Zašto od dobrih igrica nastaju loši filmovi

Sonic Image copyright Paramount Pictures/SEGA
Natpis na slici Sonik iz igrice i Sonik iz filma

U teoriji zvuči logično - imaš omiljenu video igru i odlučiš da snimiš film.

Uostalom, uspešne igre i filmovi imaju mnogo toga zajedničkog. Tu su privlačni junaci, opasni negativci, priča sa jasnim zapletom, na primer, o spašavanju princeze.

Šta može da krene po zlu?

Sudeći po prvim reakcijama na trejler za film o Soniku, svašta.

Naravno, to je Tviter, gde je dobar deo stavova po principu „to što mrzim nešto me čini pametnijim od ostalih".

Međutim, reakcije na film su zaista bile mahom negativne, a Gardijan ih je opisao kao veliki šamar u lice.

Činjenica je da je dobar deo ljudi uplašen, na primer, time što je Sonik na filmu dobio zube koji podsećaju na ljudske.

Nije, međutim, Sonik prva ekranizovana video igrao koja je loše prošla i godinama se priča o nekoj vrsti „kletve" koja prati filmove napravljene na osnovu poznatih video igara.

Prvi put se to desilo 1993. godine kada je snimljen film o Super Mariju.

Trebalo je da postane klasik, a pretvorilo se u - kako ovo reći na delikatan način - nešto što mučno za gledanje.

U čemu je, dakle, problem?

Image copyright Alamy
Natpis na slici Džon Leguzijamo i Bob Hoskins kao braća Luiđi i Mario

Gejmeri su posesivni prema junacima igara

I u pravu su zbog toga. Uostalom, provode sate u njihovom društvu.

Bez obzira na to da li se pretvaraju da su oni junaci ili pokušavaju da ih pobede, gejmeri imaju mnogo intimniji odnos sa njima nego većina filmofila.

Nije ni čudo što gejmeri „polude" kada vide promenjeni izgled Sonika ili Pikačua.

Image copyright Warner Bros
Natpis na slici Pokemon

Isti problem postojao je i 1993. godine kada su gejmeri pohrlili u bioskope, a nisu mogli da zamisle kako kako će da izgledaju lice i glas Boba Hoskinska koji je glumio u filmu.

Nemaju sve igre dobar zaplet

Image copyright Alamy
Natpis na slici Film Mortal Kombat

Zaplet u igrici Mortal Kombat - manično udarajte po dugmićima na džojstiku kako biste udarili ili šutnuli protivnika (mada postoji određena priča u pozadini tog sveopšteg „mlaćenja").

Zaplet u filmu Mortal Kombat - stariji bogovi su organizovali borilački turnir kako bi sprečili žitelje mračnog sveta da nasele našu planetu.

Bog grmljavine je izabarao tri šampiona da probaju da poraze Šang Cunga koji može da menja oblik... Mogli bi da idemo u detalje, ali ovo je suština priče.

Kada igrica ima relativno jednostavan zaplet, scenaristi obično dodaju razne detalje kako bi priča bila prava filmska - gde se izgubi onaj originalni zaplet.

To može da se dogodi i u obrnutoj situaciji - kada igrica ima komplikovan zaplet teško je napraviti nekoliko nastavaka jer toliko toga zanimljivog leži u nekim sporednim stvarima.

Sjajne igre svakako su bolje od sjajnih filmova

A možda je konačan odgovor veoma jednostavan.

Iako na prvi pogled deluje da je formula za uspeh slična i za filmove i za igrice, to nije slučaj.

Umetnost pravljenja dobre igre suštinski se razlikuje od stvaranja kvalitetnog filma.

Zamislite kakav je osećaj da vi gledate nekog drugog da igra igricu. I vi počinjete da pomerate prste kao da imate džojstik u rukama.

Jednostavno, DNK dobre video igrice u sebi ne sadrži tu vrstu pasivnog gledanja „akcije". Logično je da želite i vi da uskočite i sami da donostie odluke.

Image copyright Nintendo
Natpis na slici Zelda

A možda ne bi trebalo da budemo previše cinični. Uostalom, imamo tu sreću da postoje i odlične igrice i odlični filmovi, iako se ta dva sveta retko poklapaju.

Ko zna? Možda sa napretkom interaktivnih stvari kao što je Bandersneč dođemo do nečeg novog i interesantnog, gde će nestati granice između dva sveta.

Do tada, samo nemojte da gledate u Sonikove zube.

Ozbiljno. Prestanite da razmišljate o njima.

Image copyright SEGA
Natpis na slici Jež Sonik

Povezane teme

Više o ovoj priči