„Midsomar”: Kako da napravite horor film, a da bude zaista strašan

Midsomar Image copyright Gabor Kotschy / A24
Natpis na slici Drugačiji horor

Kada pomislite na horor film, zamišljate mračne podrume, tavane sa mnogo paučine i mesta na kojima nema mnogo svetla.

Drugi film u karijeri reditelja Arija Astera je ipak malo drugačiji, jer govori o švedskom festivalu koji se događa tokom leta i tokom kojeg sunce skoro i ne zalazi.

Aster je režirao i „Nasleđeno zlo" (Hereditary), horor film koji je prošle godine uspeo da zadovolji i kritičare i ljubitelje horor filmova. Ovo je bio njegov prvi dugometražni film.

Prve kritike o njegovom drugom horor filmu Midsomar pokazuju da ima još jedan uspeh u rukama.

Nakon toliko godina snimanja i emitovanja horor filmova, ljubitenje ovog žanra nije lako zaplašiti.

Izgleda da Ari dobro radi svoj posao, jer je publika tokom gledanja njegovog filma i krvavih ubistava skakala sa stolica.

Zato smo ga pitali: Kako se danas pravi dobar horor?

Evo njegovih saveta:

1. Jeftini trikovi- ne koristite ih često

Mačke iskaču iz ormara? Toga nema u Asterovim filmovima.

„Postoji način kako se skokovi straha postavljaju u film, ali me oni uznemiravaju i ne uživam preterano u njima", rekao je Aster za Njuzbit.

Image copyright Csaba Aknay
Natpis na slici Ova zajednica iz Švedske ne deluje kao da će da vas povredi, zar ne?

Ali ako ste gledali „Nasleđeno zlo", onda znate da u njemu postoje skokovi straha. Aster kaže da im je mesto u ovom filmu.

„Imao sam pravilo dok sam snimao ovaj film, ako osetim potrebu da u tom delu filma postoji skok, onda će tamo i biti. Ipak, trudim se da ih izbegavam", kaže Aster

Image copyright A24
Natpis na slici U prvom Arijevom filmu Toni Kolet igra majku u porodici koja se suočava sa neprirodnim silama

Asteru je važnije kako se gledaoci osećaju kada odlaze iz bioskopa, od toga da im ubrza srčanu radnju dok gledaju film.

„Kada sam bio dete, horor filmovi bi me opčinjavali zbog slika koje bi mi ostajale u glavi nakon gledanja i zbog raspoloženja koje su mi stvarale", kaže Aster.

2. Treba biti strpljiv

Midsomar traje dva sata i 20 minuta. U jednoj sceni Florens Pag (Dani) ima dugačak telefonski razgovor sa dečkom (Kristijanom). Kadar je na njenom licu tokom celog razgovora.

Ovo nije film koji žuri sa kulminacijom.

„Znam da kao gledalac, moram da upadnem u film. Ako se nisam vezao za likove ili za bar jednog od likova, uopšte nisam povezan za njihovim iskustvima i nije me briga šta se događa bilo kome", kaže reditelj.

On kaže da veruje u gledaoci mogu biti strpljivi i da tokom građenja priče treba udariti dobre temelje.

Image copyright GABOR KOTSCHY
Natpis na slici Deni (Florens) kreće na put sa dečkom Kristijanom (Džek Rejnolds), ali ne može da pobegne od tuge

Najjači adut ovog filma je to što u njemu nema mraka, već je sunčeva svetlost bila ključna u stvaranju atmosfere i za ekipu koja je radila na filmu.

„Snimanje horora u sred bela dana nije jednostavno. Cilj nam je bio da stvorimo svet u kome ljudi žive i gube se".

Svakako, ljubitelji horora ne moraju da brinu- film ima dovoljno šokantnih trenutaka, tako da će i najzagriženiji fanovi biti zadovoljni.

3. Zakoračite u horor koji se dešava svakog dana

Midsomar se nalazi u udaljenoj švedskoj zajednici i film počinje tragedijom koja se dešava Daninoj porodici i koja je prati tokom putovanja po Evropi.

Patnja u Midsomaru i njegovom prvom hororu je nešto što postoji u svakodnevnim životima.

„Oba filma smatram egzistencijalnim horor filmovima koji se bore sa strahovima za koje trenutno ne postoji lek. To je strah od smrti, od gubitka najbližih. Strah da nikada nećemo zaista upoznati ljude koji su nam najbliži. Rekao bih da je film o tome, ali je istovremeno i film o raskidu", kaže Aster.

Image copyright Merie Weismiller Wallace
Natpis na slici Kristijanovi prijatelji Džoš (Vilijam Džekson Harper) i Mark (Vil Poluter) uživaju u švedskoj gostoprimljivosti

Povezane teme

Više o ovoj priči