Koliko se razlikuju mozgovi spavalica i ranoranilaca

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Ko voli da ustaje rano, taj brže misli

Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Birmingemu rad mozga se razlikuje kod spavalica i onih koji vole da ustaju ranije.

Naučnici su do ovog saznanja došli nakon što su skenirali mozgove osoba koje su noćobdije i ranoranilaca. Testiranje je vršeno u periodu od osam ujutru do osam uveče.

Rezultati su pokazali da noćobdije imaju poteškoće da ostanu budne, da imaju slabiju pažnju i da su pospanije tokom dana.

„Borba sa urođenim ritmom"

Naučnici su istraživanju podvrgli 38 osoba, među kojima su i oni koji vole da ostanu budni do kasno i oni koji mogu i vole rano ustajanje (ljudi koji idu u krevet pre 11 sati i oni koji ustaju u 6.30).

Volonterima je rađena magnetna rezonanca kako bi se pratio rad mozga, a tokom dana su zapisivali periode vremena kada bi im se prispavalo.

Jutarnji tipovi su bili manje pospani i reakcije su im bile najbolje i najbrže tokom jutarnjeg testiranja.

Suprotno od njih, noćobdije su bile najmanje pospane oko osam sati uveče.

Glavna istraživateljka Elise Fejser Čajlds sa Univerziteta u Birmingemu kaže da je noćnim pticama teško, jer se prvo bore potiv urođenog ritma ustajanja kada krenu u školu, pa kasnije na poslu.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Noćobdijama pada koncentracija tokom radnog vremena

Ona kaže da mora da postoji razumevanje za spavalice, jer im je teže da se naviknu na školu, a i na radno vreme tokom dana. "Rano ustajanje može da utiče na njihovo zdravlje i produktivnost.

Oko 40-50 posto populacije više voli kasnije da ide na spavanje i da ustaje posle 8.20.

„Tipičan dan traje od 9 do 17 sati, ali za noćobdije ovo znači manji učinak tokom jutra i pospanost tokom dana.

„Kada bi društvo moglo da bude malo fleksibilnije prema tome kako raspoložemo vremenom, mogli bismo mnogo da učinimo za naše zdravlje".

Fejser Čajlds kaže da postoje i neka ograničenja kada je ova studija u pitanju.

Testiranje nije obuhvatilo rad mozga kasnije tokom dana, tako da drugi faktori nisu uzeti u obzir, kao što je izbor životnog stila.

Neurolog na Kraljevskom koledžu u Londonu, Alek Nesbit koji nije učestvovao u istraživanju kaže da na rad mozga utiče i unutrašnji sat.

Autori studije uradiće i dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li i koliko ostale regije mozga reaguju kod spavalica i noćobdija.

Istraživanje je objavljeno u časopisu „San".

Povezane teme

Više o ovoj priči