Aftanazija: Crta Diznijeve junake, a ne može da zamisli kako izgledaju

Ed Catmull Image copyright Pixar

Bivši predsednik Piksara i Studija za animaciju Volta Diznija kaže da „ne vidi slike u glavi".

Većina ljudi može da zažmuri i u glavi prizove slike brojanja ovaca ili da zamisli lice voljene osobe.

Ali Ed Ketmul (74) ima stanje zvano aftanazija, u kom ljudi ne mogu uopšte da vizualizuju slike u glavi.

I posle iznenađujuće ankete sprovedene među njegovim bivšim zaposlenima, ispostavilo se da ne mogu ni neki od najboljih animatora na svetu.

Ed je uneo revoluciju u 3D grafiku, a metod koji je razvio za animiranje krivih površina postao je standard u ovoj profesiji.

Prvi put je shvatio da mu je mozak drugačiji kad je sa kolegom pokušao da se podvrgne tibetanskoj meditaciji.

Vizuelizacija je srž ove prakse i rečeno mu je da ispred sebe zamisli loptu.

Ed je za BBC rekao: „Otišao sam kući, zatvorio oči… i nisam mogao da vidim ništa čitave nedelje tokom koje sam pokušavao da vizualizujem tu loptu."

Razgovarao je sa kolegama i saznao da neki animatori mogu da prizovu toliko jaku mentalnu sliku da kad otvore oči, slika je i dalje prisutna, tako da mogu praktično da precrtaju ono što vide.

Ed je samo pomislio: „Zanimljivo, verovatno ih to čini pravim crtačima."

Glen Kin

Ali na kraju je Ed shvatio da u ovome nije usamljen i da, možda kontra-intuitivno, neki od najvećih talenata u animaciji takođe ne mogu da vizualizuju stvari.

Oskarovac Glen Kin, koji je stvorio Arijel (Mala sirena), takođe nije sposoban da prizove vizuelne predstave.

Ed je za BBC rekao: „On je istinski izuzetan umetnik, on je jedan od najboljih animatora u istoriji rukom crtane animacije."

„I on mi je rekao da ni on nikad nije mogao da vizualizuje stvari."

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Glen Kin je osvojio Oskara za Najbolji animirani kratki film Draga košarko, zajedno sa bivšom NBA zvezdom Kobijem Brajantom.
Image copyright Walt Disney, Glen Keane
Natpis na slici Rani crtež Arijel Glena Kina za Malu sirenu
Image copyright Walt Disney, Glen Keane
Natpis na slici Arijel u prepoznatljivijem obliku

Ed je rekao: „Kad je prvi put radio na Maloj sireni, bila je to gomila žvrljotina."

„A onda, nakon što je na tome radio neko vreme, one su se pretočile u predivne crteže."

„I što se njega tiče, to je pravi način rada jer to znači da mora da posegne duboko u sebe, da potraži emocije, a one onda pokreću njegovo crtanje."

Šta je aftanazija?

Izraz aftanazija skovao je profesor Adam Zeman, sa Univerziteta medicinske škole u Egzeteru, 2015. godine.

On je dokumentovao slučaj čoveka koji je izgubio sposobnost prizivanja mentalnih slika u svojim šezdesetim posle operacije srca.

Profesora Zemana su tad kontaktirali ljudi koji su tvrdili da nikad nisu ni posedovali tu sposobnost i on je stanje opisao kao aftanaziju u časopisu Korteks.

Smatra se da svaki pedeseti čovek ima aftanaziju, iako i dalje nije najjasnije šta se tačno dešava u mozgu.

U vizualizaciji učestvuju delovi mozga iz čeonog i temenog režnja, a uzrok bi mogle da budu razlike u sistemu koje nastaju u bilo kom datom trenutku.

Otkrića u Piksaru

Image copyright Shutterstock
Natpis na slici Džesi, Baz i Vudi

Ed, koji je suosnivač Piksara, dobio je oproštajni poklon od bivših zaposlenih kad se penzionisao prošle godine - domaći zadatak.

Zamolio je 540 članova osoblja da urade test živopisnosti vlastite vizuelne mašte.

Rezultate je podelio na sledeće grupe:

  • Svo osoblje
  • Tehničko osoblje - koje ima veliko znanje u kompjuterskom programiranju, baš kao i u crtanju
  • Crtači - animatori, filmski dizajneri ili crtači storibordova
  • Menadžeri produkcije - često ljudi koji su završili filmsku školu i organizuju produkciju

Pokazalo se da su crtači malko bolji u vizualizaciji od tehničkih crtača, ali da razlike nisu ogromne.

„U tome i jeste stvar, nije bilo prevelikog odstupanja", rekao je Ed.

Menadžeri produkcije bili su bolji od obe grupe.

Domaći zadatak je pokazao i upadljivu razliku između dvojice crtača i Edovih dobrih prijatelja koji su radili na filmu Frozen.

Jedan može da vidi čitav film u glavi i da ga pusti unapred i unazad, i nikad da ne mora da pogleda film dvaput, jer može u celosti da ga vizualizuje.

Drugi u glavi ne vidi ništa.

Lekcije kojima nas uči aftanazija

Za neke ljude aftanazija je uzrok velikih neprijatnosti.

Ljudi su opisali osećanje izolovanosti i usamljenosti nakon što su otkrili da drugi ljudi mogu da imaju mentalne slike u glavi, a oni ne.

Ed tvrdi da aftanazija nije prepreka za uspeh.

On je za BBC rekao: „Mislim da je glavna poruka: 'U redu, narode, ne možete to da koristite kao izgovor, i dalje možete da radite dobro, bez obzira na vaše razlike'."

I on smatra da studija razjašnjava pogrešna shvatanja u vezi sa kreativnošću.

On je dodao: „Ljudi su poistovetili vizualizaciju sa kreativnošću i maštom, a jedna od poruka je: 'to nije isto'."

„Druga stvar koju ljudi automatski pretpostave, ali ako bolje razmislite videćete zašto je to pogrešna pretpostavka, jeste da ako osoba može dobro da vizualizuje, veća je verovatnoća da će umeti i da crta."

„Kad otvorite oči i uzmete papir i olovku, koliko ljudi zapravo može da nacrta ono što vidi? Odgovor je veoma mali broj, dakle, ako ne možete da nacrtate ono što se nalazi pred vama, zašto bismo očekivali da možete da nacrtate ono što vizualizujete?"

Otkriće da ima aftanaziju dovela je do nekih drugih saznanja u Edovom privatnom životu, jer njegova žena ima veoma jaku vizuelnu maštu.

On se seća da je njihov prvi izlazak bio u park sa druge strane autoputa i to je to. Ona ume da opiše čitav kraj.

Profesor Zeman, koji je vodio istraživanje na polju aftanazije, rekao je: „Mislim da je veoma korisno za ljude da znaju da ih način na koji vizualizuju stvari - ili to ne rade - ne definiše."

„Iako svi imamo različite misaone procese, to se ne vezuje za kvalitet onoga što proizvedete."

„Mi samo do toga dolazimo na različite načine."

Ako mislite da imate aftanaziju ili hiperaftanaziju i želeli biste da učestvujete u istraživanju profesora Zemana, on bi voleo da ga kontaktirate na a.zeman@exeter.ac.uk

Više o ovoj priči