Malo gledaš, pa se sakriješ: Scene kojima nas je Džon Karpenter kupio

Džejmi Li Kertis Image copyright 1978. Falcon International Productions
Natpis na slici Džon Karpenter odlikovan je Zlatnom kočijom

Podigavši dva prsta - kažiprst i mali, formirajući prepoznatljivi simbol - kultni američki horor reditelj Džon Karpenter pozirao je za fotografiju na filmskom festivalu u Kanu u sredu.

Ubrzo mu je uručena Zlatna kočija, nagrada za izuzetan doprinos filmu koju dodeljuje francusko Udruženje reditelja.

Karpenter, poznat po klasicima Noć veštica, Bekstvo iz Njujorka, Kristina, Stvor i Princ tame, izjavio je da je počastvovan priznanjem.

„Nikada nisam pomislio da će moji filmovi imati takav uticaj", izjavio je režiser tokom primanja nagrade.

I verovatno je jedan od retkih koji tako misle. Mnogi gledaoci su već tokom prvog Karpenterovog filma koji bi se našao na tapetu, bili svesni da, iako prestravljeni, gledaju kinematografsko remek delo.

I ta kombinacija užasa, straha, ali i neverovatne privrženosti radu, nešto je što mnogi fanovi isprva nisu mogli da objasne.

Džon Karpenter je tokom višedecenijske karijere osvojio veliki broj nagrada i Zlatna kočija deluje kao logičan korak u karijeri.

Međutim, prema mišljenju fanova, Zlatna kočija je mogla doći i ranije. Fanovi bi Karpentera odlikovali već kada ih je prvi put uplašio ili prosto kupio režijom, naracijom ili muzikom koju je neretko i sam komponovao.

Magla (The Fog)

Reditelj Petar Petrović je kao veoma mlad zajedno sa kumom gledao Maglu (The Fog).

„Kum je ovaj film izabrao kao ne mnogo strašan i nešto prihvatljivo za moju krhku ličnost, nešto preko čega bih se navukao na strašnija i krvavija dela", kaže Petrović za BBS na srpskom.

„Izdržao sam uvod i polako curio ka vratima strana, ali kada se u krupnom planu pojavio jedan od pirata, sa licem bez lica, crvima umesto očiju i algama umesto kose - zaždio sam. U milisekundi sam istrčao, stuštio se niz četiri sprata stepenica, utrčao u svoju zgradu, pobegao u sobu i sakrio se u orman ispod zimske odeće."

„Crveni užareni pogledi prokletih gusara nisu mi dali da spavam i nikada nisam zaista mogao da gledam horore. Ali, malo, po malo, shvatio sam koliko je Karpenter jak. Koliko je naizgled ničim uspevao da stvori željenu atmosferu i usmeri osećanja gledaoca tačno tamo gde želi. Bez dvosmislenosti, bez dileme."

„Ubrzo, počeo sam da se interesujem za sve što je imalo veze sa Karpenterom. Učeći o njegovim uzorima stigao sam do klasika američke i svetske kinematografije, a, imati Karpentera kao uzor, znači imati nepretencioznog majstora filmskog izraza kao vodiča."

„Magla mi je sada jedan od njegovih omiljenih filmova, malo iza Vampira i U Planinama ludila, jer oni nisu tako strašni."

Bekstvo iz Njujorka (Escape from New York)

Jelena Đurović, urednica i voditeljka filmske emisije MONDOPop, imala je samo devet godina kada je prvi put pogledala neki film Džona Karpentera.

Bio je to Escape from New York.

Image copyright Rex Features
Natpis na slici Kurt Rasel kao Snejk

„Bioskop je Kozara u Bezistanu, popodnevni termin. U kadar, iz polumraka, sa crnim povezom preko oka ulazi Kurt Rasel. On je bivši top vojnik a sada nestašni zatočenik supermaks zatvora, koji treba da spasi američkog predsednika", kaže on za BBC na srpskom.

