Glasanje o Bregzitu: Šta će se dešavati u parlamentu

Britanska i zastava Evropske unije ispred zgrade parlamenta u Londonu Image copyright Getty Images
Natpis na slici Britanska i zastava Evropske unije ispred zgrade parlamenta u Londonu

Danas je trebalo da bude dan kada će Velika Britanija zvanično napustiti Evropsku uniju.

Ali britanski parlament još nije izglasao sporazum o Bregzitu.

Ministarka za odnose sa parlamentom Andrea Lidsam rekla je da će vlada u petak dati poslanicima još jednu priliku za glasanje.

Ali, pitanje je o čemu će se glasati ovaj put?

Ovo je ono što znamo...

Kakav je plan?

Vlada je podnela Donjem domu parlamenta predlog za raspravu o Bregzitu.

Međutim, za razliku od prethodnih situacija kada su poslanici raspravljali o celom planu premijerke Tereze Mej, ovaj put bi trebalo da se glasa o samo jednom od dva elementa.

To je sporazum o povlačenju - pravno obavezujući dokument koji postavlja uslove izlaska Velike Britanije iz EU.

On uključuje ugovor, detalje prelaznog perioda koji se tiču prava građana, ali i kontroverzni bekstop.

Bekstop se odnosi na sigurnosnu politiku koja će sprečiti uspostavljanje „čvrste" granice sa Republikom Irskom.

Druga tačka o kojoj ovog puta neće biti glasanja je politička deklaracija.

To je neobavezujući dokument o budućim odnosima Velike Britanije i Unije nakon Bregzita.

Zašto sada ovakav plan?

Premijerka Mej je dva puta iznosila na glasanje ceo plan, ali su poslanici u oba navrata glasali protiv.

Pošto je postalo jasno da vlada ne može da dobije podršku za plan i završi sve do 29. marta kada je Britanija trebalo da napusti EU, Mej je od Brisela tražila odlaganje.

Članice EU su pristale da odlože Bregzit do 22. maja, ali pod uslovom da do 29. marta plan bude usvojen.

Ako se to ne desi, Britanija imati rok da do 12. aprila da predloži alternativu ili će napustiti EU bez sporazuma.

Image copyright AFP/Getty Images
Natpis na slici Tereza Mej dva puta nije dobila podršku za plan o Bregzitu u parlamentu

Predsednik parlamenta Džon Berkou je upozorio vladu da neće moći i treći put da iznese plan na glasanje ako ne unese značajne promene.

Ministri su posle toga pokušavali da obezbede podršku poslanika.

Kako bi obezbedila glasove, premijerka je rekla da će podneti ostavku i prepustiti nekom drugom da vodi sledeću fazu pregovora sa EU, ako poslanici usvoje njen plan.

Britanska vlada se nada da će razdvajanjem glasanja o planu za povlačenje i o političkoj deklaraciji, uspeti da postupi u skladu sa rokom koji je tražila EU i tako dobiti odlaganje Bregzita do 22. maja.

Kako bi trebalo da izgleda rad parlamenta?

Poslanici petkom raspravljaju samo o predlozima poslanika, a često ovaj dan koriste i za rad u svojim izbornim jedinicima.

Ali vlada je ovaj put zatražila od poslanika da produže rad.

Ako se taj zahtev usvoji, radni dan poslanika će, kako tvrdi Andrea Lidsom, trajati od 10.30 do 15.30 po srednjeevropskom vremenu.

Image copyright Reuters
Natpis na slici Andrea Lisdom

Vladin predlog o sporazumu o povlačenju je takav da i poslanici mogu da predlože amandmane.

Od predsednika parlamenta zavisi da li će prihvatiti da ih ubaci u raspravu.

Kada se završi rasprava, poslanici će glasati o amandmanima, a onda o samom predlogu sporazuma.

Kakav ishod možemo da očekujemo?

Ako poslanici podrže predlog sporazuma o povlačenju, Bregzit se pomera za 22. maj.

Po zakonu, međutim, to neće biti dovoljno da se ceo plan premijerke za Bregzit ratifikuje, jer se raspravlja samo o jednom delu.

Vlada će kasnije morati da dobije podršku za drugi deo plana ili da promeni zakon kako bi ratifikacija samo jednog dela sporazuma bila moguća.

Predstavnik opozicione Laburističke partije i predsednik Odbora za Bregzit Hilari Ben upozorio je da bi to moglo da znači da Velika Britanije neće moći da traži odlaganje Bregzita na duži rok.

Više o ovoj priči