Istraživanje o prevazilaženju razlika: Šta nam govore podaci

društveni mehur, ilustracija
Natpis na slici Živite li u mehuru?

Iako društvena istraživanja često tvrde da se ljudi uglavnom druže sa sebi sličnima, BBC anketa pokazuje da su prijateljstva mnogo raznovrsnija nego što se misli.

Onlajn anketa koju je kompanija Ipsos MORI sprovela u 27 država na 20.000 ispitanika pokazala je da je većina prihvata da njihovi prijatelji imaju statove koji se razlikuju.

Polovina se složila da je važno saslušati ljude koji imaju drugačije stavove, čak i ako se ne slažu sa njima.

Međutim, nema mnogo onih koji to rade redovno.

„Postoji jaz između onoga što mislimo da je dobro za društvo i onoga što radimo", kaže Glen Gotfrid iz Ipsos MORI-ja.

Šta su rekli ispitanici?

U svim zemljama gde je sprovedeno istraživanje, oko dvoje od pet ispitanika izjavilo je da većina njihovih prijatelja ima slične stavove ili uverenja kao oni kada je reč o klimatskim promenama (42 odsto), religiji (38 odsto), imigracijama (38 odsto) i feminizmu (37 odsto).

Međutim, procenti su manji kada je o političkim stavovima reč.

Natpis na slici Kakve su vaši stavovi u odnosu na stavove vaših prijatelja o...

Više od 35 odsto ispitanika je izjavilo da bar jednom nedeljno razgovara sa ljudima suprotnidž stavova.

Oko jedne petine je izjavilo da ovakve razgovore vodi manje od jednom mesečno, a jedan od deset ispitanika odgovorio je da to ne radi nikada.

Rezultati su na neki način i odgovor na nedavnu anketu koja je pokazala da 65 odsto ispitanika smatra da ljudi širom sveta žive u onlajn balonu, ali samo 34 odsto njih je priznalo da živi u takvim mehurima.

Kako doživljavamo svoje prijatelje?

Više od polovine (56 odsto) učesnika ankete izjavilo je da je većina njihovih prijatelja iste etničke pripadnosti, a 46 odsto da su istog uzrasta kao oni.

To je u skladu sa rastućim brojem podataka koji ukazuju da smo skloni da se sprijateljimo sa ljudima koji su nam slični, kažu analitičari.

Isto važi i za obrazovanje - globalno, većina navodi da istomišljenike pronalazi među ljudima sa sličnim nivoom obrazovanja.

Natpis na slici Koji je vaš nivo obrazovanja u odnosu na vaše prijatelje?

Međutim, to dramatično opada kada se govori o prihodima.

Samo 30 odsto ispitanika izjavilo je da ima iste prihode kao većina njihovih prijatelja.

Razlika u primanjima - koja se ponekad javlja kasnije u životu, a ne zavisni nužno od nivo obrazovanja - nije prepreka za prijateljstvo, pokazuje anketa.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Šta o vama govori to s kim se družite?

Ali, Elison Goldsvorti, osnivačica istraživačke grupe The Depolarization Projec, je oprezna.

„Ljudi stalno lažu o tome koliko zarađuju", kaže ona.

„Njihovi prijatelji možda ni nemaju ideju, a o u neki kulturama vrlo slabo se razgovara o društvenim interakcijama."

Da li se ljudi slažu po velikim pitanjima?

Nešto manje od trećine ispitanika izjavilo je da deli političke stavove sa većinom prijatelja, a samo jedan od deset ispitanika je odgovorio da ih deli sa „svim" ili „gotovo svim" prijateljima.

„Važno je da se utvrdi da li ljudi misle da su njihove grupe politički raznovrsnije nego što zapravo jesu", kaže Goldsvorti.

Ovo može biti delimično i zbog toga što se češće priča o političkim podelama nego o drugim društvenim razlikama.

Natpis na slici Koliko su različiti politički stavovi vaših prijatelja od vaših stavova?

Dok je više od 80 odsto ispitanika iskusilo političke podele u svojim društvenim krugovima, podeljeni su kada je reč o tome da li su pozitivne ili negativne.

Trećina smatra da su drugačija gledišta zdrav znak različitosti u društvu, dok je sličan procenat (32 odsto) onih koji smatraju da one stvaraju podele koje mogu da budu opasne.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Mnoga istraživanja ukazuju na to da se često družimo sa nama sličnima

Više od 40 odsto ispitanika smatra da je zbog podela po političkim linijama društvo ugroženo više nego pre dve decenije, a samo 14 odsto misli suprotno.

„Politika je problematično pitanje u društvenim krugovima", kaže Glen Gotfried iz Ipsos MORI-ja.

„To je vreme u toku kog se politika menja i ljudi prepoznaju da postaju sve više podele", dodaje on.

Šta je sa efektima društvenih mreža?

Korist ili prokletstvo? Stavovi su mešoviti.

Dok društvene mreže pomažu u rušenju barijera i daju glas mnogima, istraživanje pokazuje da većina ljudi veruje da platforme kao Fejsbuk i Tviter igraju veliku ulogu u polarizaciji mišljenja.

Natpis na slici Kako društvene mreže utiču na razdor u društvu?

Ograničenja?

Postoje neka ograničenja u pogledu toga koliko podaci iz istraživanja mogu da svedoče o stvarnoj prirodi „društvenih mehura" u kojima ljudi možda žive.

Studija sprovedena u novembru i decembru 2018. godine, procenila je gledišta ljudi o stvarnosti u odnosu na dostupne informacije. Drugim rečima, pokazuje koliko učesnici smatraju da su članovi njihovih krugova različiti, pre nego što govore o različitosti krugova.

Takođe, ispitivani su samo oni koji su imali pristup internetu.

Kao rezultat toga, u 15 od 27 zemalja uzorak je bio reprezentativan, ali je u preostalih 12 ispitanika grupa bila urbana, obrazovanija i sa višim prihodima od nacionalnog proseka, tako da rezultati ne mogu da se odnose na sve.

Povezane teme

Više o ovoj priči