Rumunska borkinja protiv korupcije kandidatkinja za prvog evropskog tužioca

Koveši je smenjena svega nekoliko meseci pošto je to tražio ministar pravde jer je, kako tvrdi, prekoračila nadležnosti Image copyright Reuters
Natpis na slici Koveši je smenjena svega nekoliko meseci pošto je to tražio ministar pravde jer je, kako tvrdi, prekoračila nadležnosti

Evropska unija nikad nije imala glavnog tužioca, a sada je najozbiljniji kandidat za to žena koja je u otadžbini izgradila reputaciju neustrašivosti.

Sve do prošle godine, Laura Kodruca Koveši (45) bila je na čelu moćne rumunske Direkcije za borbu protiv korupcije (DNA).

Njen glavni protivkandidat je javni tužilac iz Francuske, Žan-Fransoa Boner, a suočava se i sa žestokim protivljenjem vlastite vlade.

Kao šef nove Evropske kancelarije javnog tužioca (EPPO), ko god pobedi imaće odrešene ruke da istražuje i krivično goni osumnjičene za zloupotrebu fondova EU i manipulacije sa PDV-om između zemalja članica.

Kako je Koveši postala smrtni neprijatelj vlastite vlade

Talentovana košarkašica u mladosti, Laura Koveši je postala glavni tužilac već sa 36 godina. Na čelu DNA našla se 2013. godine - i ostvarila impresivan učinak.

Tokom pet godina provedenih na tom mestu poslala je 68 visokih funkcionera na sud, uključujući 14 aktuelnih ili bivših ministara vlade i 53 poslanika iz oba doma rumunskog parlamenta.

U trenutku kad su je smenile vladajuće socijaldemokrate, 37 od tih političara već su bili osuđeni, a većina ostalih sudskih procesa je uveliko bilo u toku.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Pristalice vladajućih socijaldemokrata su prošlog leta izašli na proteste tražeći da Koveši ide u zatvor

Socijaldemokrate je smatraju smrtnim neprijateljem, iako su krivično gonjeni državni službenici bili iz svih stranaka.

Na kraju, posle duge bitke, vlada je naterala predsednika da je smeni u julu prošle godine.

Ona je bila optužena za zloupotrebu položaja i preteranu upotrebu resursa za prisluškivanje tajne službe; njeni okružni tužioci bili su optuženi za vršenje pritiska na svedoke.

Protiv nje je pokrenuta istraga za prevaru, koju je ona odbacila kao deo prljave kampanje.

Rumuni izašli na ulice

„Poverenje Rumuna u DNA je zadivljujuće", rekla mi je u februaru 2017. godine, kad je na stotine hiljada građana i građanki izašlo na ulice iz protesta zbog vladinih namera da ublaži zakone protiv korupcije.

Natpis na slici Veliki broj ljudi izašao je na ulice 2017. u podršci šefici antikorupcijskog tela

„Sve je više ljudi spremno da svedoči u slučajevima korupcije. I sve to zato što su građani Rumunije primetili da je zakon jednak za sve."

„I to je naš posao. Mi ćemo, dakle, nastaviti da ga obavljamo, bez obzira da li imamo podršku ili ne."

Demonstranti su nosili transparente podrške DNA-u i slike Koveši.

Prošle nedelje su se njeni sledbenici okupili u Bukureštu da je dočekaju sa cvećem po povratku iz Brisela.

Natpis na slici Pristalice su dočekali Koveši kod kuće sa cvećem i porukama sa njenim inicijalima

„Sada kada se kandidovala za položaj evropskog glavnog tužioca, ljudi je podržavaju više nego ikad. Ona je naša čelična lejdi!", rekla je Angi iz grupe Korupcija ubija.

Ali njen glavni rival za tu poziciju, javni tužilac Remsa Žan-Fransoa Boner, dobio je najviše glasova ambasadora EU, dok je rumunska vlada vršila veliki pritisak kako bi umanjila šanse Koveši.

Sa druge strane, Koveši ima podršku dva odbora Evropskog parlamenta - za građanske slobode i budžetske poslove.

Sada je na Savetu Evrope da, posle konsultacije sa šefovima političkih grupa u Evropskom parlamentu, donesu odluku.

Izabrani kandidat trebalo bi 2020. godine da počne sa radom.

Zašto je Evropi potreban glavni tužilac?

Do sada su 22 od 28 zemalja članica EU pristale da se pridruže Evropskoj kancelariji javnog tužioca. Mađarska je jedna od onih koje to kategorički odbijaju uz obrazloženje da to narušava državni suverenitet.

Glavni zadatak kancelarije javnog tužioca je da se bori protiv komplikovanih slučajeva prevare.

Image copyright EPA
Natpis na slici Francuski javni tužilac Žan-Fransoa Boner ima podršku ambasadora EU

Zamislite samo kamion pun suncokretovog ulja kako se trucka preko masivnog železnog rečnog mosta iz jedne zemlje EU u drugu.

Obe su članice Šengena, trgovačke zone EU oslobođene carina, a stare carinarnice imaju razbijene prozore i potpuno su prazne ako izumemo paučinu.

Nigde na vidiku granične policije ili carinika. Kamioni se parkiraju na odmorištima.

Računovođa firme ispuni formular za povrat PDV-a u zemlji A, zato što je ulje „izvezeno". PDV treba da plati prodavac robe u zemlji B.

Ali kasnije istog dana, šofer mirno preveze kamion nazad, a da ga nije ni istovario.

Ulje nađe put do polica supermarketa u zemlji A, oslobođeno svih taksi.

To je deo svakodnevne prevare sa PDV-om, koja zemlje EU košta oko 56 milijardi dolara godišnje. Američki diplomata na službi u Mađarskoj pronašao je neusklađenosti između uvoza i izvoza u ukupnoj vrednosti od 3,37 milijardi dolara samo u 2015. godini.

Istraživanje ovoga je složeno i zahteva „brda" prevedenih dokumenata i policijskog, carinskog i sudskog rada koji traži vreme.

Takođe, vlasti često „obeshrabruju" državnu carinsku službu u revnosnom obavljanju dužnosti.

Kancelarija EU za borbu protiv korupcije Olaf ima svega 100 ljudi, a više od polovine njenih zahteva za istragu budu odbijeni od državnih tužilaca pojedinačnih zemalja.

Kancelarija novog tužioca neće samo juriti sumnjive PDV transakcije, već i jednako složeno pitanje javnih nabavki za EU novac - kako bi se pronašli ugovori koji se dodeljuju poslovnim ljudima bliskim političkim partijama.

A Koveši, koja se već suprotstavila moćnicima kod kuće, mogla bi da predvodi taj juriš.

Više o ovoj priči