100 žena: Gledis Vest - 'skrivena figura' GPS-a

Gledis Vest u kancelariji Image copyright Handout

Od satelitske navigacije u našim kolima do tagova na našim postovima na društvenim mrežama, mnogi od nas koriste globalni pozicioni sistem, iliti GPS, svaki dan.

Gledis Vest jedna je od ljudi čiji je rad bio ključan za razvoj matematičkih funkcija koje stoje iza GPS-a.

Sve do sada, njena priča ostala je neispričana.

Kad je Vest započinjala karijeru u Mornaričkom kopnenom ratnom centru u američkoj saveznoj državi Virdžinija 1956. godine, uz nju je radila samo još jedna crnkinja i dvojica crnaca.

„Nosila sam taj teret na svojim plećima, misleći da moram da budem najbolja što mogu", kaže ona.

„Uvek sam radila sve kako treba, da bih poslužila kao primer drugima koji su dolazili za mnom, a posebno ženama."

„Radila sam vredno na tome da budem jaka i održim korak s ostalima najbolje što umem."

Image copyright Supplied

Vest je rođena 1930. godine u Okrugu Dinvidi, u državi Virdžinija - „u ruralnom tipu mesta", kako ga sama opisuje.

Mnoge porodice oko njih bile su napoličari - radnici na farmi koji su morali da predaju deo svojih useva vlasnicima zemlje.

Njena porodica imala je sopstvenu malu farmu i ona je morala da radi u polju s njima.

„Pretpostavljam da je to bilo pomalo suprotno od onoga što sam imala na umu da bih želela da radim", kaže ona.

Vest je bila ambiciozna; nije želela da ostane tu da bere duvan, kukuruz ili pamuk kao ljudi koje je sretala oko sebe.

A nije želela da radi ni u obližnjoj fabrici, tresući listove duvana u komadiće dovoljno sitne za cigarete ili lule.

„Isprva sam mislila da moram da se preselim u veliki grad. Mislila sam da će me to spasti sela i polja", kaže ona.

Zašto žene imaju manje moći nego što mislite

Etiopija dobila prvu predsednicu

Sat koji je pronalazača koštao milione

„Ali onda sam stekla više obrazovanja, počela da dobijam bolje ocene, shvatila da je obrazovanje ono što će me spasti."

U njenoj školi, deci koja su bila najbolja u svojoj generaciji nuđena je stipendija na lokalnom univerzitetu.

Njena porodica „nije imala mnogo novca" i Vest je znala da je to njena jedina velika šansa.

Radila je marljivo, maturiravši s najboljim ocenama u srednjoj školi, što joj je obezbedilo pomenutu stipendiju.

„Kad je došlo vreme da se ide na koledž, nisam baš znala koji smer da odaberem", kaže ona.

„Pokušavali su da me posavetuju, budući da sam bila dobra u svim oblastima, da treba da odaberem nauku, matematiku ili nešto što je teže i što automatski ne bira mnogo ljudi."

Šta je 100 žena?

BBC 100 žena tokom čitave godine navodi 100 uticajnih i inspirativnih žena iz svih delova sveta. Snimamo dokumentarce, reportaže i intervjue o njihovim životima, posvećujući više prostora pričama u kojima žene nose centralnu ulogu.

Pratite BBC 100 žena na Instagramu i Fejsbuku i pridružite se diskusiji.

Izabrala je matematiku, predmet koji su na njenom koledžu uglavnom studirali samo muškarci.

„Osećali ste se pomalo drugačije. Niste se baš uklapali kao što biste na studijama domaćinstva."

„Uvek se takmičite sa drugima i pokušavate da opstanete zato što se nalazite u grupi drugačijih od sebe."

Ono malo njenih drugarica iz odeljenja posle školovanja je krenulo da radi u prosveti. Vest je takođe nekoliko godina predavala, ali njena diploma značila je da ima priliku da se zaposli i negde drugde, i ona je prešla da radi u mornaričku bazu u Dalgrenu.

Image copyright Supplied

Vest bi sakupljala i obrađivala podatke sa satelita, koristeći ih da odredi njihovu tačnu poziciju.

Te informacije na kraju će pomoći da se razvije GPS.

„Dolazili bismo i sedeli za našim radnim stolovima i gađali se logičkim objašnjenjima, prolazili sve korake koje bi neko morao da pređe da bi rešio matematički problem", objašnjava ona.

