Istraživanje: Rešavanje ukrštenice „ne može da zaustavi pad mentalnog zdravlja“

starija žena rešava ukrštenicu Image copyright Getty Images
Natpis na slici Ukrštenice nisu pravi izbor za mentalno zdravlje

Rešavanje ukrštenih reči i sudokua ne štiti mentalno zdravlje, pokazuje nova studija.

Ideja o tome da ovakav vid zadataka pomaže mentalnom zdravlju u kasnijim godinama života, ranije je bila široko prihvaćena.

Ali, nova škotska studija pokazuje da efekat na mentalno zdravlje zapravo ne postoji.

Umesto toga, redovne intelektualne aktivnosti tokom života mogu da pojačaju mentalne sposobnosti u starijem dobu, navode istraživači.

Studiju koja je objavljena u časopisu BMJ predvodio je Rodžer Staf iz bolnice Aberdin Rojal Infirmari i Univerziteta u Aberdinu.

Istraživanje je sprovedeno nad 498 ljudi rođenih 1936. godine. Svi oni su bili deo grupe koja je sa 11 godina radila test inteligencije.

Aktuelna studija počela je kada su imali 64 godine i bili su pozvani pet puta na testiranje memorije i brzine mentalne obrade podataka u periodu od 15 godina.

Utvrđeno je da angažman u rešavanju problema nije zaštitio pojedince od opadanja mentalnog zdravlja.

Međutim, redovno angažovanje u intelektualno stimulativnim aktivnostima povezano je sa većim nivoom mentalnih sposobnosti u starosti.

Dokaz?

U studiji nije dokazana nikakva urozočno-posledična veza. Mnogi učesnici nisu bili u stanju da završe čitavu studiju - neki su odustali, dok su neki preminuli.

Prvobito su neke studije ukazale da kognitivni trening može poboljšati neke aspekte pamćenja i razmišljanja, naročito za ljude u srednjim godinama ili starije.

Te studije su otkrile da mentalni trening može da pomogne starijim ljudima da dnevne zadatke obavljaju bolje.

Nijedna studija nije pokazala da mentalni trening sprečava demenciju.

Prošlogodišnji izveštaj Globalnog saveta za mentalno zdravlje preporučio je da ljudi treba da obavljaju stimulativni aktivnosti kao što je učenje sviranja muzičkog instrumenta, dizajniranje odeđe ili baštovanstvo, radije nego mentalne aktivnosti, kako bi pomogli funkcijama mozga u kasnijim godinama.

Kako je navedeno, što ranije osoba počne da obavlja te aktivnosti, to je bolje za funkcionisanje mozga s godinama.

Doktor Dejvid Rejnolds, glavni naučni službenik u britanskom istraživačkom centru Alchajmer Risrč (Alzheimer's Research UK), kazao je da istraživanje dodato u tekuće debate.

Ali, kako istraživanje nije uzelo u obzir ljude sa demencijom, „iz ovih razloga ne možemo reći da li specifične aktivnosti za treniranje mozga mogu uticati na rizik", kaže Rejnolds.

„Za održavanje mentalne aktivnosti i zdravlja u kasnijim godinama života, pored ostalog važno je održavanje fizičkog zdravlja, zdrava balansirana ishrana, nekonzumiranje cigareta, kontrolisano korišćenje alkohola, održavanje telesne težine, holesterola i krvnog pritiska."

Više o ovoj priči