„Moje ruke i noge su morale da odu jer sam bolovao od meningitisa“

Majk Dejvis Image copyright Porodična arhiva / PA
Natpis na slici Majk Dejvis je rekao da je prihvatio da moraju da mu odstrane udove.

Čovek koji je umalo umro od menengitisa, otkrio je da se radovao odstranjivanju udova.

Majk Dejvis, šezdesetogodišnjak iz primorskog grada Brajtona u Britaniji, proveo je 70 dana na intenzivnoj nezi zbog komplikacija izazvanih meningokoknim meningitisom i septikemijom - prodorom bakterija u krvotok u kome se razmnožavaju i šire po celom organizmu.

Dok je ležao u bolnici, Dejvis kaže da je shvatio da su mu ruke i noge „mrtve" i da će se brže oporaviti bez njih.

Sada kaže da je na dobrom mestu i da čak „može da drži kriglu piva".

Uz pomoć proteza, Dejvis može da upravlja posebno prilagođenim automobilom i kaže da živi život punim plućima.

„Moja poruka svim ljudima kojima su amputirani udovi je da nikada ne odustaju", izjavio je on.

Bolest ga je napala na Badnje veče 2017. godine, kada mu je bilo „sve hladnije i hladnije".

Image copyright Porodična arhiva/ PA
Natpis na slici Dejvis je oboleo od meningitisa ubrzo pošto se sa suprugom preselio u Brajton

„Mirovanje u krevetu nije pomoglo. Izgledao sam kao duh sa modrim usnama", rekao je.

Porodica je insistirala da ode u okružnu bolnicu u Saseksu.

U ranim božićnim satima, njegovu ženu Džuli i sina Rorija su osveli u susednu sobu i rekli im da ima male šanse da preživi.

„Kada su me držali za ruku, nisam mogao to da osetim. Ruke i noge su mi umirale", rekao je.

Image copyright Porodična arhiva / PA
Natpis na slici Dejvis tvrdi da je „srećan čovek"

Tokom desetonedeljnog boravka u bolnici Dejvis se „borio za život", a znao je da mora da se oprosti od udova.

„Počeo sam da se radujem amputiranju ruku i nogu."

„Pio sam teške lekove i počeo sam da prihvatam da moraju da mi odstrane udove da bi se oporavio", izjavio je Dejvis.

Image copyright Porodična arhiva / PA
Natpis na slici Dejvis vozi posebno prilagođeni auto

Proveo je dva i po meseca u bolnici u Rohemptonu, pre nego što je naučio da hoda sa protezama.

Od tada uspeva da šeta i po nekoliko kilometara, sam se hrani, a čak može i da „drži kriglu piva".

„Mislim pozitivno i spremam se za izazove sa kojima moram da se suočim."

„Podrška drugih ljudi je ključna stvar. Ja sam srećan čovek", rekao je Dejvis.

Više o ovoj priči