I Žuti prsluci u kampanji za Evropski parlament

žuti prsluci Image copyright AFP
Natpis na slici Obeđavaju da će biti portparol građana

Pokret Žutih prsluka u Francuskoj imenovao je 10 kandidata za majske izbore u Evropskom parlamentu, ali su saopštili da će listu proširiti na 79 kandidata.

Lokalni protesti Žutih prsluka - „gilets jaunes" na francuskom - započeli su kao pobuna protiv povećanja poreza na gorivo u novembru.

Na vrhu liste kandidata je Ingrid Luvevasu, 31-ogodišnja negovateljica koja sama odgaja dvoje dece u Normandiji. Ona optužuje vladu za zanemarivanje potreba običnih ljudi.

Tokom protesta, Pariz je doživio najteže ulične sukobe od 1968. godine.

Pokret obuhvata širok spektar ljudi, od kojih neki odbijaju bilo kakvu povezanost sa trenutnom političkom situacijom u Francuskoj i EU.

Generalno, oni vide predsednika Emanuela Makrona kao simbol tradicionalnog francuskog elitizma, udaljenog od teškoća običnih ljudi koji se bore da se nose sa računima za komunalne usluge, porezom na gorivo, niskom platom i nezaposlenošću.

Makron je u decembru ukinuo planirani porast poreza na gorivo, dok su protesti nastavili da se šire Francuskom.

Ko je na listi kandidata?

Kandidati imaju između 29 i 53 godine i među njima su menadžeri malih preduzeća, advokati, zdravstveni radnici i samohrane majke. Šest je žena i četvorica muškaraca.

Istaknuti aktivista Ik Šeinjan će voditi kampanju. Pokret je do sada izbegavao da izabere vođu.

Oni žele da povećaju listu kandidata na 79 do 10. februara. Te kandidate će izabrati aktivisti u žutim prslucima.

Biće u trci za 79 mesta dodeljenih Francuskoj u Evropskom parlamentu, iako bi to moglo da se promeni zbog neizvesnosti oko Bregzita.

Pokret treba da prikupi najmanje 700.000 evra za kandidate na terenu, javlja francuski dnevnik Le Figaro. Šeinjin kaže da pokret ima oko deset odsto tog iznosa za sada, tako da će se pozivati na donacije i pokušati da novac pribavi kraufandingom.

U naznakama platforme, pokret je naveo da odbija „odluke evropskih institucija i diktata finansijske i tehnokratske klase, koji su zaboravili šta je zaista važno: humanost, solidarnost i planeta".

Obećavaju i da će biti „portparol građana, koje će tokom čitavog mandata slušati".

Image copyright AFP
Natpis na slici Protive se Makronovoj politici

Kako je predsednik Makron reagovao na proteste?

Pored ukidanja poreza na gorivo, Makron je obećao dodatnih 100 evra mesečno za radnike sa minimalnom zaradom i smanjenje poreza za penzionere.

Paket čiji je cilj prevazilaženje krize koštaće 10 milijardi evra, kaže vlada.

Makron je takođe pokrenuo nacionalnu „Veliku debatu", koja uključuje sastanke u gradskim većnicama širom zemlje kako bi se rešili problemi demonstranata.

U četvrtak je Gradska većnica u Parizu bila domaćin dvanaestosatne debate, dok se Makron sastajao sa konzervativnim opozicionim liderom Loranom Vukeom.

Šta se može očekivati na evropskim izborima?

Nacionalisti i populisti su postigli velike pobede širom EU poslednjih godina, tako da će verovatno povećati njihovu zastupljenost u Evropskom parlamentu.

Italija ima populističku vladu koju vodi koalicija Pet zvezdica i Lige, u Nemačkoj je krajnja desna Alternativa za Nemačku (AfD) glavna opoziciona stranka, a nacionalisti su na vlasti u Mađarskoj i Poljskoj.

Glasački sistem EU za proporcionalnu zastupljenost može biti koristan za manje stranke. Primer je Evroskeptična stranka nezavisnosti Velike Britanije (UKIP), koja u Strazburu ima sedam članova EP-a, ali nema poslanika u Vestminsteru.

Prema Elabovoj anketi javnog mnjenja objavljenoj u sredu, liberalna Makronova stranka je na putu da pobedi na izborima 26. maja u Francuskoj, a iza nje sledi stranka Marin Lepen, pa Žuti prsluci.

Evropski parlament smanjuje ukupan broj poslanika zbog Bregzita - sa 751 na 705. Bez Ujedinjenog Kraljevstva, ima 73 mesta manje, ali 27 se preusmerava na druge zemlje. Ukupan broj mesta koji će imati Francuska se sa 74 povećava na 79.

Međutim, planovi bi mogli da se promene, budući da je još uvek nejasno da li će Velika Britanija napustiti EU kao što je planirano 29. marta.

Potpredsednici italijanske populističke vlade, Mateo Salvini i Luiđi di Majo, oštro su kritikovali Makrona i izrazili podršku žutim prslucima.

Francuska evropska ministarka Natali Luezu je upozorila da za sada Francuska neće slati ministre u posete Italiji.

Više o ovoj priči