Potom bi radila sa programerima na funkcijama koje su morali da izvode masivni kompjuteri.

„Operateri bi nas zvali da nam kažu da je naš program pokrenut i da možemo da siđemo da ga gledamo", kaže ona.

„I mi bismo sišli i gledali kako nešto krlja taj veliki kompjuter. A onda biste dobili neke rezultate."

„U devet od deset slučajeva ti podaci nisu bili u potpunosti tačni, tako da ste morali da ih analizirate i otkrijete šta je drugačije u odnosu na ono što ste očekivali."

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Ova fotografija snimljena 1956. prikazuje koliko su ogromni bili rani kompjuteri

Istovremeno dok je Vest radila kao matematičar, pokreti borbe za građanska prava počeli su da uzimaju maha u Sjedinjenim Državama.

Kampanja koju su predvodile ličnosti kao što su Martin Luter King i Malkolm Eks borila se protiv rasizma širom zemlje.

Više od četvrt miliona ljudi marširalo je do Linkolnovog spomenika da bi slušalo Kingov govor „Usnio sam jedan san".

Ali rad Vestove razdvajao ju je od tog pokreta.

„Ispostavilo se da je za nas to bilo nešto sasvim drugo, jer smo mi radili za vladu i nismo mogli mnogo da učestvujemo u nevladinim aktivnostima van baze", kaže ona.

„Živeli smo u bazi i nismo mnogo komunicirali sa zajednicom oko nas."

„Nismo se mešali u pokrete borbe za građanska prava, delom zato što nije bilo bezbedno to raditi zbog našeg posla."

Nedugo nakon što je počela da radi u bazi, Vest se zaljubila u čoveka koji će joj postati muž - u Ajru Vesta, jednog od dvojice njenih crnih kolega. Oni su se venčali, zasnovali porodicu i proživeli zajedno više od 60 godina.

Ona je nastavila da radi kao matematičarka i njen veliki trud nagrađen je kad ju je šef odseka predložio za zvaničnu pohvalu 1979. godine.

Vest je tada predložena za menadžera projekta u projektu radarske altimetrije Sisat, prvom satelitu koji je mogao na daljinu da oseti okeane.

Image copyright Supplied

Povukavši se 1998. godine, posle karijere koja je trajala više od 40 godina, ona i Ajra odlučili su da obeleže ovo novo poglavlje u njihovim životima putovanji

A potom se Vest vratila obrazovanju - krenula je da radi na svom doktoratu, ali je doživela moždani udar.

On je uticao na njen sluh, vid, ravnotežu i pokretljivost, i ostavio je u stanju očajanja.

„Odjednom", kaže ona, „javile su mi se ove reči:

'Ne možeš da ostaneš u krevetu, moraš da ustaneš i završiš doktorat.'"

I ona ne samo da je doktorirala, već se uhvatila u koštac i s drugim izazovima po njeno zdravlje, uključujući rak dojke koji joj je otkriven pre nekoliko godina.

Tek kad je članica njenog univerzitetskog sestrinstva, Alfa Kapa Alfa, pročitala kratku biografiju koju je Vest priložila za fakultetsku funkciju, njena dostignuća su dospela u žižu javnosti.

Od tada, članci o Vest počeli su da se pojavljuju u lokalnoj štampi, učenici su počeli da pišu sastave o njoj i Senat Virdžinije joj je zvanično ukazao posebnu počast.

Zajednička rezolucija, usvojena u februaru, pohvalila ju je „za njenu pionirsku karijeru u matematici i ključne doprinose modernoj tehnologiji".

U poruci o Mesecu crnačke istorije, napisanoj 2017. godine, kapetan Godfri Viks, tada komandujući oficir u Dalgrenu, rekao je da je Vest odigrala „ključnu ulogu" u razvoju GPS-a.

„Kada je Gledis Vest započinjala karijeru kao matematičarka u Dalgrenu 1956. godine, verovatno nije ni sanjala da će njen rad uticati na svet u decenijama koje dolaze."

„Mislim da jesam pomogla", kaže ona, govoreći o tome kako je postala uzor drugim ženama.

„Ostvarili smo veliki napredak u odnosu na moje početke, jer sada makar možete da govoriti o tim stvarima i budete malo otvoreniji."

„Ranije ste se došaptavali i stidljivo razmenjivali poglede, ali sada se svet malo više otvara i olakšava život ženama."

„Ali one i dalje moraju da se bore."

Povezane teme

Više o ovoj priči