Opijumski rat: Kako su Amerikanci potrošili devet milijardi dolara i izgubili bitku

VVC dopisnik Džastin Roulet
Natpis na slici VVC dopisnik Džastin Roulet

Amerika troši milion i po dolara dnevno od 2001. godine na vođenje opijumskog rata u Avganistanu. Zašto onda taj posao i dalje cveta?

Novembar je 2017. godine. Kamera sa noćnim snimanjem pokazuje splet ulica u jednom gradiću u pokrajini Helmand, avganistanskom centru za uzgajanje maka.

Kamera obilazi sve mete pre nego što u širokom luku dolete projektili.

Dolazi do ukupno devet udara, svaki pogađa pojedinačnu zgradu u nizu gotovo istovremenih eksplozija.

Ovo je fascinantan primer preciznog bombardovanja, uz pomoć najnaprednije vojne tehnologije ikad napravljene, uključujući strateški bombarder B-52, nevidljivi lovac F-22 Reptor i taktički raketni bacač M14.

Snimak napada, u kom je stradalo osam avganistanskih civila, bio je jedan u nizu koje je na internetu objavila američka vojska.

To je živopisan dokaz napretka jednogodišnje kampanje bombardovanja pod šifrovanim imenom „Gvozdena bura".

Cilj je bio da se onesposobe heroinske laboratorije u samom središtu talibanske trgovine opijuma teške 200 miliona dolara godišnje i trebalo je da uključi još 200 sličnih napada.

Ali, prema novom istraživanju Londonske ekonomske škole, operacija Gvozdena bura nije kao što izgleda.

Studija je otkrila da je, uprkos izvrsnim obaveštajnim podacima, kampanja vredna više miliona dolara imala zanemarljive posledice po Talibane i mrežu trgovine drogom u Avganistanu.

Šta su onda Amerikanci stvarno napadali?

To je pitanje koje je sebi postavio doktor Dejvid Mensfild kad je prvi put pogledao tu uvodnu salvu u kampanji.

„Bizarno je", kaže on.

„Sedeo sam u Velikoj Britaniji, na skoro šest hiljada kilometara od Avganistana, gledajući kako se odvijaju ti neverovatni napadi. Od tehnologije koju su koristili Amerikanci zastaje dah. Ove bombe naizgled su pogađale mete sa milimetarskom preciznošću, ali ja sam se samo pitao: 'Šta je tu zapravo meta?'"

Doktor Mensfild proučava avganistansku opijumsku industriju više od dve decenije. On kaže da proizvodnja heroina ostavlja prepoznatljive znake, a on tu nije video nijedan od njih.

Pa ipak, američke snage tvrdile su da su napadi bili uspešni.

Prošli su meseci detektivskog rada uz pomoć ekspertize koju obično koristi sama vojska - napredna tehnologija mapiranja, geoprostorna analiza satelitskih snimaka, kao i temeljna istraga na terenu - da bi doktor Mensfild mogao da kaže da je shvatio šta se događa.

Njegov zaključak je iznenađujući.

Uprkos neverovatnim resursima koje je američka vojska koristila, doktor Mensfild i njegov tim sada su uvereni da su vazduhoplovne snage koristile ratnu tehnologiju 21. veka da bombarduju obične sojenice od blata.

Heroinska industrija u procvatu

Opijum je utkan duboko u tkivo sukoba u Avganistanu, sada najdužem ratu u američkoj istoriji.

Zarada od heroina koji on proizvodi koristi se za finansiranje Talibana, kao i terorističkih grupa kao što su Islamska država i Al Kaida.

A heroin pokreće i korupciju koja je krajnje pogubna po građansko društvu u Avganistanu.

Postalo je očigledno koliko je institucionalizovan uzgoj maka kada sam 2016. godine otputovao na opijumsku farmu u kraju koji je trebalo da kontroliše vlast.

Farmeri nisu osećali nikakvu potrebu čak ni da pokušaju da prikriju šta uzgajaju, dok se hiljade nabreklih glava opijumskog maka veselo klimatalo u polju na samo pola sata vožnje od aerodroma Mazar-e-Šarif i tik uz glavnu magistralu.

Mak je bio zasečen prethodno veče i preko noći je gusti biljni sok iscureo ispod tamne kraste.

Pet ili šest ljudi probijalo se kroz redove biljaka, stružući lepljivi lateks sa glavica alatkom u obliku srpa.

Natpis na slici Mak iz kog ističe biljni sok, koji će na kraju biti skuvan u heroin

Zemljoradnik Taza Mir bio je opušten pod zaštitom zlokobnog čoveka sa AK47 prebačenim preko ramena.

