Izgleda da srce ipak može da bude slomljeno

heart Image copyright Getty Images
Natpis na slici Naučnici još ne znaju kako stres utiče na rad srca

Tuga zaista može da ošteti srce, tvrde švajcarski stručnjaci.

Oni su istraživali redak i neobičan takozvani sindrom slomljenog srca.

U stresnim situacijama - kao što je gubitak voljene osobe - srce često zastane.

Naučnici nisu sigurni šta usporava rad srca, ali istraživanje objavljeno u magazinu European Heart Journalukazuje da uzrok može biti reakcija mozga na stres.

Bol i gubljenje daha

Sindrom slomljenog srca poznat je i pod nazivom takocubo sindrom, po nazivu japanske vaze koja je sličnog oblika kao srčani mišić osoba koje boluju od ovog sindroma.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Kakav je odnos mozga i srca

Ovo stanje se razlikuje od srčanog udara koji nastaje usled začepljenja krvnih sudova. Simptomi su isti - gubljenje daha i bol u grudima.

Neprijatni događaji čest su okidač za ovaj sindrom, ali to mogu da budu i dobijanje novog posla ili venčanje.

U nekim slučajevima okidač nije konkretan događaj.

Stanje može da bude privremeno, pa se srce oporavi za nekoliko dana. Nekada, međutim, može da traje nedeljama i mesecima, ili da čak bude i smrtonosno.

U Velikoj Britaniji godišnje 2.500 ljudi ima problem sa ovim sindromom.

Image copyright Christian Templin, University Hospital Zurich
Natpis na slici Rezultati skenera srca kod pacijenta sa takocubo sindromom

Naučnici nisu sigurni šta je uzrok takocubo sindroma, ali veruju da uticaj imaju povišeni nivoi hormona stresa kao što je adrenalin.

Enigma

Doktorka Jelena Gadri i njene kolege iz Univerzitetske bolnice u Cirihu istraživali su šta se dešava u mozgovima 15 pacijenata koji imaju sindrom slomljenog srca.

Rezultate skenera uporedili su sa snimcima 39 zdravih osoba i uočili značajne razlike.

Delovi mozga koji kontrolišu emocije i delovi mozga zaduženi za nesvesne reakcije tela, kao što su otkucaji srca, manje su komunicirali kod osoba koji boluju od takocubo sindroma.

To su delovi mozga za koje se veruje da kontrolišu naše reakcije na stres.

„Mozak obrađuje emocije i moguće je da bolest i kreće iz mozga, utičući zatim na srce", rekla je doktorka Gadri.

S obzirom na to da pacijentima koji pate od takocubo sindroma skener mozga nije rađen pre oboljevanja, nije moguće utvrditi da li je manjak komunikacije među delovima mozga izazvao sindrom ili obrnuto.

Džoel Rouz, izvršni direktor britanske dobrotvorne organizacije Kardiomiopatija, kaže da će pomenuto istraživanje pomoći da se bolje razume oblast koja predstavlja svojevrsnu enigmu.

„Ljudi sa takocubo kardiomiopatijom će svakako podržati rad koji pomaže razumevanju uloge mozga. Nadamo se da će doprineti i bližoj saradnji neurologa i kardiologa", rekao je Rouz.

Profesorka Dejna Doson iz Britanske fondacije za srce ističe da su rezultati istraživanja potvrdili sumnje koje je ova organizacija imala - da takocubo sindrom ima veze sa odnosom srca i mozga.

Više o ovoj priči