Bura između Rusije i Ukrajine - zaplenjeni brodovi i najava ratnog stanja

Ukrajinski brodovi Image copyright Reuters
Natpis na slici Zaplenjeni brodovi odvezeni su u luku u Kerču

Ukrajinski parlament treba da donese odluku da li će uvesti ratno stanje, nakon što je Rusija zaplenila tri ukrajinska vojna broda u Crnom moru.

Zbog toga je bilo i protesta - građani su se u Kijevu okupili ispred ruske ambasade, kada je zapaljeno jedno vozilo.

Incident u vodama kod Krimskog poluostrva predstavlja veliku eskalaciju napetosti između dve zemlje.

Savet bezbednosti UN će zbog toga održati hitno zasedanje kasnije u ponedeljak.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je rekao da će predložiti da parlament podrži ratno stanje u trajanju od 30 dana - upola kraće od onoga što je državni Savet za bezbednost predložio ranije u toku dana.

U televizijskom obraćanju, Porošenko je rekao da ne želi da ratno stanje utiče na predsedničke izbore zakazane za 31. mart 2019. godine. Ukoliko skupština podrži predlog, ratno stanje bi stupilo na snagu 28. novembra u devet ujutru.

Rusija i Ukrajina se za to vreme međusobno optužuju za incident u kojem je Rusija zaplenila tri ukrajinska vojna broda i u kojem je nekoliko Ukrajinaca povređeno.

Ukrajinske snage se godinama bore sa proruskim pobunjenicima na istoku zemlje, ali ovo je prvi put posle dosta godina da su dve vojske imale direkatan sukob.

Kako se kriza dogodila?

Sve je počelo tako što je Rusija saopštila da ukrajinski brodovi ilegalno ulaze u njihove vode.

Tri ukrajinska vojna broda su potom pokušala da iz crnomorske luke u Odesi odu do Marijupolja u Azovskom moru, koje dve zemlje dele.

Iz Ukrajine navode da su Rusi pokušali da presretnu brodove.

Brodovi su krenuli ka Kerčkom moreuzu, jedinom prolazu ka Azovskom moru, ali ih je u tome sprečio tanker koji je Rusija postavila ispod mosta.

Rusija je u tu oblast poslala i dva vojna aviona i dva helikoptera.

Optužili su brodove da ilegalno ulaze u njihove vode i saopštili da je saobraćaj obustavljen iz bezbednosnih razloga.

Kako se razlikuju ruski i ukrajinski navodi?

Ukrajinska mornarica tvrdi da su njihovi brodovi pogođeni i onesposobljeni dok su pokušavali da napuste oblast. Iz mornarice kažu da se na brodovima nalazi 23 člana posade, od kojih je šestoro povređeno.

Ruska Federalna služba bezbednosti je potvrdila da je jedan patrolni brod upotrebio silu kako bi zaustavio plovila, ali da su povređena samo tri člana ukrajinske posade.

Rusija je takođe optužila Ukrajinu za kršenje zakona i ilegalni ulazak u njihove vode tokom „ranije isplanirane provokacije".

Image copyright AFP
Natpis na slici Aktivisti ukrajinske desnice zahtevaju proglašenje ratnog stanja

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da je Ukrajina prekršila „osnovne tačke međunarodnog prava", uključujući i pomorski zakon.

Prema aktuelnom sporazumu, obe zemlje imaju slobodan pristup Azovskom moru.

Međutim, Rusija je anektirala Krim 2014. godine, nakon referenduma koji Ujedinjene nacije ne priznaju.

Takođe je izgradila Kerčki Most koji spaja Rusiju sa Krimom, uprkos protivljenju Ukrajine.

U međuvremenu, Ukrajinci tvrde da su obavestili Ruse o kretanju brodova ka Maripolju.

Načelnik Generalštaba vojske Ukrajine, Viktor Muženko, izjavio je za novinsku agenciju Unian da je pripadnici ruske obalske straže „pucali s namerom da ubiju" tokom konflikta.

Ko je kriv?

Analiza Stivena Rozenberga, BBC Moskva

Tenzije između Rusije i Ukrajine zbog Krima rastu već mesecima.

Prema sporazumu iz 2003. godine, Kerčki moreuz i Azovsko more su zajednička teritorija.

Međutim, Rusija je nedavno je počela da pregleda sva plovila koja plove ka ukrajinskim lukama i iz njih.

Upotreba sile da bi zaplenili tri ukrajinska broda - uz povređene ljude - velika je eskalacija, ali nećete čuti Moskvu da preuzima krivicu.

Tokom vladavine Vladimira Putina, kad god je Rusija upotrebila silu, branili su to rečima: „Nismo mi to počeli".

To važi za rat sa Gruzijom iz 2008. i pojavljivanje „malih zelenih ljudi" (ruskih specijalnih snaga) na Krimu 2014, nakon čega je Moskva anektirala poluostrvo.

