Srbija i EU: Otvorena dva nova poglavlja

Evri
Natpis na slici I Srbiju čeka promena valute, ukoliko ispuni uslove

Na dan kada je Evropski sud pravde odobrio Velikoj Britaniji da odustane od Bregzita, Srbija je napravila još dva koraka ka Evropskoj uniji.

Radi se o dva mala koraka na putu za koji niko ne može sa sigurnošću da tvrdi koliko ih tačno broji i koliko će još da traje.

Na dnevnom redu današnje međuvladine konferencije u Briselu našla se ekonomija.

Reč je o poglavljima 17 i 18 - odnosno monetarnoj i ekonomskoj politici i statistici.

Ili, u najkraćem - korišćenju evra i usklađivanju statističkih metoda i obrade podataka sa evropskim standardima.

Naravno, to nije jedino što obuhvataju ova dva poglavlja, čije je otvaranje bilo najavljivano za jun ove godine.

Srbija je sa ova dva do sada ukupno otvorila 16 pregovaračkih poglavlja. Privremeno su zatvorena dva.

Do punopravnog članstva u EU moraju biti zatvorena sva poglavlja - njih 35. Nakon toga treba da se raspiše referendum, na kome će se građani izjašnjavati o članstvu države u Uniji.

Šta donose dva nova poglavlja?

O kojoj god oblasti života da govorimo, na kraju se sve svodi na ekonomiju. Ona je svuda i u svemu, na svim nivoima.

Zbog toga je važno i da se u dve oblasti o kojima se danas govorilo u Briselu, budu ostvarene sve preporuke i sve što EU od Srbije zahteva. Da budu zaista ostvarene, a ne samo čekirane kao ispunjene.

Poglavlje 17 - ekonomska i monetarna politika - zabranjuje privilegovan pristup javnog sektora finansijama, podrazumeva potpuno nezavisnu centralnu banku, zabranu da ona finansira javni sektor, kao i usvajanje evra i pristupanje evrozni.

Image copyright AFP
Natpis na slici Najveća podrška građana za EU bila je 2009. godine - 74 odsto.

Tako bi Srbija, nakon što postane članica EU, a to bi prema nekim najavama moglo da se dogodi u narednom krugu proširenja 2025. godine, u jednom trenutku trebalo da pređe na upotrebu evropske valute.

To ne znači da će dinar prestati da važi sa danom pristupanja zajednici, već će se to dogoditi kada država ispuni potrebne kriterijume.

Najviši stepen integracije koji su države članice dosad postigle predstavlja Evropska monetarna unija (EMU), čije je uspostavljanje predviđeno Ugovorom iz Mastrihta 1992. godine.

EMU podrazumeva koordinaciju fiskalnih politika, sprovođenje zajedničke monetarne politike i usvajanje zajedničke valute - evra.

Uspostavljanje EMU teklo je kroz tri faze i završeno uvođenjem evra u opticaj 1. januara 2002. godine.

Evro danas nije zvanična valuta u svim državama članicama. Osim u većini članica EU, koristi se i u Crnoj Gori i na Kosovu, kao zvanična valuta.

Šta je do sada otvoreno?

Od decembra 2015. godine, kada su otvorena prva dva poglavlja, do danas ih otvoreno ukupno 16. Privremeno su zatvorena dva.

Da bi poglavlje bilo zatvoreno, Srbija mora da ispuni sve mere iz akcionih planova i zakonodavstvo prilagodi pravilima EU.

Do sada otvorena poglavlja su:

  • poglavlje 32 - finansijski nadzor (decembar 2015)
  • poglavlje 35 - ostalo - u slučaju Srbije o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine (decembar 2015)
  • poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava (jul 2016)
  • poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost (jul 2016)
  • poglavlje 5 - javne nabavke (decembar 2016)
  • poglavlje 25 - nauka i istraživanje (decembar 2016)
  • poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika (februar 2017)
  • poglavlje 26 - obrazovanje i kultura (februar 2017)
  • poglavlje 7 - pravo intelektualne svojine (jun 2017)
  • poglavlje 29 - carinska unija (jun 2017)
  • poglavlje 6 - pravo privrednih društava (decembar 2017)
  • poglavlje 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom (decembar 2017)
  • poglavlje 13 - ribarstvo (jun 2018)
  • poglavlje 33 - finansijska i budžetska pitanja (jun 2018)
  • poglavlje 17 - monetarna i ekonomska politika (decembar 2018)
  • poglavnje 18 - statistika

Poglavlja 25 i 26, koja se tiču nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture, zatvorena su istog dana kada su i otvorena, što znači da Evropska komisija smatra da nema potrebe za bilo kakvim izmenama u domaćem zakonodavstvu.

Koliko nam dobro ide

Kolike su plate u Srbiji u odnosu na neku od zemalja EU, koliko je život bolji ili gori makar u brojevima ili „koliko nam dobro ide" - moguće je proveriti uz nekoliko klikova - na sajtu Evropskog zavoda za statistiku - Evrostata.

Mnogi podaci iz Srbije već se nalaze na ovom sajtu, ali ispunjavanjem odredbi iz poglavlja pod rednim brojem 18 sa spiska od 35 poglavlja, prikupljanje, obrada, dostupnost i verodostojnost podataka biće kvalitetniji.

Evrostat funkcioniše tako što države prikupljaju statističke podatke koje analizira zvanična statistička institucija te države i prosleđuje ih Evrostatu.

Image copyright AFP
Natpis na slici Uslov za pristupanje EU jeste da se u zemlji održi referendum i da se građani izjasne - da li žele u Uniju

On ih dalje objedinjuje i obrađuje.

Osim što već prikuplja podatke iz Srbije, Evropski zavod za statistiku pomaže i u poboljšanju domaćeg statističkog sistema. Tako je EU u prethodnom periodu finansirala projekte sprovedene za jačanje statističkog sistema u Srbiji.

Problem koji se javio u međuvremenu odnosio se na podatke sa Kosova, pošto je EK insistirala na tome da se iz tabela RZS oni uklone.

Tako u Republičkom zavodu za statistiku nije moguće dobiti bilo kakve podatke koji se odnose na Kosovo.

Inače, Ministarstvo za evropske integracije je krajem avgusta ove godine objavilo rezultate istraživanja koje pokazuje da je u tom trenutko za članstvo Srbije u EU bilo 55 odsto građana.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči