Emanuel Makron poziva na „renesansu EU“ pred izbore za Evropski parlament

Emanuel Makron Image copyright Reuters
Natpis na slici Makron je u novinama u svih 28 država članica objavio otvoreno pismo

Predsednik Francuske Emanuel Makron predložio je niz reformi kako bi se osigurala budućnost Evropske unije.

U autorskom tekstu koji je objavljen u novinama širom Evrope, on predlaže formiranje agencije koja bi štitila Uniju od sajber napada.

Pred majske izbore za Evropski parlament, Makron se zalaže za uvođenje zabrane stranim silama da finansiraju evropske političke partije.

Ukazuje i na to da Britanci nisu bili pravilno informisani pre glasanja o napuštanju Evropske unije.

Makron je predlog o „evropskoj renesansi" uputio direktno „građanima Evrope" i to otvorenim pismom objavljenim u novinama u svih 28 država članica EU.

U pismu Makron navodi da je Evropskoj uniji kao instituciji potrebna velika promena, ako želi da zaustavi države članice da se „povuku u nacionalizam" - direktno aludirajući na Bregzit.

„Ko je Britancima rekao istinu o budućnosti posle Bregzita?", upitao je, koristeći povlačenje Britanije kao primer za krizu u Evropskoj Uniji. „Ko im je pričao o tome da će izgubiti pristup tržištu EU? Ko im je pomenuo kakve rizike po mir u Irskoj donosi ponovo uspostavljanje granice?"

On je EU opisao „ne samo kao ekonomsko tržište" već kao „projekat", a zatim nastavio sa predstavljanjem sopstvenog „plana za EU".

Ukratko: Šta Makron predlaže?

U otvorenom pismu Evropi, Makron predlaže kreiranje nekoliko novih tela koja bi nadgledala promene unutar EU. To su:

  • Evropska agencija za zaštitu demokratije, ona bi se bavila zaštitom od sajber napada, širenja lažnih vesti i sprovođenjem zabrane za strane sile za finansiranje evropskih političkih partija
  • Evropski savet za unutrašnju bezbednost, koji bi obuhvatao evropsku agenciju za granične snage i kancelariju za azil, kao i Evropski savet za bezbednost koji bi „uključio i Veliku Britaniju"
  • Minimalna plata u EU, koja bi bili „prikladna za svaku zemlju", o kojoj bi se kolektivno pregovaralo na godišnjoj osnovi i koja bi bila garancija da će građani EU dobiti „istu platu za isti posao"
  • Evropska banka za klimu, koja bi finansirala ostvarivanje predloženih ekoloških ciljeva, poput „nulte emisije ugljenika do 2050. i prepolovljenje upotrebe pesticida do 2025. godine"
  • Evropske snageza bezbednost hrane, čiji bi zadatak bio da „poboljša kontrolu hrane" i zaštiti od „lobiranja" i koja bi se bavila „nezavisnom naučnom procenom supstanci opasnih po životnu sredinu i zdravlje"
  • Konferencija za Evropu, koja bi prema Makronovoj želji trebalo da bude formirana do kraja ove godine, tako da promene mogu da predlože i odobre predstavnici institucija EU i država članica

Zabrana finansiranja političkih stranaka iz inostranstva

Makron se prvenstveno zalaže za formiranje nove Evropske agencije za zaštitu demokratije, koja će svakoj državi članici obezbediti stručnjake koji mogu da zaštite izborne procese od sajber napada i manipulacije stranih sila.

„Naša prva sloboda je demokratska sloboda", piše on. „To je sloboda da biramo naše lidere iako strane sile nastoje da utiču na naše glasove na svim izborima."

Zatim dodaje da „bi trebalo zabraniti da strane sile mogu da finansiraju evropske političke stranke".

Ovo se smatra aluzijom na tvrdnje o ruskim vezama sa kampanjom za Bregzit, kao i na kontroverzu oko ruskog finansiranja krajnje desničarske francuske političke partije Nacionalnog fronta.

Osim toga, francuski predsednik kaže da bi EU trebalo da donese pravila „zabrane pozivanja na mržnju i nasilje na internetu".

Kaže i da bi EU trebalo da napiše novi sporazum o odbrani i bezbednosti, te da osnuje Evropski bezbednosti savet, koji bi uključio i Veliku Britaniju.

Francuska je 2017. godine saopštila da je bila meta 24.000 sajber napada tokom godine - i upozorila da bi mogla biti pogođena kampanjom poput one za koju se misli da su cilj bili američki izbori 2016. godine.

Evropski savet za inovacije, koji već postoji, trebalo bi da dobije veći budžet „na nivou Sjedinjenih Država" kako bi se podržalo istraživanje novih tehnologija, poput veštačke inteligencije.

Image copyright EPA
Natpis na slici Pomenuo je i primer Bregzita

Jedinstvena politika azila

Makron je zatim rekao da bi oni koji žele da uđu u bezvizni šengenski prostor trebalo da prihvate i strožu kontrolu spoljnih granica i zajedničku politiku azila za migrante.

U ovom trenutku zemlje članice Šengena imaju različite politike o azilu i imigraciji.

Nemačka je, na primer, prihvatila oko 1,2 miliona tražilaca azila tokom krize 2015. i 2016. godine, dok je Mađarska usvojila zakon kojim se kažnjavaju advokati i aktivisti koji su pomagali tražiocima azila.

„Potrebne su nam zajedničke granične snage i evropska kancelarija za azil, obavezna je stroga kontrola i evropska solidarnost kojoj će svaka zemlja dati svoj doprinos pod nadzorom Evropskog saveta za unutrašnju bezbednost", piše on.

„Evropa - u kojoj je nastala socijalna sigurnost"

Francuski predsednik zatim predlaže uvođenje novih mera socijalne sigurnosti za građane EU, uključujući i novu „minimalnu platu" koja bi bila „prikladna za svaku zemlju i o kojoj bi se kolektivno pregovaralo svake godine".

Kaže i da bi EU trebalo da ima „društveni štit", koji bi garantovao da radnici na istim poslovima imaju istu platu.

„[Evropa] treba da pokrene projekat konvergencije, a ne konkurencije", dodaje.

Makron predlaže i nove ekološke ciljeve u EU - „nultu emisiju ugljenika do 2050. godine i prepolovljenje upotrebe pesticida do 2025. godine" - što bi finanirala nova Evropska banka za klimu.

Nova Evropske snage za bezbednost hrane bi kontrolisale hranu širom EU i finansirale nezavisna naučna istraživanja u borbi protiv uticaja korporativnih lobija.

„Ne smemo da dozvolimo da nacionalisti bez ikakvog rešenja iskoriste ljudski bes", zaključuje on.

Više o ovoj priči