Homo luzonensis: Nova vrsta pračoveka pronađena na Filipinima

Kost nožnog palca Image copyright Florent Detroit
Natpis na slici Otkriveno je da su prsti i kost nožnog palca zakrivljeni, što znači da je ova vrsta penjala

Istraživači na filipinskom ostrvu Luzon pronašli su ostatke nove vrste pračoveka koju su nazvali Homo luzonensis.

Fizičke karakteristike nove vrste su kombinacija onih kod drevnih ljudskih predaka i današnjeg čoveka.

To znači da su primitivni rođaci čoveka napustili Afriku i došli čak do jugoistočne Azije, što je ranije delovalo nemoguće.

Otkriće pokazuje da je evolucija bila veoma složena, odnosno da su u pomentuom periodu u tom delu sveta živelo tri ili više ljudskih vrsta.

Jedna od njih je i vrsta patuljaskog rasta Homo floresiensisa, koja je živela na indonežanskom ostrvu Flores do pre 50.000 godina.

Profesor Kris Stinger iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu kaže da bi istraživanja trebalo sprovesti i na ostrvima u regionu.

„Očigledno je da tu postoji materijala za istraživanje".

Natpis na slici Homo luzonensis

Novi primerci iz pećine Kalao na severnom Luzonu opisani su u časopisu Priroda. Smatra se da su stari između 50.000 i 67.000 i godina.

Sastoje se od 13 delova- zuba, kostiju ruku i stopala. Tu su i delovi butnih kostiju na osnovu kojih je ustanovljeno da se radi o tri odrasle osobe i jednom detetu.

Otkrivene su tokom iskopavanja u pećini 2007. godine.

Homo luzonensis ima neke fizičke sličnosti sa ljudima, ali po drugim karakteristikima bliži australopitekusima, vrsti koja podseća na majmune, ali hoda uspravno.

Živeli su u Africi u periodu pre dve do četiri miliona godina.

Kosti na nožnim prstima bile su zakrivljene, što ukazuje da im je jedna od glavnih aktivnosti bila penjanje.

Image copyright Florent detroit
Natpis na slici Zubi Homo luzonensisa

Dugo se smatralo da je Homo erektus prvi direktni predak koji je napustio afrički dom pre 1,9 miliona godina.

A pošto je do Luzona moglo da se dođe samo morem, postavlja se pitanje kako je ova vrsta uopšte stigla do ostrva.

Pored Homo luzonensisa, ostrvo u jugoistočnoj Aziji bilo je dom još jedne ljudske vrste, Denisovskog čoveka.

Image copyright Florent Detroit
Natpis na slici Pećina Kalao, na severu Luzona otvorena je za turiste

Za ovo postoje i dokazi iz DNK, jer u oblasti nisu pronađeni fosili Denisovskog čoveka.

Indonezijsko ostrvo Flores bilo je dom Homo floresiensisa, koji su dobili nadimak Hobiti. Smatra se da su oni živeli do pre 50.000 godina.

Naučnici takođe tvrde da Homo floresiensis ima fizičke osobine koje podsećaju na one pronađene kod australopitekusa. Međutim, drugi istraživači tvrde da su „hobiti" bili potomci Homo erektusa.

Povezane teme

Više o ovoj priči