SAD ukida sankcije kompaniji bliskoj Putinu

Oleg Deripaska, glavni akcionara kompanije Rusal Image copyright Getty Images
Natpis na slici SAD je optužila Olega Deripasku da radi za rusku vladu

Trampova administracija ukinula je sankcije za tri kompanije povezane sa ruskim oligarhom Olegom Deripaskom - bliskim saradnikom predsednika Vladimira Putina.

Ograničenja za aluminijumskog giganta US Rusal, En+ Group i JSC EuroSibEnergoukinuta su nakon što je Deripaska preneo upravljanje.

Oligarh je povezivan sa istragom o navodnom mešanju Rusije u američke izbore, a demokrate su tražile da se sankcije nastave.

Iz Ministarstva finansija su rekli da na snazi ostaju sankcije oligarhu lično.

Kompanije su dospele na crnu listu prošlog aprila kada je Trampova administracija za određene ljude i firme tvrdila da su profitirali usled „malignih aktivnosti" ruske države širom sveta.

Pod time se misli i na navodno mešanje Rusije u amerčke predsedničke izbore 2016. godine, kao i međunarodne sajber napade.

Crnogorska veza

Ime Olega Deripaske je više od deset godina prisutno je u crnogorskoj javnosti.

Tekst magazina Tajm nedavno je otkrio kakav i koliki uticaj je ovaj ruski milijarder imao u političkom i poslovnom životu Crne Gore.

Prema članku, Deripaska je u Crnog Gori prisutan od 2005. godine, podržavao je crnogorsku nezavisnost, a kao pomoć za to pitanje nudio je pomoć svojih savetnika - među kojima i Pol Manafort.

Tako je 2006. godine Crna Gora postala tačka saradnje Manaforta - bivšeg šefa kampanje Donalda Trampa - i Olega Deripaske - ruskog tajkuna i bivšeg vlasnika Kombinata aluminijuma i rudnika boksita Nikšić. Tada su podržali crnogorsku vlast u referendumu za nezavisnot.

Deset godina kasnije postoje sumnje da je ovaj dvojac u Crnoj Gori podržao proruske opozicione partije u nastojanjima da smeni vlast, za šta milijardera optužuju i iz Vašingtona.

Prema članku Tamjsa, jedna opoziciona partija je očekivala pomoć američkog lobiste, dok SAD optužuju Deripasku da je zajedno sa bivšim agentom GRU Viktorom Borjakinom „umešan u rusku finansijsku pomoć jednoj od partija na izborima 2016. godine. Borjakin i Deripaska ubrzo su završili na crnog listi SAD.

Specijalno tužilaštvo Crne Gore podiglo je optužnicu za planiranje državnog udara u oktobru 2016. godine, kojom su obuhvaćeni i ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov. Za njih se sumnja da su agenti obaveštajne GRU i nedostupni su crnogorskim vlastima.

Maduro prekinuo diplomatske odnose sa Sjedinjenim Državama

Putinov protivnik dobio tužbu u Strazburu

Crna Gora i NATO - godina prva

Putin: Ako Amerika to uradi, i mi ćemo

Za planiranje državnog udara optuženi su i pojedini lideri opozicionih stranaka, kao i nekoliko srpskih državljana, među kojima i bivši general Žandarmerije Bratislav Dikić.

Deripaska je u Crnu Goru investirao od 2005. godine, kada je kupio veliki Kombinat aluminijuma koji je proizvodio polovinu crnogorskog izvoza.

Nekada „strateški partner" vlade Crne Gore, Deripaskina kompanija CEACHoldings Limited vodila je do sada tri arbitražna postupka protiv ove države kroz koju traži obeštećenje od više stotine miliona evra zbor propale investicije u KAP-u i izgubljene dobiti.

Iz kompanije su naveli da arbitražu traže „zbog nezakonite eksproprijacije i povrede investicionog sporazuma", i optužili Crnu Goru da je „preduzela neprijateljske mere" kako bi Deripaska izgubio kontrolu u preduzećima.

U tri arbitražna postupa sud je presudio u korist Crne Gore, a Deripaska je lično pokrenuo poslednji postupak pred arbitražnim sudom u Hagu.

Odlukam arbitražnih tribunala kompaniji CEACHoldings Limited do sada je naloženo da Crnoj Gori isplati više od 1,5 milion evra, što se do sada nije desilo.

