Šokantne smrti, incest i još šest razloga zbog kojih Igra prestola obara rekorde gledanosti

Televizijska akademija nauke i umetnosti predstavlja veče za "Igrom prestola" Image copyright Getty Images
Natpis na slici Osma sezona Igre prestola obara sve rekorde gledanosti

Igra prestola, serija zasnovana na knjigama Džordža R. R. Martina, obara sve rekorde gledanosti - premijera poslednje sezone bila je najgledanija u istoriji kompanije HBO, a treća epizoda je premašila i taj rezultat.

Šta to čini magičnu formulu?

Serija sadrži fantastičnu akciju, dramu, misteriju, zla natprirodna bića, incest... A još nismo ni stigli do zmajeva!

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Mnogi su se iznenadili kada su omiljenog lika Džona Snoua izdali saborci u petoj sezoni

1)Šokantne smrti

Bilo je mnogo, mnogo žrtava. Sećate se onih trenutaka u prvoj sezoni kada smo ostajali bez daha gledajući kako ubijaju „dobre momke"?

Veliki broj smrti nije bio očekivan, a počelo je jezivim pogubljenjem glavnog lika, Edarda Starka, u prvoj sezoni.

Nasilje i krvoproliće, u kombinaciji sa nepredvidivim ubistvima likova, izbacivalo je publiku iz ravnoteže.

To dodaje i sloj misterije - niko nije bezbedan - a gledaocima drži pažnju dok čekaju šta će se sledeće dogoditi.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Džon Snou i Deneris Targarjen započinju romantičnu vezu ne znajući da su u srodstvu

2)Mnogo tajni

Od prve epizode gledaoci prate višeslojne narative i zaplete, dok im stalni obrti drže pažnju.

To je dovelo do teorija koje razvijaju obožavaoci i sada mnogi uživaju u tome da razmenjuju sopstvena predviđanja i zaključke.

Igra Prestola je, u stvari, donela i kulturološku promenu kada je u pitanju način na koji ljudi gledaju televizijske serije „na zahtev".

Mnogi ljudi su povodom poslednje sezone želeli da se oproste od serije organizujući tematske večeri na kojima bi teoretisali o misterijama, intrigama i pozadinskim pričama u seriji.

A kada ne uspeju da pogode zaplet sledeće epizode, serija postaje još zanimljivija za gledanje.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Martin tek treba da završi poslednju knjigu "Vetrovi zime", pa su producenti serije morali da ga preteknu u priči.

3)Pisanje

Gledajući odlično napisane scene, neverovatne specijalne efekte, intrigantne likove i narative - na kraju i samu veličinu produkcije ove epske fantastike - lako je aplaudirati producentima serije Dejvidu Benihofu i Denu Vajsu.

Serija je zasnovana na serijalu knjiga Džordža R.R. Martina „Pesma Leda i Vatre", čija radnja je smeštena u istom svetu gde su džinovi, magija i zmajevi u srcu priče.

Igra prestola: Šta donosi osma sezona?

Igra prestola: Da li je kraj najuspešnije serije uništen

Igra prestola: Pet istorijskih događaja koji su inspirisali seriju

Ipak, scenario je uspeo da privuče i publiku koja i nije naročito zainteresovana za ovaj žanr, delom i zbog napete političke drame i međusobnih intriga među likovima.

I to je urađeno veoma dobro.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Lik Deneris Targarjen je (uglavnom) prikazana kao heroina... ali da li će biti preokreta u poslednjoj sezoni?

4)Likovi

Pored odlične glume, razvoj likova tokom serije je jedan od glavnih razloga zbog kojih je ljudi gledaju.

Nikada ne znate da li će pobediti heroj ili zlikovac.

Zapravo, osim ledenih zombija, serija svim likovima daje suprotstavljene perspektive: bez obzira na to koliko je neki lik „dobar" on je u isto vreme i zlikovac u očima drugog lika.

Koncept morala postaje subjektivna stvar i heroj se može pretvoriti u antiheroja i obrnuto.

To je priča o putovanjima i borbama višedimenzionalnih likova, što je prava navlakuša.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Sudbina Zimovrela leži u rukama Arje Stark (koju igra Mejsi Vilijams) i poslednjoj sezoni

5)Žestoke žene i feminizam

Iako su se neki na početku žalili na mizoginiju u seriji zbog scena golotinje, silovanja i nasilja prema ženama, danas je mnogi hvale kao feminističku.

Ženski likovi koji su uspeli da prežive do poslednje sezone su jaki: Deneris je „majka zmajeva", Sansa je postala žestoki taktičar, Arja je sada obučeni ubica i, naravno, Sersei je glavni neprijatelj.

Svi ovi likovi prošli kroz velike traume, svaka na svoj način, ali umesto da pristanu na ulogu žrtve, njih definiše upravo taj put preživljavanja.

Njihova snaga je ponovo vidljiva i kada zastrašujući zlikovac serije, Noćni Kralj, prvo bude prevaren, a potom ga mlada Arja dokrajči u letu.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Kompozitor Ramin Džavadi kaže da svaku scena gleda „oko sto puta" dok priprema muzičku podlogu

6)Muzika

Retko kada muzika jedne televizijske serije postane toliko značajna za njen uspeh, ali kompozitor Ramin Džavadi je u tome i više nego uspeo - pre svega prepoznatljivim melodijama ali posebno glavnom pesmom serije, koja je postala kulturološki fenomen.

Ko je još nije pevušio? To je postala jedna od najprepoznatljivijih pesama moderne televizije.

Važne scene u seriji dobile su sopstvene melodije koje više „ne prate scene, već ih oblikuju", kako su to rekli producenti Beniof i Vajs.

Image copyright FilmMagic
Natpis na slici Gledaoci su u početku bili šokirani kada su otkrili incestuouznu vezu između blizanaca Sersei i Džejmi Lanister

7)Kontroverzne teme

Radnja ove fantazije smeštena je u Vesteros, mesto koje oslikava brutalne i srednjevekovne nagone čovečanstva, gde nema inhibicija niti pravila, gde je moral... Pa, najblaže rečeno, fleksibilan.

Pored mnogo scena seksa, detaljno prikazanog nasilja, ima i incesta, silovanja, pedofilije i sadizma - što je uznemirijuće, a opet neodoljivo za gledanje samo zbog šoka koje ove scene donose na mejnstrim televiziju.

Neki tvrde da serija popularnost duguje podsvesnoj želji ljudi da žive u potpuno slobodnom svetu, bez ograničenja i pravila.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Kompjuterski zmajevi i scene borbe nisu jeftini - jedna epizoda 15 miliona dolara, piše Varajeti magazin.

8)Zmajevi

U seriji postoje mnoga mitska stvorenja: Tuđini, mračni duhovi, crna magija, jezovuci, džinovi i tri zastrašujuća zmaja.

Kompjuterski obrađena digitalna stvorenja su zapanjujuće stvarna, a zahvaljujući živopisnim specijalnim efektima bežimo u svet predivnih panorama, ledenih zidova i zmajeva koji bljuju vatru.

Neki bi rekli da je to i više od bega - prostor koji nam dopušta da „preispitamo" sopstvenu kreativnost i, možda, sopstvene živote.

Svi oni su postali umetnička dela koja nam zadovoljavaju maštu i bude žeđ za još.

Možda je i najbolja stvar kod Igre Prestola to što nam dopušta da ponovo maštamo, baš kao što smo radili dok smo čitali bajke kao deca.

Samo što ovog puta možemo dase, bez griže savesti, preselimo u izmišljen svet samo za odrasle.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči