv.

Gaza: Desetine žrtava tokom palestinskih protesta

Neke klauzule su odbačene nakon prigovora izraelskog predsednika i generalnog tužioca, uključujući i onu o stvaranju isključivo jevrejskih zajednica.

Arapi čine oko 20 odsto populacije Izraela, koja broji oko devet miliona stanovnika.

Image copyright Reuters
Natpis na slici Arapkinje tokom molitve u Jerusalimu

Oni imaju jednaka prava prema ovom zakonu, ali se već dugo žale da se vlasti prema njima odnose kao prema građanima drugog reda, te da se suočavaju sa diskriminacijom u obrazovanju, zdravstvu i stanovanju.

Arapski poslanik Ahmed Tibi kaže da ovaj zakon predstavlja „smrt demokratije".

Predstavnici nevladine organizacije Adalah smatraju da je zakon napravljen tako da pojača „etičku superiornost, promovišući rasizam".

Premijer Izraela branio je prošle nedelje donošenje zakona.

„Osiguraćemo poštovanje građanskih prava u izraelskoj demokratiji, ali većina takođe ima prava, a odluke donosi većina".

Grupe koje se bore za građanska prava osudile su zakon, a neki kritičari, uključujući i jednog paralmentarca arapskog porekla, opisali su ga kao aparthejd.

Kritičari često optužuju Izrael da je sistem sličan aparthejdu prema pripadnicima arapske manjine i Palestinacima na okupiranoj Zapadnoj obali. Izrael žestoko odbacuje tvrdnju kao taktiku koju koriste oni koji odbacuju svoje pravo na postojanje.

Više o ovoj priči