Putinova špijunska Štazi članska karta pronađena u Nemačkoj

Putin old Stasi ID card Image copyright BSTU
Natpis na slici Putin je imao 33 godine kada je dobio ovu pristupnicu

Identifikaciona kartica Vladimira Putina iz vremena dok je bio sovjetski špijun u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, pronađena je u Drezdenu u arhivu istočnonemačke tajne policije Štazi.

Ruski predsednik je ponosan na to što je bio komunistički oficir KGB-a u Drezdenu 1980-ih godina.

Njegova pristupnica pronađena je u sklopu istraživanja o tesnoj saradnji KGB-a i Štazija.

Putin je u to vreme bio major KGB-a. Štazi karticu je dobio 1985. godine, kada je dobio i pristup toj službi. Moguće je da Putin nikada nije aktivno radio za Štazi.

U saopštenju izdatom u utorak Služba arhiva Štazi policije (BStU) navela je da je Putin „dobio propusnicu da bi mogao da obavlja rad za KGB u Istočnoj Nemačkoj".

Štazi je zapravo nadimak za agenate Ministarstva za državnu bezbednost Istočne Nemačke. Tajni policajci su bili poznati po svom preciznom nadzoru običnih građana, od kojih su mnogi bili prinuđeni da špijuniraju jedni druge.

„Dosadašnji rezultati našeg istraživanja ne ukazuje na to da je Vladimir Putin radio direktno za to ministarstvo", navodi se u saopštenju BStU.

Image copyright BSTU
Natpis na slici Imao je pristupnicu Štazi, ali moguće da nije za njih špijunirao
Image copyright BSTU
Natpis na slici U potpisu je koristio nemačku verziju svog imena

Putin, koji je rođen u Lenjingradu (današnjem Santk Petersburgu), u Istočnu Nemačku je poslat 1985. godine, kada je imao 33 godine. Njegove dve ćerke rođene su dok je radio u Istočnoj Nemačkoj.

66-godišnji ruski predsednik je radio za KGB u Drezdenu sve do decembra 1989. godine, kada je pao komunističi režim Istočne Nemačke, nakon masovnih prodemokratskih demonstracija.

Njegova Štazi članska karta obnavljana je svaka tri meseca, kao što pokazuju markice na njoj. Nije jasno zašto je ostavio karticu u svom Štazi dosijeu u Drezdenu.

Image copyright AFP
Natpis na slici U ovoj zgradi bilo je sedište KGB-a u Drezdenu

Putin je bio u Drezdenu kada su demonstranti okupirali glavni štab tajne policije i kada su komunističke bezbednosne snage umalo pucale na demonstrante 5. decembra 1989. godine.

Berlinski zid je pao u novembru.

Putin je govorio nemački i rekao je da je tada on lično smirio masu koja je okružila zgradu KGB-a, upozoravajući demonstrante da napadaju teritoriju Sovjetskog Saveza.

Tokom službe za KGB u Drezdenu Putin je unapređen u čin pukovnika.

Dobio je bronzanu medalju komunista Istočne Nemačke - zvanično Nemačke Demokratske Republike - 1989. godine „za vernu službu Državnoj narodnoj armiji", navedeno je na sajtu Kremlja.

Po povratku u Rusiju, Putin je postao šef Savezne bezbednosne službe (FSB) - glavnog naslednika KGB-a. Godine 2000. postao je ruski predsednik.

U junu 2017. Putin je otkrio da je njegov rad u KGB-u uključivao „ilegalno sakupljanje obaveštajnih podataka". Govoreći na ruskoj državnoj televiziji, on je rekao da su KGB špijuni ljudi sa „posebnim osobinama, posebnim ubeđenjima i posebnim karakterom".

Nekada najviši tajni sporazum između KGB-a i Štazija, u koji je BBC imao uvid, pokazuje da je KGB imao 30 oficira za vezu u Istočnoj Nemačkoj, koji su radili direktno za Štazi.

„KGB i Štazi su bile partnerske obaveštajne agencije, tako da verovatno ne možete isključiti razmenu takvih pristupnica", rekao je portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, povodom pronalaska stare Putinove kartice.

Više o ovoj priči