Globalno zagrevanje: Novi limit - stepen i po

Pariz
Natpis na slici Počelo je u Parizu 2015.

Tokom prethodne tri godine, naučnici koji se bave klimom predefinisali su ono što veruju da je „bezbedna" granica klimatskih promena.

Istraživači su decenijama trvrdili da rast globalne temperature mora da bude zadržan ispod 2 stepena Celzijusa do kraja veka, kako bi se izbegao najgori uticaj.

Ali naučnici sada tvrde da taj rast mora da bude niži od 1,5 stepena Celzijusa, što je bezbedna granica za svet.

Svi se slažu da ostvarenje tog cilja neće biti lako.

Istraživači će ove nedelje u Južnoj Koreji izvestiti o izvodljivosti i troškovima postizanja ove donje granice.

Naučnici iz Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) okupljaju se u gradu Inčeon kako bi sagradili plan u saradnji sa vladinim delegatima o akcijama koje bi trebalo preduzeti kako bi se zadovoljio ovaj novi cilj.

Zašto je cilj promenjen?

Jednom rečju - politika.

Ideja o dva stepena kao bezbednom pragu za zagrevanje evoluirala je godinama od kada ju je prvi put pomenuo ekonomista Viiljam Nordhaus 1975.

Do sredine 1990-ih, evropski ministri potpisali su granicu od dva stepena, a do 2010. to je bila zvanična politika Ujedinjenih nacija. Vlade su se u Savetu složile da „zadrže porast prosečne globalne temperature ispod dva stepena".

Image copyright Climate Vulnerable Forum
Natpis na slici Granicu sa dva stepena treba spustiti na stepen i po

Međutim, male ostrvske države i nizijske zemlje bile su vrlo nesrećne zbog ove perspektive, jer su verovali da to znači da će njihove teritorije potopiti more, kako visoke temperature budu topile led i nivo mora bude rastao.

Naručili su istraživanje koje je pokazalo da će im zadržavanje rasta temperature ispod 1,5 stepena dati više šanse za borbu.

Na lošem Kopenhagenskom samitu o klimatskim promenama 2009. godine, klimatski ugrožene nacije su zahtevale na nižu cifru, ali su njihovi napori bili izgubljeni u igri koja je usledila nakon kolapsa konferencije.

Ali ideja nije upotpunosti iščezla - od pregovora u Parizu 2015. dobila je centralnu ulogu kako su francuske diplomate nastojale da izgrade široku koaliciju bogatih i siromašnih naroda koji bi podržali dogovor.

I to je radilo.

Kakvu razliku pravi pola stepena?

Mnogo veću nego što mislite!

Procureli nacrti koji će biti objavljeni nako jednonedeljne svađe nakon jednonedeljnog natezanja sa vladinim delegatima u Južnoj Koreji ukazuju na neke velike razlike u pogledu uticaja na svet od 1,5 i 2 stepena Celzijusa.

„Dva stepena više nisu dva stepena koja smo zamišljali", kazala je Kajsa Kosonen iz organizacije Grinpis koja je pratila napredak izveštaja IPCC o 1,5 stepenu.

„To postaje sve besmislenije kao klimatski cilj, kada pogledate rizike koji će doći uz to i ono sa čemu već svedočimo - zašto biste imali cilj koji ne štiti ništa što nas zanima?"

Koliko će biti teško ostati ispod granice?

Vrlo - svet se već zagrejao za oko jedan stepen i prema procurelom nacrtu izveštaja o 1,5 stepenu, tu granicu ćemo preći do 2040.

Novi izveštaj neće poručiti vladama šta da rade, ali če umesto toga predstaviti niz pristupa koji će verovatno uključiti velika smanjenja emisije ugljenika, brz prelazak na obnovljivu energiju i promene načina života i ishrane.

Šta će se dogoditi ako pređemo preko 1,5?

Međuvladin panel za klimatske promene proveo je mnogo vremena po tom pitanju i napravio lukav plan!

U nacrtu izveštaja govore o „prekoračenju", što znači da u mnogim scenarijima očekuju da temperature prelaze 1,5 stepen, ali veruju da se mogu vratiti ispod te granice koristeći niz tehnologija koje će ukloniti ugljen-dioksid iz vazduha - od sađenja drveća do složenijih, neproverenih mašina.

Neki stručnjaci, ipak, veruju da postoje veliki rizici ovog pristupa.

Image copyright UNFCCC
Natpis na slici Vlade moraju da podrže novo ograničenje

„Vrste koje izumiru zbog rasta od dva stepena će izumirati i u slučaju da se ova granica spusti na stepen i po", rekao je doktor Stiven Kornelijus iz Svetskog fonda za zaštitu prirode, i bivši pregovarač brintske vlade u Međuvladinom panelu.

„Neke stvari mogu da se vrate, ali neke stvari su nepovratne. Nešto od ove tehnologije je poznato, ali nešto je u ranoj fazi i tek treba da se procenjuje."

Ima li bilo kakvih znakova nade?

Iznenađujuće - da!

Iako je zadatak ograničavanja globalnog rasta temperature na 1,5 stepenu Celzijusa u ovom veku ogroman, postoje neki indikatori koji pokazuju da neke vlade prepoznaju ozbiljnost problema i preduzimaju korake za rešavanje tog problema.

Britanska vlada poručuje da „namerava da donosi zakone o nultom cilju za nulte emisije u odgovarajućoj tački u budućnosti", i pridružila se grupi od 18 drugih nacija u Koaliciji za neutralizaciju ugljenika.

Neki ekolozi smatraju da se put do očuvanja rasta temperatura ispod 1,5 može utrti bez pribegavanja mehaničkim uređajima ili sađenja milijardi stabala.

„Ukoliko imamo ubrzano smanjenje emisija i to uparimo sa velikim povećanjem restauracije zemljišta i promenama u našem sistemu ishrane kako bismo smanjili potrošnju mesa, možemo doći do 1,5 stepena na način koji stvara dosta dobrobiti za ljude", kaže Hana Muvat iz Ferna.

„To će stvoriti bolji vazduh i redukovati nivo zagađenja. To je svet koji želimo, a ne dalju industrijalizaciju pejzaža."

Više o ovoj priči