Genocid u Ruandi : Nacija obeležava 25 godina od masovnog zločina

Pictures of the Rwandan genocide victims donated by survivors are displayed at an exhibition at the Genocide Memorial in Gisozi in Kigali Image copyright EPA
Natpis na slici Slike žrtaca u Memorijalu genocida u Kigali

Obeležavanje 25 godina od genocida u Ruandi u kojem je stradala desetina od ukupnog broja stanovnika te zemlje počelo je komemoracijom.

Zemlja će tugovati 100 dana, koliko je trajao i genocid u kojem je masakrirano 800.000 stanovnika Ruande.

Većina su bili pripadnici manjine Tutsi, koje su ubili etnički ekstremisti Huti.

Predsednik Pol Kagame, koji je predvodio snage koje su okončale genocid, upali će plamen sećanja u memorijalnom centru u glavnom gradu Kigali.

Koga će se Ruanda sećati ?

Prvu nedelju komemoracije započeće predsednik Kagame paljenjem plamena u memorijalnom centru, gde je sahranjeno 250.000 žrtava.

61-ogodišnji predsednik, koji je vodio zemlju dok genocid nije okončan, trebalo bi da održi govori u Kongresnom centru Kigali.

On će onda predvoditi bdenje na Nacionalnom stadionu Amahoro, koji su Ujedinjene nacije koristile kako bi zaštitile Tutse od ubijanja.

Ko će učestvovati ?

Brojni međunarodni lideri će prisustvovati nekom od događaja. Većinom je reč o liderima iz Afrike, a nekadašnju kolinijalnu silu, Belgiju, predstavljaće premijer Čarls Majkl.

Image copyright AFP
Natpis na slici Pol Kegam dočekuje etiopskog premijera Abi Ahmeda

Francuski predsednik Emanuel Makron neće prisustvovati obeležavanju. Za ovu nedelju on je zakazao panel diskusiju o ulozi Francuske u tom genocidu.

Francuska je bila bliski saveznik vlade pod vođstvom Hutua pre masakra i optužena je da je ignorisala znakove upozorenja i da je obučavala vojsku koja je izvršila napade.

Francusku će predstavljati poslanik iz Ruande, Herve Bervile.

Predsednik Ugande Ijoveri Museveni takođe neće biti prisutan. On je optužen za podršku ruandskim pobunjenicima koji se protivnici Kigalija.

Nošenje ožiljaka

Flora Drari iz Kigalija

U podne, Ruanda će zaćutati kako bi se setila stotine hiljada muškaraca, žena i dece koji su izgubili živote tokom 100 dana 1994. godine.

Za preživele, uspomene nikad ne blede. Iako je prošlo četvrt veka, to ne izgleda tako. Oni još uvek nose ožiljke iz tih dana, i doslovno i figurativno.

I dalje moraju da objašnjavaju svojoj deci zašto nemaju bake i dede, tetke i stričeve. I dalje sanjaju o užasima kojima su prisustvovali.

Dakle, iako je danas važno podsetiti zemlju i svet na ono što je izgubljeno pre 25 godina - i na mir koji je postignut - jasno je da preživelim treba malo da se toga sete.

Kako se desio genocid?

Dana 6. aprila 1994., oboren je avion u kojem se nalazio tadašnji predsednik Žuvenal Habiariman - pripadnika Huta. U napadu su svi stradali.

Hutski ekstremisti za napad su okrivili pobunjeničku grupu Tutsa, Patriotski front Ruande (PFR). Oni su odbacili optužbe.

U dobro organizovanoj kampanji pokolja, vojnici su dobili liste za odstrel Tutsa. Mnogi su ubijeni mačetama uz užasne brutalnosti.

Jedna od paravojnih jedinica bila je omladinsko krilo vladajuće stranke, Interahamve, koja je postavljala blokade na putevima kako bi pronašla Tutse, podsticala je mržnju u radio emisijama i vršila je pretrese kuća.

Kako se završilo ?

Malo je učinjeno na međunarodnom planu kako bi se ubistva zaustavila. UN i Belgija su imale snage u Ruandi, ali misija UN nije dobila mandat da deluje. Belgijanci i većina mirovnih snaga UN-a su se povukli.

Patriotski front Ruande, koji je podržala Uganda, počeo je da oslobađa zemlju i marširao je ka Kigaliju. Oko dva miliona Huta pobeglo je uglavnom u Demokratsku Republiku Kongo,

PFR je optužen da je ubio hiljade Huta dok je preuzimao vlast. Patriotski front Ruande to poriče.

Međunarodni krivični sud za Ruandu, sa sedištem u Tanzaniji, osudio je desetine Huta za ulogu u ubistvima, a stotine hiljada ljudi je procesuirano pred sudovima u Ruandi.

Kakvo je stanje u Ruandi sada?

Genocid je bacio senku na oporavak i govor o etničkoj pripadnosti je i dalje nezakonit.

Ali zemlja se ekonomski oporavila, uz pomoć politike predsednika Kagamea koja podstiče brz rast i tehnološki napredak.

On je osvojio treći mandat na poslednjim izborima 2017. godine sa 98,63% glasova.

Rast je i dalje dobar - 7,2% u 2018. godini, prema podacima Afričke banke za razvoj.

Međutim, kritičari Kagamea kažu da je on previše autoritaran i da ne toleriše neslaganje.

Povezane teme

Više o ovoj priči