Kako smo preživeli Makartijeve čistke u Americi

Lojalnost hiljade Amerikanaca dovedena je krajem pedesetih u pitanje pred kongresnim odborom Image copyright Getty Images
Natpis na slici Lojalnost hiljada Amerikanaca dovedena je krajem pedesetih u pitanje pred kongresnim odborom

Skoro 70 godina nakon što je vlada SAD u strahu od širenja komunizma sprovela zloglasne čistke, nekoliko akademika progovorilo je o hajkama koje su preživeli, piše Ehsan Masud.

„Da li ste sada ili ste nekada bili komunista?"

Prošlo je 70 godina otkako su Amerikanci prvi put čuli to čuveno pitanje.

U februaru 1950. godine, republički senator iz Viskonsina Džozef Makarti sastavio je spisak na kom je bilo 205 imena. Na spisku su bili osumnjičeni komunisti za koje je Makarti tvrdio da rade za američki Stejt department.

Nakon Makartijevog govora o navodnim komunistima u Americi, hiljade ljudi je saslušavano zbog optužbi da su pokušavali da obore američku vladu „silom ili nasiljem".

Sedam decenija kasnije, mnogi Amerikanci verovatno znaju samo za Holivudsku desetorku koja se našla na crnoj listi. Ali nisu samo oni bili žrtve političkog zastrašivanja.

Neke od žrtava odlučile su da progovore prvi put.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Leon Kamin svedoči pred Makartijevim odborom 1954. godine

Makartijev odbor saslušavao je i Leona Kamina, rabinovog sina iz grada Tauton u saveznoj državi Masačusets. Kamin će kasnije postati ugledni psiholog.

On je 1953. godine dobio sudski poziv da se pojavi pred jednim od Makartijevih odbora za saslušanja u staroj sudskoj zgradi u Bostonu. Tamo su pokušavali da ga nateraju da otkrije imena drugih komunista iz tog grada.

Kamin je radio u laboratoriji za podvodne zvuke na Harvardu i izučavao je tehnologiju koja se tada koristila za otkrivanje podmornica, kaže iskusni američki novinar Viktor Makelheni koji je poslat da pokriva suđenje kao mladi novinar studentskog lista Harvard Krimson.

Image copyright Leon Kamin
Natpis na slici Leon Kamin tokom studija na Harvardu

„To je bio prilično važan deo naučnih istraživanja za vojsku. I zato je zvučalo zlokobno imati komunistu u tako važnoj ili osetljivoj laboratoriji za odbranu", kaže Makelheni.

Više od šest decenija nakon pojavljivanja na sudu, profesor Kamin se toga dana sećao kao da je bilo juče.

„Čim je suđenje trebalo da počne, Makarti je ušao u sudnicu i svi do poslednjeg muškarca i žene, svi članovi porote i sve osobe prisutne u sudnici, svi su ustali i aplaudirali."

Kaminov advokat tražio je da se suđenje poništi tvrdeći da je skandiranje u sudnici uticalo na stav porote.

„I tako sam se izvukao", rekao je Kamin uz kikot. „Zato što se moj branilac obratio sudiji, sudija se složio s tim i raspustio porotu."

Leon Kamin koji je preminuo svega nekoliko dana pre 90. rođendana, nikad se nije ni trudio da sakrije komunistička uverenja.

„Bio sam ponosan na njih", rekao je on.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Makarti i njegov advokat Roj Kon dobijaju aplauz po dolasku u zgradu bostonskog suda

Ali u Makartijevu mrežu uhvatili su se i „anti-komunisti", kao što je bio razvojni ekonomista Gustav Papanek, čija je porodica, kao i porodica Leona Kamina, pobegla pred talasom fašizma koji je zahvatao Evropu početkom 20. veka.

Profesor Papanek koji je takođe studirao na Harvardu, sada ima 92 godine. On i dalje savetuje vlade zemalja kao što su Indonezija.