„Sagovornik, policijski komandir mu se obraća: 'I am not a fool Plissken' a Rasel ležerno odgovara 'Call me Snake'."

„Plava devojčica u Kozari stiska malecnu pesnicu i u sebi kaže nešto kao 'yes'!"

„Tu i tako sam postala filmofil."

Stvor (The Thing)

Iako nije strastveni obožavatelj Džona Karpentera, Željku Cvetkoviću, profesoru engleskog jezika, Stvor (The Thing) je jedan od omiljenih filmova.

„Iako na prvo (a nekima i na drugo) gledanje malo podseća na treš, definitivno je pomerio granice žanra - u to vreme jako inovativnim pristupom, specijalnim efektima i naracijom".

„Izdvojio bih dve scene: kada doktor pokušava da oživi povređenog prijatelja i scenu kada Mekridi (Kurt Rasel) pod pretnjom oružjem pokušava da sazna čije telo je vanzemaljac preuzeo."

„To je prvi horor film koji sam gledao i bio, u najmanju ruku, šokiran i zgrožen. Tada, kao klinac, osećao sam veliku napetost tokom gledanja Stvora, ali sam zbog tog filma postao veliki fan tog žanra."

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Karpenter se pored filma bavi i muzikom

Pisac Oto Oltvanji kaže da je stvor možda i njegov najdraži horor svih vremena.

„Taj film ima sve - gomilu ne mnogo bistrih muškaraca na nezaboravnoj izolovanoj lokaciji, malo prilike za zabavu (sem kompjuterskog šaha i viskija), nepobedivu kosmičku pretnju i jednu od omiljenih replika koje sa društvom od tada koristim kad god dođe do nekakvog praznog hoda 'Hajde malo da posedimo i vidimo šta će se dogoditi'."

„Budući da sam ga prvi put gledao čim se pojavio, dobro se sećam oštre kritike kojoj je bio izložen - služio je kao dežuran primer za taj novi soj plitkih filmova koji se oslanjaju na specijalne efekte i krv, a nemaju dušu kao original, priča koja, eto, ni 1982. nije bila nova. "

„To mi nije smetalo da ga volim do obožavanja. U međuvremenu se desilo potpuno neočekivano prevrednovanje kakvo se retko sreće u popularnoj kulturi: danas se većinski smatra da je Karpenterov Stvor autentično remek delo koje je nadmašilo čak i original Hauarda Hoksa (koji nije potpisan kao režiser, ali se naveliko tvrdi da jeste)."

„Mogao bih da odaberem skoro svaku scenu kao omiljenu, ali jedna se ipak ističe, a to je brutalna, improvizovana analiza krvi u kriznom trenutku da bi se otkrilo ko je uljez među našim junacima."

„Ona istovremeno uspeva da bude najpodmukliji 'jump-scare', ali i trenutak koji će vas protresti i uznemiriti do dubine duše.

Princ tame (Princ of Darkness)

Scenarista Marko Stojanović je još kao dete imao pomešanja osećanja prema hororima.

„Neki od njih su me užasno plašili, ali sam zato imao gotovo perverznu želju da ih pogledam."

„Jedan od momenata koji mi se stravom zauvek urezao u pamćenje jeste scena iz Princa tame, koji je pomalo potcenjen horor iz Karpenterove kuhinje, ali je meni efektniji od nekih drugih, puno slavnijih prethodnika".

„Karpenter poseduje sveobuhvatno razumevanje straha u njegovim podsvesnim, simboličkim korenima, pa je tako jedna od najčuvenijih i najjezivijih scena u Pricnu tame ona kad se leš pojavljuje i glasom koji čini hor od hiljada bubašvaba poručuje opkoljenim u crkvi: 'Molite za smrt'."

„Kao nekom ko je odrastao u zgradi i imao tu nesreću da susreće crne, trome bubašvabe koje se vuku hodnicima stana takva scena mi i danas izaziva okretanje želuca i nepogrešivu nelagodu."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči