Temperatura i klimatske promene: Toplotni talas širom Evrope, na Balkanu blago leto

A young FIlipino boy enjoys a bath on a Manila street Image copyright Getty Images
Natpis na slici Osvežite se kad god možete

Dok francuski grad Bordo obara temperaturne rekorde, a Zapadna Evropa se priprema za drugi toplotni talas ovog leta, Srbija i Balkan gotovo da uživaju.

U utorak je u Bordou zabeležena temperatura od 41,2 stepena. U ovom gradu je tako oboren rekord iz 2003. godine kada je živa u toplomeru bila na 40,7 stepeni.

Meteorolozi predviđaju rekordne temperature u Evropi čitave nedelje, a najtoplije će biti u Belgiji, Nemačkoj i Holandiji.

Kler Nulis, portparolka Svetske meteorološke organizacije, kaže da su toplotni talasi „znak klimatskih promena".

„Kao što smo mogli da vidimo u junu - postali su sve učestaliji, počinju ranije i intenzivniji su", ističe Nulis.

„A to nije problem koji će tek tako nestati".

A Srbija i Balkan?

Srbija i Balkan bez problema prolaze kroz prilično blago leto.

„Tako deluje zato što nismo imali ekstremno visoke temperature, one iznad 40 stepeni, kakvih obično bude u ovo doba godine", kaže za BBC Slobodan Sovilj, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, RHMZ-a.

Sovilj kaže da je početkom jula na istoku i jugu Srbije temperatura bila nešto iznad 35 stepeni, ali se od tada uglavnom zadržava ispod tog podeoka.

„I pored toga je temperatura iznad proseka - jun je za četiri stepena bio topliji od prosečnih vrednosti, a jul je u granici proseka".

Pojedini mediji najavljuju žestok toplotni talas, ali Sovilj kaže da nema razloga za brigu.

„U narednih petnaestak dana neće biti velikih vrućina u Srbiji i na Balkanu, maksimalna temperatura će biti između 30 i 35 stepeni.

„Avgust će biti topliji od proseka za dva stepena i ne bi trebalo da bude problema, ali toplotni talasi se ne mogu isključiti.

„Nešto viša temperatura će u narednim danima biti samo u zapadnim delovima Balkana - u Sloveniji i Hrvatskoj - zbog toplotnog talasa na Zapadu Evrope", ističe Sovilj.

Image copyright AFP
Natpis na slici Record-high temperatures are expected across France - including the capital, Paris

Koliko će biti toplo na zapadu Evrope?

Pa prilično.

U delovima Francuske proglašen je narandžasti meteoalarm - drugi najviši nivo upozorenja.

Meteorolozi ističu da bi Pariz mogle da pogode rekordne temperature u četvrtak. Najviša temperatura izmerena je u glavnom gradu Francuske 1947. godine - tada je bilo 40,4 stepena.

Tokom toplotnog talasa u Francuskoj u avgustu 2003, zbog visokih temperatura umrlo je 15.000 osoba.

Temperature će širom Evrope biti iznad 40 stepeni:

  • Belgija je izdala crveni meteoalarm koji važi na teritoriji čitave zemlje
  • Crveni meteoalarm je na snazi i u Španiji, ali samo u regionu Saragose koji je prošlog meseca imao velike probleme zbog požara. Inače, stručnjaci navode da postoji velika opasnost od požara u Španiji i Portugalu
  • Holandska vlada je aktivirala „nacionalni plan za borbu protiv toplote"
  • Očekuje se da temperatura u Velikoj Britaniji bude iznad 35 stepeni - što bi takođe moglo da obori neke rekorde
  • Temperaturni rekordi u junu oboreni su i u Češkoj, Slovačkoj, Austriji, Andori, Luksemburgu, Poljskoj i Nemačkoj

Kako se pripremiti za vrućine?

To se zna, ali nikada nije zgoreg ponoviti - lagana ishrana, prikladna odeća i unos dosta vode koju bi uvek trebalo imati pored sebe.

Takođe, ne bi trebalo izlaziti napolje po najjačem Suncu.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Pazite da ne izgorite

Evropske zemlje se na razne načine bore protiv vrućine.

Kako bi se ograničilo zagrevanje vode koja se koristi za hlađenje nuklearnih reaktora, u francuskoj elektrani Folfek biće zatvorena dva reaktora dok se temperatura ne spusti.

Osim toga, ledene kupke i dodatne tačke za preuzimanje vode napravljene su za bicikliste na Tur de Fransu koji ove nedelje ulazu u završnu fazu.

Da li su za sve krive klimatske promene?

Ovo je samo jedan toplotni talas i nije sve tako jednostavno, ali...

Iako se ekstremni vremenski uslovi, poput toplotnih talasa, dešavaju potpuno prirodno, stručnjaci navode da su zbog klimatskih promena oni sve učestaliji.

Podaci koji datiraju još od 19. veka pokazuju da se prosečna temperatura na Zemlji od početka industrijalizacije povećala za oko jedan stepen.

Takođe, iz instituta u Potsdamu ističu da je pet najtoplijih leta od 1500. godine do danas zabeleženo u 21. veku.

Naučnici su zabrinuti zbog sve bržeg rasta prosečne temperature u svetu. Ovaj rast povezuju sa upotrebom fosilnih goriva, a sve više temperature , a što bi moglo da ozbiljno utiče na klimu čitave planete.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči