Čovek koji je smislio retvitovanje: Nije trebalo da bude tako

logo tvitera Image copyright Getty Images
Natpis na slici Opcija je osmišljena pre deset godina

Čovek koji je osmislio dugme za retvitovanje uporedio ga je sa „punim pištoljem u ruci četvorogodišnjeg deteta", u intervjuu za BuzzFeed.

Programer Kris Veterel kazao je da niko u Tviteru nije očekivao da bi ova opcija mogla da promeni način na koji ljudi koriste platformu.

Tviter je dobio niz kritika zbog toga što je dozvolio širenje zastrašivanja, govora mržnje i lažnih vesti.

Opciju retvitovanja osmislio je 2009. godine tim programera koje je vodio Veterel i brzo je postala sastavni deo Tvitera.

On je za BuzzFeed rekao da je mislio da će opcija „podići glasove nedovoljno zastupljenih zajednica".

Ranije su ljudi morali da ručno retvituju jedni druge kopiranjem teksta i kucanjem „RT" i imena naloga, ali kada je proces bio automatizovan, retvitovanjem su popularne poruke brzo postale viralne.

Dok je za neke poruke dobro što su postale viralne, poput informacija o prirodnim katastrofama, mnoge druge nisu toliko benigne.

Gejmergejt - kampanja protiv žena u industriji igara - primer je toga kako su ljudi koristili retvitovanje za napade. Veterel je to za BuzzFeed opisao kao „jezivu horor priču".

„Shvatio sam da to nije neka mala grupa ljudi koji deluju neprirodno. Možda se ljudi tako ponašaju. I to me je na smrt uplašilo."

Nakon predizborne kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine, kada je ogromna količina dezinformacija širena na Tviteru i Fejsbuku, obe platforme bile su pod kontrolom vlada širom sveta.

Tviter je ostao pod pritiskom da platformu prilagodi tako da bude manje „otrovna".

Na konferenciji TED (tehnologija, zabava i dizajn) u Vankuveru ranije ove godine, osnivač Džek Dorsi rekao je da kompanija razmišlja o smanjenju važnosti lajkova i praćenja, dodajući da on nije dizajnirao platformu da bude takva.

On je priznao da Tviter trenutno podstiče ljude „da pišu o ogorčenosti".

Slično misli i Veterel, kazao je za BuzzFeed.

„Dali smo vlast ljudima", rekao je. „Ali šta ako sada samo kažete nešto drugačije: O ne, dali smo vlast ljudima."

Više o ovoj priči