Razgovor sa strancem ima iznenađujuće prednosti

Two women talking on the tube Image copyright Getty Images
Natpis na slici Razgovor u metrou

Većina ljudi provede bar deo dana okružena nepoznatim ljudima, bilo na putu do posla, dok sedi u parku ili kafiću, ili u kupovini u supermarketu.

A opet mnogi od nas ostaju u samonametnutoj izolaciji, verujući da bi od obraćanja neznancu obema stranama samo bilo neprijatno.

Ta uverenja mogla bi da budu neosnovana. Štaviše, naše istraživanje pokazuje da možda često potcenjujemo pozitivni uticaj povezivanja sa drugima.

Na primer, razgovor sa nepoznatom osobom na putu do posla moglo bi da usreći oboje više nego što mislite.

Pitali smo putnike u autobusima i vozovima u Čikagu kako bi se osećali kad bi zapodenuli razgovor na jutarnjem putu do posla, u poređenju sa sedenjem u samoći ili uobičajnim aktivnostima.

Većina je smatrala da bi takvo putovanje bilo najmanje prijatno.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Gužva na stanici u Čikagu

Međutim, jednom kad smo izveli taj eksperiment, oni koji su nasumično dobili zadatak da pričaju imali su najprijatnije putovanje.

Naši putnici do posla procenili su da bi samo 40 odsto saputnika u vozu bilo voljno da priča sa njima. A opet, svaki učesnik u našem eksperimentu koji je zapravo pokušao da priča sa neznancem otkrio je da je osoba do njega voljna da razgovara.

Uverenje da drugi nisu zainteresovani za razgovor ili im se on nećete dopasti upravo su stvari koje vas sprečavaju da ostvarite kontakt.

Štaviše, istraživanje pokazuje da dosledno potcenjujemo koliko se dopadamo nekoj novoj osobi posle prvobitno zapodenutog razgovora.

Unutrašnji životi neznanaca

Odvojeni eksperimenti sprovedeni u autobusima i taksijima doveli su do sličnih rezultata - pojedinci su otkrili da je povezivanje sa nepoznatima iznenađujuće prijatno.

Pozitivni efekat izgleda da se preneo i na osobu sa kojom razgovarate. U jednom drugom eksperimentu sprovedenom u čekaonici, otkrili smo da ne samo da su ljudi koje smo podstakli na priču imali prijatno iskustvo, već i ljudi sa kojima su bili zamoljeni da pričaju.

Naravno, nikome se ne dopada neželjena pažnja.

Ali najprostije obraćanje drugom ljudskom biću da biste ga pozdravili moglo bi da bude bolje prihvaćeno nego što mislite. Malo ljudi se upušta u razgovor sa neznancem, ali većina rado želi da razgovara ako im se obratite sa dobrim namerama.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Ljudi čekaju autobus na stanici

Jedan od razloga mogao bi da bude taj da iskustvo razgovora sa drugima i kad čujemo glas neznanca pomažu da shvatimo da on ima bogat unutrašnji život, misli, osećanja, emocije i iskustva baš kao i mi.

Ti kratki razgovori sa neznancima verovatno neće pretvoriti nečiji nesrećan život u blaženi. Međutim, oni mogu da promene neprijatne trenutke - kao što je tegoba svakodnevnog putovanja na posao - u nešto prijatnije.

Ljudi su izrazito društvena bića, koja su srećnija i zdravija kad se povežu sa drugima. Osećanje izolacije i usamljenosti, sa druge strane, jeste faktor stresa koji predstavlja opasnost po zdravlje u rangu pušenja i gojaznosti.

Pozitivni društveni odnosi proglašeni su ključnim sastojkom sreće, značajnijim čak i od toga koliko zarađujemo.

Premošćavanje jaza

Tim profesora Eplija rekonstruisao je eksperiment iz Čikaga sa skoro 700 putnika koji su koristili linije Grejter Anglije na putu do BBC-ja u Londonu.

On će ponuditi prve utiske o rezultatima u sklopu akcije Premošćavanje jaza u pokretu, kada BBC - u saradnji sa raznim prevoznicima - podstiče odrasle osobe da ćaskaju sa saputnicima.

Među te inicijative spadaju:

  • Virdžin Trejns proglasila je C vagone na svim linijama na zapadnoj obali kao „vagone ćaskanja"
  • Ariva deli kartice „za započinjanje razgovora" preko svoje nacionalne autobuske mreže i podstiče putnike da „podele osmeh"
  • Podsticanje ljudi različitog porekla da putuju zajedno linijom severnoirskog Translinka koja povezuje istočni i zapadni Belfast.

Očekivanja

Mogli biste da pomislite da će samo neposredni ljudi imati koristi od povezivanja sa drugima.

Štaviše, nekoliko eksperimenata ukazuje na to da su i ekstrovertne i introvertne osobe srećnije kad se od njih traži da se ponašaju ekstrovertno.

Otkrili smo da su putnici koji putuju do posla srećniji kad pričaju sa nekim neznancem, nevezano za to koliko sebe doživljavaju ekstrovertnim.

Iako ličnost ne mora da ima veliki uticaj na vaše iskustvo povezivanja sa drugima, ona može da utiče na vaša očekivanja, jer introvertne osobe potcenjuju pozitivne posledice jedne takve interakcije.

Praktično, vaša ličnost može da oblikuje očekivanja više nego iskustva.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Razgovor na klupi u parku

Naša očekivanja umeju da budu samoispunjujuća. Ako mislite da će razgovor sa neznancem vrlo verovatno da bude neprijatan, nikad se nećete potruditi i nikad nećete otkriti da su vaša očekivanja možda pogrešna.

To može greškom da se nas drži u izolaciji i odvojenim od drugih.

A moglo bi i da objasni zašto gradovi deluju pretrpani visoko društvenim bićima koja se aktivno trude da ignorišu jedni druge. Neznanci sede jedni do drugih na klupama u parkovima zureći u telefone, šetaju ulicama grada bez osmeha ili pozdravljanja bilo koga.

Nasumični činovi dobrote

Ti nesporazumi prenose se dalje od interakcije u javnom prevozu na mnoge druge oblasti naših života, u kojima dosledno potcenjujemo pozitivni uticaj obraćanja drugima.

Oni koji napišu pismo zahvalnosti, prave nasumične činove dobrote ili dosledno udeljuju komplimente, smatraju da će primaoci biti manje srećni nego što, u stvari, jesu.

Potcenjivanje pozitivnog uticaja našeg obraćanja drugima može da nas sprečava da budemo dovoljno društveni i za svoje i za tuđe dobro.

Naši rezultati ne sugerišu da bi vi sada trebalo da razgovarate sa svakom osobom koju sretnete ili da treba da se upuštate u razgovor sa svakim ko pokuša da vam priđe.

Umesto toga, sledeći put kad poželite da pomognete nekoj nepoznatoj osobi u vezi sa nečim ili da zapodenete razgovor sa njom, ali vas brine kako bi ona mogla na to da reaguje, samo pokušajte.

Naše istraživanje pokazuje da je velika verovatnoća da će to proći znatno bolje nego što mislite, posle čega ćete se oboje osećati srećnije i povezanije.


Ovaj analitički članak je BBC naručio od stručnjaka koji rade za spoljnu organizaciju.

Nikolas Epli je profesor bihevioralne nauke i direktor osoblja Centra za istraživanje odluka na Univerzitetu u Čikagu. Džulijana Šreder je profesorka grupe Menadžmenta organizacija na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.


Povezane teme

Više o ovoj priči