Deripaska je vlasnik jednod od najatraktivnijih rezidencijalnih kompleksa na jadranskoj obali u vrednosti od 50 miliona evra.

Početkom ovog meseca, republikanci u američkom Senatu su blokirali napore da se sankcije nastave i za kompaniju Rusal - drugu najveću aluminijumsku kompaniju na svetu, kao i za ostale kompanije povezane sa Deripaskom.

Njihov, ali i argument Trampove administracije, bio je da bi sankcije mogle da utiču na globalnu industriju aluminijuma. Takođe, rekli su da je Deripaska umanjio svoje akcije u firmi toliko da ih više ne kontroliše - što je znak da sankcije rade.

Image copyright Reuters
Natpis na slici Ministar finansija Stiven Mnučin najavio je uvođenje sankcije Deripaski i drugim moćnim Rusima prošlog aprila.

Analiza

Kim Gitleson, ekonomska novinarka

Poslovni krugovi su vršili pritisak na Trampovu administraciju da ukine sankcije za ove tri kompanije. To je zbog toga što je najava sankcija u aprilu dovela do trenutnog poskupljenja cena aluminujuma na globalnom nivou, s obzirom na to da je Rusal jedan od najvećih svetskih dobavljača.

Ipak, kada je Ministarstvo finansija u decembru objavilo svoje namere, američki poltičari su se oštro suprotstavili. Od Trampove administracije su tražili da sačeka sa ukidanjem sankcije dok se ne završi specijalna istraga o umešanosti Rusije u američke predsedničke izbore 2016. godine.

Početkom januara, značajan preokret - 136 članova Republikanske partije predsednika Trampa glasalo je zajedno sa demokratama protiv ukidanja sankcija. Iako je to bio simboličan glas - dan ranije u Senatu nije obezbeđeno neophodnih 60 glasova kako bi sankcije ostale na snazi - primećen je veliki broj „ slučaja dezerterstva" u partiji.

Dok iz Ministarstva finansija insistiraju na tome da ove su ove tri kompanije pristale na strože zahteve za izveštavanje i na tome da je Oleg Deripaska - ruski oligarh koji je u centru ovog spora - značajno umanjio svoj vlasnički udeo, ukidanje sankcije manje od godinu dana nakon što su uvedene će svakako još jednom otvoriti pitanja o tome koliko je Trampova administracija posvećena kažnjavanju Rusije zbog mešanja u predsedničke izbore 2016. godine.

Mulerove brige

Ministarstvo finansija SAD je u saopštenju navelo da su ove tri kompanije pristale na „opsežnu proveru" kako bi dokazali da nemaju veze sa ruskim milijarderom.

Energetska kompanija EN+- nad kojom je Deripaska imao vlasništvo - pozdravila je vesti iz Vašingtona. Akcije ove kompanije registrovane u Londonu još se nisu oporavile od kada su značajno pale posle uvođenja sankcija prošlog aprila.

Direktor kompanije, lord Barker od Betla je rekao: „Ovo je prvi put da su nezavisni direktori ruske kompanije registrovane u Londonu, uz podršku manjinskih akcionara, uspešno oduzeli kontrolu i upravljanje od većinskog akcionara kao direktan odgovor na politiku američkih sankcije."

Ipak, zakonodavci širom političkog spektra su rekli da nije prikladno ukidati sankcije kompanijama povezanim sa oligarghom dok traje istraga specijalnog tužioca Roberta Mulera o tome da li je predsednička kampanja Donalda Trampa 2016. godine učestvovala u zaveri sa Moskvom.

Istraga se iznova vraćala na Deripasku (51) - on ima veze sa bivšim šefom Trampove kampanje Polom Manafortom, koji se u septembru 2018. godine izjasnio krivim po optužbama za manipulisanje svedocime i urote protiv Sjedinjenih američkih država.

Prošle nedelje, ruska policija je kratko privela belorusku manekenku Nastju Ribku, koja je tvrdila da je od Deripaske pribavile dokaze o mešanju Rusije u izbornu kampanju.

Deripaska je negirao optužbe i podneo tužbu.

Predsednik Tramp negira zaveru, a Moskva negira da je želela da utiče na izbore u SAD u korist Trampa, uprkos tome što su američke obaveštajne službe došle do suprotnih informacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči