U fotografijama : Odrastanje u Severnoj Koreji

Kada je fotograf Tarik Zaidi krajem prošle godine posetio Severnu Koreju uhvatio je nekoliko spontanih trenutaka koji pokazuju da su porodice svuda iste.

Proputovao sam osam od devet provincija u Severnoj Koreji. Posetio sam škole, obdaništa i muzičke akademije.

Malo stranaca imalo je priliku da poseti ovu zemlju. Oni koji jesu, mogli su da fotografišu samo pod strogom kontrolom vlasti.

Pred vama su slike koje su mi moji severnokorejski pratioci dozvolili da fotografišem. Daju mali uvid u to kako izgleda odrastati u zatvorenoj i izolovanoj zemlji.

Put me je vodio od Dandonga sa severa na granici sa Kinom - do Kejsonga na granici sa Južnom Korejom, preko Pjongjanga do Vonsana na istočnoj obali, a zatim ponovo ka severu - ka Čonžinu i Herijongu blizu kinesko-ruske granice.

Iako ove fotografije ne daju potpunu sliku života u Severnoj Koreji, ipak jesam stekao neki utisak o tome u kakvoj kulturnoj i socijalnoj sredini deca odrastaju, kao i čemu teže deca sa kojom smo imali kontakt.

U svakom gradu smo pokušali da posetimo školu. Ima ih različitih i njihov obilazak često je deo turističke ture.

Mnogi učenici želeli su da pokažu koliko dobro govore engleski. U nekim školama turiste su i ohrabrivali da razgovaraju sa najboljim učenicima o čemu god žele.

Većina ovih razgovora bila je o opštim stvarima, kao na primer o Bitlsima. Ono što je bilo iznenađujuće je osećaj da može da se razgovara o bilo čemu, jer se podrazumevalo da iskreni razgovori ne bi baš bili prihvaćeni blagonaklono.

U isto vreme, shvataš da si u Severnoj Koreji, u školi u koju si doveden i da bi ovakav razgovor u drugom delu sveta verovatno tekao mnogo drugačije.

Oprema i prostorije u nekim školama u koje smo odvedeni bile su neverovatne. Najbolji učenici radili su u najboljim uslovima.

Kako su nam rekli, ove škole zovu se palatama za učenike. Očigledno - postoje i drugačije škole - ali njih nas nisu vodili da vidimo.

Bilo je očigledno i da je u ovim školama naglasak na sportu, muzici i kulturi. Mnogi učenici bili su više nego spremni da sa turistima igraju košarku ili fudbal, na primer.

Izvan ovih unapred pripremljenih tura, tokom puta sam ipak uspevao da uhvatim i one prave, iskrene i spontane trenutke: oca koji se mazi sa detetom u metrou, majka koja se sa svojom decom igra u parku dok autobus u kom sam prolazi pored. Oni nisu čak ni znali da sam tu.

Ovi momenti pokazuju jednu očiglednu, ali važnu stvar - bez obzira pod kakvim režimom žive, porodice su svuda manje-više iste i deca u Severnoj Koreji imaju iste ciljeve i ambicije kao i svi ostali.

Možete pratiti Tarikov rad na Instagramu (@tariqzaidiphoto), Fejsbuku (@tariqzaidiphotography) i njegovom sajtu https://www.tariqzaidi.com/