„Neka vas on ne brine", uveravao me je. „On je lokalni policajac."

Uzgajanje opijuma je veoma ozbiljan zločin u Avganistanu, kažnjiv smrću, a opet je ovde policajac dočekivao BBC novinara u polju maka na vrhuncu žetve.

Rekordni učinak

Već 2017. godine postojali su dokazi da Savezničke snage ne uspevaju da zaustave proizvodnju opijuma.

Četiri dana pre početka Gvozdene bure u novembru 2017. godine, Kancelarija UN-a za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) saopštila je da je uzgoj maka za samo jednu sezonu porastao za više od 120.000 hektara.

Natpis na slici Rast uzgoja maka u Avganistanu

Kad su američke i britanske snage izvršile invaziju na Avganistan u oktobru 2001. godine, mak je uzgajan na oko 74.000 hektara.

Nove brojke pokazuju proizvodnju koja se za 15 godina više nego učetvorostručila: sada se opujum uzgaja na 328.000 hektara.

A bilo je i drugih promena. U prošlosti bi opijumski lateks bio sušen i krijumčaren iz Avganistana kao lepljiva smesa koja bi se rafinisala negde drugde.

Sada avganistanski i zapadni zvaničnici procenjuju da se polovina, možda i više, avganistanskog opijuma prerađuje u morfijum ili u heroin.

To olakšava krijumčarenje i istovremeno masovno uvećava zaradu za trgovce drogama i Talibane, za koje se pretpostavlja da naplaćuju „taksu" od oko 20 odsto na zaradu.

Posledice na američkim ulicama

Ovaj skok u proizvodnji heroina desio se u vreme kad se Amerika mučila da zauzda krizu opioida kod kuće.

Bela kuća je u oktobru 2017. godine proglasila nacionalnu krizu javnog zdravlja.

Više od dva miliona Amerikanaca je zavisno od opioida, a prekomerna doza postala je vodeći uzrok smrti u SAD, ispred saobraćajnih nesreća i nasilja vatrenim oružjem.

Američka epidemija počela je sa lekovima na recept, ali, pošto su propisi u vezi sa opiodima na recept pooštreni, zavisnici su se sve više okretali heroinu, kao i sintetičkim fentanilu.

Avganistan je ubedljivo najveći proizvođač opijuma na svetu. Prema podacima američke vojske, 90 odsto svetskog heroina pravi se iz opijuma uzgojenog u Avganistanu.

On čini 95 odsto tržišta u Evropi i 90 odsto tržišta u Kanadi. Možda iznenađujuće, ali smatra se da avganistanski heroin čini samo neznatni deo američkog tržišta.

Američka Uprava za suzbijanje droge tvrdi da tek jedan odsto američkog snabdevanja potiče iz Avganistana. Ona tvrdi da skoro sav heroin koji se koristi u Americi stiže iz Meksika i zemalja Južne Amerike.

Ali, kao i sa svakom drugom robom, ako je ima više na tržištu, njena cena će opadati, a američka Uprava za suzbijanje droga počela da se plaši da će narasla proizvodnja u Avganistanu povećati svetsku ponudu i oboriti cene.

Zbog toga će ova droga biti još dostupnija Amerikancima.

Vojna akcija

Logika iza Gvezdene bure bila je prosta.

„Udarićemo Talibane tamo gde ih najviše boli, a to su njihove finansije", objasnio je komandant Savezničkih snaga general Džon Nikolson, na konferenciji za štampu jedan dan posle prvog talasa bombardovanja.

Oko 60 odsto sredstava Talibana potiče od trgovine narkoticima, tako da bi napad na mrežu trgovine drogom koja operiše širom Avganistana trebalo da smanji prihode pobunjenika, kao i da ponudu heroina u svetu, pretpostavili su vojni stratezi.

Oni su bili inspirisani akcijom koju je Amerika izvela u Siriji, gde su vazdušni napadi na ilegalnu naftnu industriju Islamske države uništili bušotine, cisterne i drugu tešku mašineriju.

Kampanja je bila hvaljena zbog uspešnosti, drastično smanjivši prihode takozvanog Kalifata i otežavši mu da plaća vlastite borce.

Ali, kao što je čest slučaj u istoriji sukoba u Avganistanu, ova kampanja neće se ispostaviti tako jednostavnom kao što su se nadali vojni stratezi.

Više „Bake Off" nego „Breaking Bad"

Proizvodnja heroina u Avganistanu nije industrijski proces, kaže doktor Mensfild.