Dakle, očekujte da Moskva za sve što se dogodilo u nedelju i ono što će se tek dogoditi, okrivi vladu ukrajinskog predsednika Porošenka.

Image copyright Reuters
Natpis na slici Oko 150 ljudi okupilo se ispred ruske ambasade u Kijevu

Kakve je Ukrajina reagovala?

Dešavanja ispod mosta izazvala su veliki bes u Ukrajini.

Oko 150 ljudi okupilo se ispred ruske ambasade. Neki su bacali baklje, a zapaljeno je najmanje jedno vozilo ambasade.

„Okupili smo se da protestujemo protiv Rusa i njihove akcije, pucanja na našu vojsku", rekao je Oleksej Rijabov za Rojters.

„Veoma smo besni. Trebalo je da odavno prekinemo sve diplomatske odnose sa njima".

Image copyright Photoshot
Natpis na slici Tanker ispod mosta zaustavio prolaz u Azovsko more, dok ruski avioni nadleću most

Tokom zasedanja ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, predsednik Petro Porošenko opisao je rusku akciju „ničim izazvanom i ludom".

Kako kaže, u ponedeljak će od parlamenta tražiti da proglasi ratno stanje, ali je istakao da to ne znači „objavu rata".

„Ukrajina ne planira da se bori protiv bilo koga", rekao je Porošenko.

Ukrajinski ministar odbrane je u međuvremenu izjavio da su izdata naređenja da se vojska stavi u punu borbenu gotovost.

Šta bi podrazumevalo ratno stanje u Ukrajini?

Ratno stanje bi ukrajinskoj vladi omogućilo da zabrani javne demonstracije, kontroliše medije, prekine izbore i uslovi građane da obavljaju „društveno neophodne" zadatke, poput poslova u vojnim postrojenjima, prenose lokalni mediji.

Ukrajinski parlament će rapravljati o odluci u 15 časova.

Ukoliko ratno stanje bude uvedeno, to će biti prvi put od početka ukrajinsko-ruskih sukoba 2014.

Ipak, mišljenja političara su podeljena, kako neki smatraju da bi to moglo da dovede do otkazivanja predsedničkih i parlamentarnih izbora 2019. godine.

Zašto se ovo sada dešava?

Tenzije između Rusije i Ukrajine u Crnom i Azovskom moru rastu.

Poslednjih meseci, Rusija je počela da pregleda sve brodove koje plove iz ili ka ukrajinskoj luci.

Provere su počele ubrzo nakon što je Ukrajina zadržala ribarski brod iz Krima u martu. Moskva tvrdi da su provere neophodne iz bezbednosnih razloga, ukazujući na potencijalnu pretnju Kerčkom mostu koju predstavljaju ukrajinski radikali.

Ukrajina je optužila Rusiju da pokušava da okupira Azovsko more i ošteti ukrajinsku ekonomiju.

Zašto je Azovsko more bitno?

Azovsko more nalazi se istočno od Krima i južno od ukrajinskih regija koje su zauzeli proruski separatisti.

Dve ukrajinske luke na severnoj obali - Berdjansk i Marijupolj - ključni su sa izvoz žitarica i proizvoda poput čelika, ali i za uvoz uglja.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Ruski brod presreće ukrajinske

Prema sporazumu iz 2003. godine, Ukrajina i Rusija imaju slobodan pristup tom moru.

Međutim, Rusija je nedavno počela da pregleda sve brodove koji plove tuda, zbog čega je EU najavila da će preduzeti određene mere.

Zašto su odnosi između Rusije i Ukrajine tako loši?

Ukrajina je stekla nezavisnost nakon raspada Sovjetskog saveza 1991. godine.

Ipak, Rusija Ukrajinu koja naginje ka zapadu vidi kao pretnju sopstvenim interesima.

Pro-ruski lider Ukrajine zbačen je s vlasti 2014. godine, nakon velikih protesta usled vladine odluke da prekine planove za pridruživanje Evropskoj uniji.

Rusija je zatim anektirala Krim, dok separatisti u istočnom Donjecku i Lugansku deluju protiv Ukrajine.

Zapad i Ukrajina optužuju Rusiju da šalje trupe u region i naoružava separatiste.

Moskva ovo negira, ali priznaje da ruski volonteri pomažu pobunjenicima.

Više od 10.000 ljudi je poginulo u konfliktima na istoku.

Kako je međunarodna zajednica reagovala na sukobe?

Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, razgovarao je sa predsednikom Porošenkom, pruživši podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Iz EU očekuju da „Rusija oslobodi pristup Kerčkom moreuzu" i dodaju da izgradnja Kerčkog mosta predstavlja „narušavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine".

Savet bezbednosti UN će takođe održati hitni sastanak.

Povezane teme

Više o ovoj priči