Alarmantni podaci: Ubijamo prirodu i krajnje je vreme da nešto uradimo tim povodom

Image copyright Getty Images
Natpis na slici I ovako ljudi menjaju svet

Političari ne shvataju ozbiljnost ekološke krize sa kojom se Zemlja suočava.

Prema istraživanju Instituta za javne politike ljudski uticaj je dostigao kritičnu tačku i preti da ugrozi društvo i svetsku privredu.

Naučnici upozoravaju da ovo može da bude opasna kombinacija faktora, što uključuje klimatske promene, gubitak već ugroženih vrsta, erozija zemljišta, nestanak šuma i zagađenje okeana.

„Ova destabilizacija se dešava brzinom koja je bez presedana. U izveštaju stoji da je proces zagađenja dostigao kritičan nivo".

Šta je potrebno?

Stručnjaci upozoravaju da polako ostajemo bez prilike da se izvučemo iz potencijalne katastrofe.

U izveštaju pišu i tri ključne stavke koje bi mogle da promene tempo propadanja životne sredine, a to su: politički pristup, razmere i tempo propadanja, kao i odluke koje možemo da donesemo.

Broj poplava širom sveta se povećao za 15 puta od 1950. godine, temperaturne razlike za čak 20, dok požara ima sedam puta više.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Šume nestaju

Šta se dešava?

Zemljište se u erozijama razara deset do 40 puta brže nego što se prirodnim procesom vraća.

Od sredine 20. veka, 30 posto obradivog zemljišta postaje neplodno zbog erozija. U ovom izveštaju stoji i to da je Velika Britanija jedna od zemalja sa najvećim problemima u životnoj sredini. Godišnje erodira oko 2,2 miliona tona zemlje u Velikoj Britaniji, a preko 17 posto obradive zemlje pokazuje znake erozije.

Skoro 85% plodnog treseta u Istočnoj Engleskoj je izgubljeno od 1850. godine, dok je ostatak u opasnosti od gubitka tokom narednih 30-60 godina.

Mnogi naučnici veruju da smo ušli u novu eru velikih klimatskih promena.

„Ovo vreme definišemo kao doba „raspadanja životne sredine" kako bi se razumela težina i tempo kojim nam priroda propada i to zahvaljujući ljudskoj aktivnosti".

Da li će društvo uraditi nešto povodom ovoga?

Sajmon Luis, profesor na londoskom naučnom univerzitetu kaže za BBC da su navodi Instituta tačni.

"Sve se prebrzo dešava. Imaćemo problema sa hranom u budućnosti koji mogu da dovedu do nereda, kao i do migracija, jer će mnogi biti gladni.

„Političari moraju da donesu pametne odluke kako bi izbegli katastrofu u budućnosti".

Harijet Bulkili, profesorka geografije na univerzitetu Duram rekla je da su izveštaji Instituta za javne politike dobra interpretacija dokaza kojima trenutno raspolažemo.

„Ono što je najbitnije jeste da se vlasti uključe u ovu akciju.

Znamo šta bi trebalo da radimo. Imamo sve moguće dokaze i moje pitanje je koliko nam je još dokaza potrebno da bismo počeli da delamo".

Više o ovoj priči