Kasno idete na spavanje - postoji rešenje za noćobdije

spavanje Image copyright Getty Images
Natpis na slici Za bolji san, boravite više na jutarnjem suncu

Ukoliko promenite navike u spavanju, menjate i rad biloškog sata, koji utiče na sveopšte zdravstveno stanje, kažu naučnici u Velikoj Britaniji i Australiji.

U njihovom istraživanju ciljna grupa su bili ljudi koji ostaju budni do kasno u noć.

Morali su da promene neke navike: da spavaju u istoj posteljini, da budu izloženi jutarnjem suncu i da ne piju kafu pred kraj dana.

Naučnici tvrde da ovakav pristup, koji nekima možda deluje kao očigledan, može da napravi veliku promenu u životima ljudi.

Biološki sat prati ritam izlaska i zalaska sunca. Zato i spavamo noću.

Ali, satovi nekih ljudi rade drugačije.

Ranoranioci imaju potrebu da ustanu rano, pa se onda bore sa pospanošću kasno uveče, dok noćne ptice više vole da leškare prepodne, jer su aktivne do kasno u noć.

Noćne ptice se ne uklapaju u svet koji funkcioniše od devet do pet, jer im jutarnji alarm zvoni satima pre nego što im je telo spremno za buđenje.

Zato je zdravstveno stanje kod noćnih ptica lošije.

Natpis na slici Da li ste noćna ptica?

Naučnici su proučavali 21 osobu za koje se kaže da su ekstremne noćne ptice, odnosno to su osobe koje na spavanje idu u pola tri nakon ponoći i ne bude se pre 10.

Evo šta su morali da promene:

  • Ustaju dva- tri sata ranije nego inače, a boravak na jutarnjem suncu ne smeju da propuste
  • Doručkuju što ranije mogu
  • Vežbaju samo ujutru
  • Ručaju svakog dana u isto vreme i ne jedu ništa posle 19 sati
  • Ne piju kafu posle 15 sati
  • Ne dremaju posle 16 sati
  • Idu na spavanje dva-tri sata ranije nego obično
  • Bude se u isto vreme svakog dana

Posle tri nedelje, ispitanici su uspeli da rad svojih bioloških satova „pomere" za dva sata u toku dana, pokazala su istraživanja na univerzitetima u Birmingemu, Suriju i Monašu.

U časopisu Sleep Medicine objavljeni su rezultati koji pokazuju da ljudi nakon buđenja imaju sindrom „zatvorenog oka".

Međutim, oni su rekli da nisu pospani, a da im se nivo stresa i depresije smanjio.

„Uspostavljanje rutine može pomoći ljudima koji kasno idu na spavanje da prilagode telesne satove i poboljšaju fizičko i mentalno zdravlje", rekla je profesorka Debra Skin sa univerziteta u Sariju.

Ona kaže da nedostatak sna može da poremeti mnoge telesne procese, koji dovode do kardiovaskularnih bolesti, raka i dijabetesa.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Telesni sat menja svoj ritam u zavisnosti od toga koliko i kada spavamo

Narušen ritam spavanja i buđenja može da poremeti unutrašnji sat tela.

Ono što istraživači nisu znali, jeste to kako će na promenu navika reagovati oni koji spavaju do kasno.

„Ukoliko ste ekstremna noćna ptica, pitanje je da li možete to da korigujete?", kaže doktor Andrev Bagsav, sa univerziteta u Birmingemu za BBC.

On kaže da svako može da promeni navike u tome kako i kada spava.

„Veoma je važno pomoći jednom delu populacije da se osećaju bolje a da pritom ne naruše svoju rutinu".

Povezane teme

Više o ovoj priči