Požari širom planete: Zašto vatra gori u „pogrešnim“ zemljama

Vatrogasci se bore sa vatraom u Grčkoj Image copyright Getty Images
Natpis na slici U Grčkoj stradale desetine ljudi

Najmanje 80 ljudi stradalo je u šumskim požarima u Grčkoj, a sa njima su se nedavno suočile i Sjedinjene Američke Države, Švedska, Kanada i Velika Britanija. Ovog leta pojedine zemlje pogodio je neobično veliki broj požara.

Obično u toku jedne godine požari širom sveta zahvate teritoriju koja je petostruko veća od Srbije.

Većina ih izbija u udaljenim područjima, poput savana u Africi i Južnoj Americi, ili u tajgama koje se prostiru od zapadne Aljaske do istočnog Sibira.

Za požare na tako izolovanim mestima retko čujemo. Svoje mesto u vestima nalaze oni koji ugrožavaju živote, infrastrukturu ili prirodne resurse.

Broj požara koji je u toku ove godine pogodio Evropu je znatno iznad proseka - ali ne i u zemljama koje su obično najugroženije.

Natpis na slici Prosečan broj požara u EU

Od 1. januara do 24. jula ove godine Evropu su pogodila 427 požara. Poređenja radi, u istom periodu tokom prošle decenije događalo se u proseku 298 požara.

Ali, ono što je vrlo značajno, površina zahvaćenog područja ove godine je oko polovine uobičajene - 55. 700 hetara, u poređenju sa 112. 000 hektara.

Broj ovogodišnjih požara u Sjedinjenim Američkim Državama, nešto je manji od prosečnog. Međutim, zahvaćena površina je malo porasla, sa oko 1,4 miliona hektara na skoro 1,6 miliona hektara.

Najznačajnija promena nije u tome koliko je požara bilo, već gde su se dogodili. Severozapadna Evropa suočava se sa neuobičajenim toplotnim talasom.

To je izazvalo neobično suve uslove koji su omogućili velike požare u područjima u kojima ih je obično vrlo malo.

Natpis na slici Broj požara u pojedinim zemljama

Tako su požari u Velikoj Britaniji do sada zahvatili 13. 888 hektara - što je više od četvorostrukog proseka iz prošle decenije. Gorelo je tresetište u blizini Mančestera i travnjak u Londonu.

U Švedskoj je izgorela površina od 18. 500 hektara, što je 41 put više od desetogodišnjeg proseka. Desetine požara izbile su od Severnog pola ka Baltičkom moru.

U drugim zemljama severne Evrope, uključujući Dansku, Estoniju, Finsku, Nemačku i Letoniju, gorelo je između 20 i 200 puta više površine od uobičajene.

S druge strane, u mediteranskim zemljama, u kojima je broj požara obično veliki, proleće i početak leta relativno su hladni i vlažni.

Požari u Grčkoj: Desetine žrtava nedaleko od Atine

U slikama: Borba sa požarima u Švedskoj

Venecuela: 68 žrtava požara u policijskoj stanici

Površine koje su gorele u Italiji i Hrvatskoj su manje od proseka.

Švajcarska i Portugalija, u kojima vatra inače pravi štetu na većoj površini nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji, pretrpele su relativno mali broj požara - sa samo 12, odnosno 5 odsto zapaljene površine.

Međutim, sezona požara nije završena i postoji opasnost da bi jak rast vegetacije u delovima Mediterana mogao da izazove niz požara u narednim mesecima.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Mediteran manje goreo od početka godine

Iako nijedan faktor ne objašnjava vrućine širom sveta, stručnjaci kažu da klimatske promene donose sve veće i češće ekstreme.

To ne znači da požari koji su tokom 2018. pogodili Britaniju i Švedstku postaju „nova normalnost", ali bi mogli da postanu uobičajeniji.

Visoke temperature širom sveta povećavaju rizik od požara u mnogim regionima, ali postoji i niz drugih značajni faktora.

Kako bi objasnili pojavu požara, naučnici i vatrogasci koriste takozvani „vatreni trougao" koji čine izvor paljenja, gorivo, poput suve vegetacije i kiseonik.

Vatrogasci takođe koriste pravilo „30-30-30", po kome su ekstremni uslovi za pojavu vatre ipunjeni kada je temperatura viša od 30 stepeni Celzijusa, relativna vlažnost vazduha ispod 30 odsto, a vetar duva brže od 30 kilometara na čas.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Požari su ovog leta pogodili i Švedsku

Vatra mnogo lakše zahvata i širi se kada su biljke suve, kao što je to u švedskim šumama i britanskim močvarama, nego što bi to bilo da je godina vlažnija.

Drugim rečima, „gorivo" je mnogo dostupnije kada je bilje suvo.

Kiseonik je prisutan u vazduhu - naročito kada vetar podstiče vatru.

A izvori paljenja su brojni tamo gde ima ljudi, bilo da je reč o logorskoj vatri, varnici iz struje ili podmetnutom požaru.

I udari munja su česti izvori vatre u nekim predelima, poput tajgi u severnoj Americi, ali većinu požara u Evropi izazivaju ljudi.

Prošlonedeljni smrtonosni požari u Grčkoj su odličan primer da je vreme samo jedan važan faktor.

Do pre nekoliko dana Grčka je imala manje požara nego što je tipično.

Ali u gusto naseljenom regionu u blizini Atine, sela i gradovi smešteni uz visoko zapaljive borove šume i grmlje, imali su tragične posledice.

Porast „megapožara"

Na žalost, i ranije je bilo sličnih situacija.

Više od 100 ljudi stradalo je u požarima u Portugaliji samo tokom prethodne godine, a 173 osobe stradale su u požarima poznatim kao „crna subota" u Australiji 2009. godine.

„Megapožari" su u porastu u poslednjoj deceniji.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Španski vatrogasci gasili su požar u Portugaliji 2017.

Oni su preveliki i žestoki da se zaustave, bez obzira na napore i resurse koji se upotrebljavaju.

Dok klimatske promene možda stvaraju više dostupnog goriva za požare, ljudska priroda takođe ima svoju ulogu.

U mnogim ruralnim delovima Evrope zemljište je napušteno - što dovodi do rastinja uz i između kuća. Ljudi često vole da žive i provode preznike u šumskim predelima, čime se takođe povećava rizik od požara.

Srećom, moguće je smanjiti takve rizike - čišćenjem „goriva" blizu zgrada i izgradnjom vatrogasnih skloništa u područjima gde su potrebni.

Edukacija o rizicima i posedovanje planova evakuacije takođe mogu da smanje opasnost po ljudske živote i ekonomiju.

Moramo da se prilagodimo i da naučimo kako da živimo sa vatrom.

Vatra menja izgled Zemlje i vegetaciju milionima godina.

Ona nigde neće otići.

O ovom tekstu

Ovu analizu BBC je naručio od stručnjaka koji rade za spoljnu organizaciju.

PStefan H Doer je profesor geografije na Svensi Univerzitetu i glavni urednik u časopisu Internešnl džrnal of vajlend fajr.

DKristijan Sentin je viši predavač i naučni saradnik u Odeljenju za biološke nauke Svensi Univerziteta.

Uredio Dankan Voker

Više o ovoj priči