Priručne radionice u kojima Avganistanci rafinišu opijum ne bi zapravo trebalo da se opisuju kao „laboratorije", kaže on.

„To je više Bake Off nego Breaking Bad".

Nema belih mantila, plamenika ili sterilnih prostorija. Heroin se obično pravi u običnoj avganistanskoj naseobini - spoljni zid od blata sa najviše šest običnih blatnih građevina iznutra.

I zato što podrazumeva štetna isparenja, obično se obavlja na otvorenom ili ispod nadstrešnica.

Zbog toga je proces teško sakriti, kaže doktor Mensfild, jer ostavlja prepoznatljiv obrazac ognjišta, obično u nizu.

Aktivna lokacija ima i gomile naftnih buradi, možda presu za izvlačenje morfijuma, gorivo za vatre - kante sa benzinom, ugalj ili drvo - i burad sa hemikalijama, kao i mnoštvo ljudi i vozila koji stalno dolaze i odlaze.

Američka vojska je objavila 23 video snimka napada na navodne heroinske laboratorije. Doktor Mensfild kaže da je samo na osnovu letimičnog pogleda bilo očigledno da na većini nema značajne proizvodnje heroina.

„Prosto nisam video prepoznatljive znake aktivnosti", kaže on.

Image copyright Alamy
Natpis na slici Američki vojnici prolaze kroz polje maka

Oko na nebu

Ali doktor Mensfild je znao da ako želi da bude ubedljiv u argumentima, mora da pribavi još dokaza.

A poznavao je upravo ljude koji bi u tome mogli da mu pomognu. Pozvao je Alcis, tehnološku start-ap firmu u Velikoj Britaniji, specijalizovanu za otkrivanje dešavanja na dalekim lokacijama uz pomoć geoprostorne analize.

Doktor Mensfild je tražio timu iz Alcisa da identifikuje lokacije koje su Amerikanci bombardovali - mrežne koordinate bile su izbrisane sa skoro svih video snimaka.

Jednom kad budu odredili gde su se napadi odigrali, moći će da iskoriste ogromnu arhivu satelitskih snimaka Avganistana u pokušaju da shvate šta se pre toga dešavalo na tim lokacijama.

Nije bilo lako, ali je Alcis uspeo da prepozna 31 građevinu i, u nekom slučajevima, stepen detalja koje je izvukao bio je zapanjujući.

Štaviše, od svih lokacija koje su proučili Alcis i doktor Mensfild, samo se na jednoj definitivno proizvodila droga u vreme kad je bila pogođena projektilom - dva kompleksa jedan do drugog, sa oko 200 buradi.

Na termalnim slikama burad su bila bela, što je govorilo da su vrela i aktivna u procesu rafiniranja heroina.

Ekipa na terenu

Sad kad je doktor Mensfild znao lokacije nekih od napada mogao da je zakopa malo dublje.

Zadužio je tim avganistanskih istraživača da intervjuiše ljude u naseljima koja su bila pogođena napadima.

Razgovarali su sa vlasnicima laboratorija, operativcima i radnicima, kao i 450 farmera širom Helmanda i drugih oblasti u kojima se proizvodi opijum.

Intervjui su pokazali da su obaveštajni podaci američkih vojnih snaga bili dobri. Većina lokacija koje su istraživači proučili bile su korišćene kao heroinske laboratorije u prošlosti, ali - i u tome je suština - u velikoj većini slučajeva nisu bile aktivne u vreme napada.

Image copyright Alamy
Natpis na slici Polje maka u Avganistanu

Sagovornici su rekli da laboratorije rade isprekidano, možda pola vremena, i da se bukvalno svi materijali koji se koriste u proizvodnji heroina premeštaju kada su neaktivne.

Nove laboratorije mogu da se postave u roku od nekoliko dana, što znači da čim jedna laboratorija prestane da radi, na njenom mestu nastane nova.

Bez značajnijih zaliha heroina, ili hemikalija i opreme koji se koristi za njegovo pravljenje u neaktivnim laboratorijama, njihova vrednost kao mete je neznatna.

Doktor Mensfild i njegov tim procenjuju najviše 10.000 do 20.000 dolara po kompleksu.

„Kakav je to gubitak za organizaciju koja se bavi trgovinom droge kad praktično pogodite samo zgradu, običan kompleks od blata?", pita se on sležući ramenima.

Zašto ih onda uopšte napadati?

