Crna rupa - šta ima tamo gde nema ništa

Prva fotografija crne rupe u istoriji Image copyright EHT Collaboration
Natpis na slici Istorijska, prva fotografija crne rupe

Astronomi su napravili prvu fotografiju crne rupe koja se nalazi u udaljenoj galaksiji.

Ona je prečnika 40 milijardi kilometara - tri miliona puta veća od Zemlje - a naučnici su je opisali kao monstruoznu.

Crna rupa se nalazi 500 miliona triliona kilometara od Zemlje, a fotografija je urađena zahvaljujući mreži od osam teleskopa postavljenih širom sveta.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionObjavljene su prve slike crne rupe.

Detalji su objavljeni u specijalizovanom magazinu Astrophysical Journal Letters.

Profesor Haino Falke sa Radbod univerziteta u Holandiji, koji je i predložio ovaj eksperiment, kazao je da je crna rupa pronađena u galaksiji M87.

„Ono što vidimo je veće od celog našeg Sunčevog sistema. Teža je 6,5 milijardi puta od Sunca i jedna je od najtežih postojećih crnih rupa. Apsolutno čudovište. Šampion univerzuma u teškoj kategoriji crnih rupa", bokserskim rečnikom se izrazio profesor Falke.

Na fotografiji se jasno vidi „vatreni prsten", kako ga je opisao Falke. Taj prsten je oko savršeno okrugle crne rupe, a nastao je kada je pregrejani gas pao u nju.

Svetlo je jače od onog koje stvaraju milijarde zvezda zajedno i zato se tako jasno vidi čak i sa Zemlje.

Rub crnog kruga u centru je mesto na kojoj gas ulazi u rupu. Ona ima tako veliku gravitacionu silu da ni svetlost ne može da pobegne.

Image copyright DR JEAN LORRE/SCIENCE PHOTO LIBRARY
Natpis na slici U centru nije crna rupa, već se na slici vidi kako su zvezde gusto „spakovane" jedna do druge i brzo se pomeraju

Fotografija potvrđuje ono kako su fizičari, ali i holivudski režiseri zamišljali crnu rupu, tvrdi doktor Ziri Junsi sa Univerzitetskog Koledža u Londonu.

„Iako se radi o relativno jednostavnim objektima, crne rupe otvaraju razna kompleksna pitanja o svemiru ali i pojmu vremena, a konačno, i našeg postojanja", rekao je Junsi.

„Neverovatno je da je fotografija koju vidimo tako slična našim teoretskim proračunima. Za sada deluje da je Ajnštajn još jednom bio u pravu".

Očekuje se da ovo otkriće naučnicima pomogne u ovog misteriznog fenomena.

Biće zanimljivo videti šta je kod crnih rupa drugačije od onoga što očekuju fizičari.

Niko i ne zna kako se stvara blistavi prsten oko crne rupe. A još je interesantnije pitanje šta se dešava sa stvarima koje upadnu u rupu.

Šta je crna rupa?

  • Crna rupa je oblast svemira iz koje ništa, pa ni svetlost, ne može da pobegne
  • Uprkos nazivu, one nisu prazne, već sadrže veliku količinu materije gusto spakovane na malom prostoru zbog čega ima ogromnu gravitacionu silu
  • U svemiru postoji i oblast iza crne rupe, a ona se zove horizont događaja. Smatra se da je to „tačka odakle nema povratka" iza koje ništa ne može da pobegne gravitacionim efektima crne rupe

Profesor Falke je imao ideju o ovom projektu još na postdiplomskim studijama 1993. godine. Tada se mislilo da je to nemoguće.

Ali on je prvi shvatio da se oko crne rupe generiše dovoljna jaka radio emisija koju bi mogli da detektuju teleskopi sa Zemlje.

Setio se i naučnog rada iz 1973. godine u kojem se tvrdi da crne rupe izgledaju dva i po puta veće nego što jesu zbog ogromne gravitacije.

Zbog tih faktora su neke stvari, koje su delovale nemoguće, postale moguće.

Posle 20 godina Falke je uspeo da ubedi Evropski istraživački savet da finansira projekat.

Američka Nacionalna Naučna Fondacija i agencije i nadležne agencije iz istočne Azije su priskočile u pomoć i učestvovale u finansiranju projekta vrednog 46 miliona evra.

Image copyright Jason Gallicchio
Natpis na slici Teleskop na Južnom polu

Fotografija crne rupe opravdala je tu investiciju. Profesor Falke mi je rekao da je „misija ostvarena".

„Bilo je dugo putovanje, ali ovo sam hteo da vidim sopstvenim očima. Želeo sam da znam da li je stvarno?".

Jedan teleskop nije bio dovoljan da se napravi slika crne rupe.

Zato je u najvećem eksperimentu te vrste do sada, koji je predvodio profesor Šeperd Doelman sa Harvard Smitsonijan Centra za astrofiziku, umreženo osam teleskopa.

Zajedno su formirali ono što je nazvano teleskopom Horizont događaja, a najlakše bi ga bilo opisati kao mnoštvo tanjira veličine cele jedne planete.

Teleskopi se nalaze na egzotičnim lokacijama poput vulkana na Havajima, u Meksiku, planinama Arizone, pustinji Atakama u Čileu, španskoj Sijera Nevadi ili na Antarktiku.

Ekipa od 200 naučnika je usmerila teleskope prema galaksiji M87 i skenirala njeno srce tokom 10 dana.

Image copyright Katie Bouman
Natpis na slici Informacije su morale da bude sačuvane na velikom broju hard diskova koji su zatim prebačeni u Boston i Bon

Podaci koje su sakupili su bili preobimni da bi ih slali preko interneta.

Umesto toga, podatke su sačuvali na stotinama hard diskova koji su zatim poslati u Boston i Bon kako bi se sklopio ceo mozaik.

Profesor Doelman je to nazvao „izvanrednim naučnim poduhvatom".

„Uspeli smo nešto što je prethodnoj generaciji delovalo nemoguće. Napredak tehnologije, veze između radio opservatorija i novi algoritmi - sve to zajedno nam je otvorilo nove vidike ka crnim rupama".

Ista ekipa naučnika pokušava da snimi i ogromnu crnu rupu u centru naše galaksije, Mlečnom putu.

Koliko god čudno zvučalo, to je teže nego napraviti fotografiju galaksije udaljene 55 miliona svetlosnih godina.

Iz još nepoznatog razloga, „vatreni prsten" oko crne rupe u našoj galaksiji je manji i zamagljen.

Više o ovoj priči