Ali 1950-tih godina bio je diplomac na početku karijere i radio je za agenciju u Stejt departmentu koja je pružala tehnološku pomoć siromašnim zemljama.

„Senator Makarti je rekao da je Stejt department pun i komunista i nesposobnjakovića, i da oni moraju da budu iskorenjeni. To nas nije nimalo zabrinulo zato što sam ja, kao i 95 odsto osoblja, imao zaštitu civilne službe i nisam mogao da dobijem otkaz."

Image copyright Gustav Papanek
Natpis na slici Gustav Papanek tokom putovanja u Aziju

Radni odnos profesora Papaneka nije mogao da bude raskinut i zbog toga što se borio u Drugom svetskom ratu - to mu je pružalo takozvanu Veteransku zaštitu. To je značilo da bi jedini način da ga se vlada reši bilo ukidanje čitave agenciju za pomoć - što se i desilo.

„Osnovali su novu agenciju i ponovo zaposlili 85 odsto starog osoblja, ali nisu ponovo angažovali one koje su smatrali nesposobnima ili komunistima. I tako sam ja bio među onima koji su dobili obaveštenje da je sa njima radni odnos raskinut."

Ne mogavši da se ponovo zaposli u SAD, Papanek je odveo porodicu u Pakistan, državu koja je svega nekoliko godina ranije proglasila nezavisnost. Tamo je radio kao ekonomski savetnik sve do 1958. godine, kad je Makartizam počeo da jenjava.

Profesor Papanek je imao sreće u jednom pogledu - nije osetio moć FBI-ja.

Image copyright Mark Solomon
Natpis na slici Mark Solomon kaže da je FBI pokušao da mu sabotira karijeru

Agenti FBI-ja radili su prekovremeno kako bi zemlju oslobodili od „Crvene opasnosti" i nisu se libili prljavih trikova, priseća se istoričarka Elen Šreker sa Univerziteta Ješiva u Njujorku.

„Agent bi došao u kancelariju guvernera ili dekana koledža i predao mu je parče papira koje je već bilo zavedeno u dosijeima FBI-ja i imalo vodeni žig na kom je stajalo 'nezavedeni blanko dopis'", kaže Šreker.

„Na njemu su bila zapisana imena i sve inkriminišuće veze koje je ta osoba imala, sa očekivanjem da osoba neće biti angažovana kao profesor; da joj se neće obnoviti nameštenje; ili da će biti otpuštena bez mnogo pompe. Nije bilo pisanog traga da je FBI bio prisutan."

Jedna od žrtava FBI-ja bio je Mark Solomon, istoričar koledža Simons u Masačusetsu.

Godinama kasnije, kad je profesor Solomon tražio da vidi dosije koji je FBI o njemu vodio, otkrio je da su ga proganjali sa najvišeg nivoa.

„Kad sam dobio FBI dosije, bio je nekompletan, sadržao je beleške iz bostonskog odseka upućenih direktoru biroa Edgaru Huveru lično sa pitanjem da li da se nastavi sa nekakvom kampanjom diskreditacije i izbacivanja sa Harvarda."

„A Huverov odgovor je bio - 'Da, nastavite i uradite to, ali pazite koje izvore koristite da ne biste obelodanili ulogu FBI u svemu ovome. Upravo tim rečima."

Image copyright Mark Solomon
Natpis na slici Solomon kaže da je FBI pazio da prikrije svoje tragove dok su ga proganjali

Dok se populizam širi Evropom i Amerikom, Papanek kaže da ne odbacuje mogućnost da će se jednog dana ponovo pojaviti neko poput Makartija.

Ako bi se to desilo, Papanek misli da bi bilo veoma teško suprotstaviti mu se. Kaže da bi u pomoć morali da se uključe Amerikanci iz svih sfera života.

„Potrebni su ljudi sa petljom da bi se suprotstavili ljudima kao što je Makarti."

Više o ovoj priči