„To je teško pitanje", kaže doktor Mensfild. „Mislim da su komandantima u Avganistanu njihovi šefovi iz Vašingtona naložili da nešto moraju da preduzmu a da su oni bili oprezni, jer nisu želeli još civilnih žrtava."

Smena komandnog vrha

Doktor Mensfild nije jedini koji je doveo u pitanje stratešku vrednost ove operacije. Još u ranoj fazi kampanje, nekim visokim američkim zvaničnicima nije se dopao način na koji je ona vođena.

Već posle nekoliko meseci, sekretarka za vazdušne snage Heder Vilson bila je zabrinuta zbog troškova.

„Ne bismo smeli da koristimo F-22 za uništavanje fabrika narkotika u Avganistanu", izjavila je ona na konferenciji za štampu u februaru 2018. godine.

F-22 je najnapredniji nevidljivi lovac na svetu. Svaka letilica vredi 140 miliona dolara, a košta najmanje 35.000 dolara po satu da se nađe u vazduhu.

U avgustu prošle godine general potpukovnik Džefri Harigijan, šef centralne komande američkih vazduhoplovnih snaga u Dohi, postao je nervozan zato što politika napada na izvore prihoda u Avganistanu „nije funkcionisala tako dobro kao u Siriji".

Image copyright Handout
Natpis na slici Dr David Mansfield, a leading expert on heroin production in Afghanistan

A onda je 2. septembra 2018. godine general Nikolson kao komandant NATO i američkih snaga u Avganistanu zamenjen generalom Ostinom „Skotom" Milarom.

To je praktično značilo kraj kampanje, sa samo još dva preostala napada na navodne heroinske laboratorije.

Umesto toga, general Milar je razvio agresivniju strategiju gađanja Talibana direktnim vazdušnim napadima i upadima koje Američke vojne snage opisuju kao „osmišljene sa ciljem da ih nateraju za pregovarački sto uveravanjem da rat nikako ne mogu da dobiju".

„Zašto bismo bombardovali heroinske laboratorije kad možemo da ubijamo talibanske borce?", rekao je za BBC jedan američki oficir u Kabulu. „Ustanovili smo da je to efikasnije."

Krajnji cilj je mirovni sporazum između Talibana i vlade Avganistana.

Kad su Američke snage u Kabulu zamoljene da prokomentarišu nalaze doktora Mensfidla, BBC je dobio vrlo sažet odgovor.

„Svi naši napori usmereni su ka stvaranju uslova za politički dogovor i očuvanje naših nacionalnih interesa", rekla je portparolka.

„Velika većina naših napada su smrtonosni napadi usmereni protiv Talibana ili ISIS"

Ona je odbila da komentariše da li su američke vazduhoplovne snage namerno napadale neaktivne mete kako bi izbegle nove civilne žrtve.

Koliki je, dakle, efekat imala „Gvozdena bura" na proizvodnju narkotika?

Natpis na slici Mapa Avganistana

Odgovor je - vrlo mali. Kad se vazdušna kampanja okončala, američka vojska je saopštila da je „proizvodnja narkotika u Avganistanu ostala na povišenom stepenu".

A najnovija anketa UN-a pokazuje da se opijum 2018. godine uzgajao na 263.000 hektara - što je pad od 20 odsto u odnosu na 2017. godinu.

Ali do tog pada nije došlo zbog vojne akcije.

UN tvrdi da je proizvodnja maka opala zbog velike suše na severu zemlje i znatno nižih cena posle rekordnih useva 2017. godine.

Specijalni generalni inspektor za rekonstrukciju Avganistana (SIGAR) Džon Sopko ne okoliša u izjavama, nazvavši Avganistan „narko-državom".

On se nada da će trenutni pregovori između američkih zvaničnika i Talibana dovesti do neke vrste mirovnog sporazuma, ali veruje da je rast ove beskrajne opijumske ekonomije pretvorilo Avganistan u jednu krajnje nestabilnu zemlju.

Opijum sada čini oko trećine avganistanskog bruto domaćeg proizvoda, kaže on. To je ubedljivo najveći prihod gotovog novca u državi i obezbeđuje skoro 600.000 stalnih radnih mesta.

I to uprkos činjenici da je američka vojska potrošila 1,5 miliona dolara dnevno na protivnarkotičke delatnosti od invazije izvršene u oktobru 2001. godine ili ukupno gotovo devet milijardi dolara.

I ne zaboravite, tu se ne računa više od jednog biliona dolara potrošenog na vođenje samog rata.

„Otvoreno rečeno", kaže on, „ove brojke jasno govore da se radi o neuspehu."

Više o ovoj priči