Bivši Trampov savetnik želi desničarsku "supergrupu" Evrope

Stiv Venon u pragu u maju 2018 Image copyright Getty Images
Natpis na slici Stiv Benon svoju ideju širi po čitavoj Evropi

Populisti i desničari su došli na vlast u Italiji, Mađarskoj i Austriji, a sada nekadašnji savetnik Donalda Trampa planira da proširi njihov uticaj širom Evrope.

Stiv Benon sanja o tome da desničarska „supergrupa" dobije populističko uporište u Evropskom parlamentu nakon izbora sledeće godine.

Međutim, njegovi planovi izazvali su oštre reakcije širom političkog spektra.

Dok jedan nemački ministar napada Benonovu „mržnju i laži", neke populističke figure nisu impresionirane idejom da se Amerikanac u Briselu javno zaklinje da će ih ujediniti.

Stručnjak za evropska pitanja Aleksander Klarkson navodi da se „većina takvih partija zasniva na antiamerikanizmu".

Šta Banon planira?

Bivši glavni strateg predsednika SAD Donalda Trampa otputovao je u Evropu nakon odlaska iz Bele kuće, nakon čega je napustio i desničarski portal Brajtbart.

Benon sada planira populističko širenje po Evropi.

Kako kaže, sve je počelo sa Bregzitom u junu 2016. godine i nastavilo se Trampovom pobedom u novembru, nakon čega su uspeh zabeležile i dve populističke partije u Italiji.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Mađarskog premijera Viktora Orbana Evropska komisija je optužila da je kriminalizovanjem pomaganja azilantima narušio zakonodavstvo Evropske unije

Italija je „na čelu promena u Evropi", smatra Benon i dodaje da je mađarski premijer Viktor Orban dokaz da poruka građana Evrope glasi „želimo svoje zemlje nazad".

Sledeći korak, smatra Benon, jeste formiranje neprofitne organizacije „Pokret" (The Movement) u Briselu i traženje ljudi koji će pomoći savetima o širenju poruka i „targetingu".

Ukoliko to zvuči kao slučaj „Kembridž analitike" i korišćenja Fejsbuk podataka kako bi se privukli glasači u SAD, Benon je bio u bordu direktora te kompanije.

Rahim Kasam, bivši pomoćnik bivšeg lidera UKIP-a Najdžela Faraža se pridružio Benonu i poziva Brisel da „se spremi za populistički, nacionalistički pokret u Evropi", prenosi Rojters.

„Počeli smo formiranje", rekao je on i naglasio pitanja suvereniteta, kontrole granice i zapošljavanja.

Soros protiv Bregzita: EU „u krizi”

Tramp: Nemačka je pod ruskom kontrolom

Migracije „ugrožavaju slobodan protok ljudi“

Šta Benon vidi kao prvi korak?

Prvi test su izbori za Evropski parlament u maju 2019. godine.

„Pokret" tu izaziva rad Džordža Sorosa čija Fondacija za otvoreno društvo već decenijama u Evropi promoviše liberalnu demokratiju.

Razlika je biti u tome što će „'Pokret' biti na strani običnih ljudi", kaže Kasam.

Već postoji šablon.

Mađarska „neliberalna demokratija" premijera Viktora Orbana već je proterala Sorosovu fondaciju iz Mađarske i kriminalizovala podršku azilantima.

Benon za Orbana kaže da je „Tramp pre Trampa", kao i „pravi patriota, pravi heroj".

U govoru u Budimpešti u maju Benon je izjavio da je evropski „populistički i nacionalistički revolt" 18 meseci do dve godine ispred američkog, a pre svega zbog rada Faraža, Orbana i lidera dve italijanske vladajuće partije - Lige i Pokreta pet zvezdica.

Takođe, Benon je istakao i da je on zaslužan za to što su se dve italijanske partije ujedinile nekoliko dana posle izbora.

U Francuskoj je binu delio sa desničarskom liderkom Marin le Pen, koja je 2017. pokušala da postane francuska predsednica, ali je izgubila od Emanuela Makrona.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Uloga Matea Salvinija u italijanskoj vladi istakla je evropska neslaganja o pitanju migracije.

„Neka vam govore da ste rasisti, neka vam govore da ste ksenofobi, neka vam govore da ste primitivni. Nosite to kao medalju časti", rekao je Benon okupljenima.

Prema njegovim rečima, novac ne bi bio problem, mogao bi da prikupi doljono za populističke pokrete širom Evrope, uključujući i partiju ekstremne desnice Švedske demokrate i nacionalističku Partiju Finaca.

Švedske demokrate žele na izborima u septembru da ostvare svoj najveći uspeh do sada. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je imaju podrušku više od 18 odsto birača.

Prema Benonovim rečima, to ne bi koštalo mnogo - Bregzit je izgrađen na malim donacijama, dok su italijanski populisti koristili svoje kreditne kartice.

Kakve su reakcije?

Reakcije su do sada bile neprijateljske, ili u najboljem slučaju hladne.

Nemački ministar Mihael Rot izjavio je da Evropljani ne bi trebalo da se plaše „nacionalističkih kampanja kojima bi Benon voleo da obori Evropu na kolena".

„Naše vrednosti su jače od njegove mržnje i njegovih laži", navodi Rot.

Bilo je oštrih reakcija i od drugih nemačkih partija - iz Strane slobodnih demokrata navode da je to „direktan napad na Evropsku uniju i evropske vrednosti".

Samo je Alis Videl iz desničarske Alternative za Nemačku rekla da su Benonove ideje „veoma uzbudljive i ambiciozne".

Ipak, njen kolega Jerg Mojten je istakao da „u osnovi nema potrebe da ih trenira neko izvan Evropske unije".

To ne znači da Mojten nije podržao ideju o ujedinjenom populističkom frontu evropske desnice protiv imigracije.

Alternativa za Nemačku održala je o tome 2017. konferenciju sa italijanskom Ligom, Slobodarskom strankom Austrije, francuskim Nacionalnim frontom i holandskim političarem Gertom Vildersom.

Slična poruka stigla je i od austrijskog poslanika sa desnice Heralda Vilimskog, čija Slobodarska stranka već deli vlast sa konzervativcima kancelara Sebastijana Kurca.

„Nastavićemo da radimo na ovome bez spoljnih uticaja", kaže on.

Iako nije isključio neke oblike saradnje, rekao je da bi mogao da proceni da li će nje biti samo ukoliko bi Benon predložio nešto konkretno.

Za to vreme je malo reakcija o Benonovim idejama stiglo iz Italije i Francuske.

Benon izgleda da ne razume da je većina populističkih partija antiamerička, kaže Aleksander Klarkson sa evropskih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu.

„Ukoliko prihvate Trampa, onda će se sav taj antiamerikanizam okrenuti protiv njih, naročito u Francuskoj", kaže on.

„Zato je većina tih partija svesna da je saradnja sa Benonom veoma rizičan potez".

Više o ovoj priči