Fejsbuk finansira eksperiment čitanja misli

Edi Čeng (desno) i Dejvid Mozes Image copyright UCSF
Natpis na slici Edi Čeng (desno) i Dejvid Mozes se nadaju da će njihov radi pomoći pacijentima sa otežanim govorom

Fejsbuk je najavio pomak u planovima da stvori uređaj koji omogućava ljudima da kucaju mislima.

Finansirao je istraživanje tokom kojeg su razvijeni algoritmi za mašinsko učenje, sposobni da moždanu aktivnost pretvore u govor.

Algoritam je funkcionisao kod pacijenata sa epilepsijom koji su već imali ugrađene elektrode u mozgu, koji pomažu u određivanju porekla napada pre operacije.

Fejsbuk se nada da će utabati put za „potpuno neinvazivni uređaj za nošenje" koji može da obradi 100 reči u minutu.

„Trzaji mišića"

Naučnici sa kalifornijskog univerziteta Grada San Franciska zamolili su pacijente da glasno odgovore na prosta pitanja, nasumično raspoređena.

I algoritmi su naučili da prepoznaju:

  • Postavljeno pitanje, u 75 odsto slučajeva
  • Odgovor u 61 odsto slučajeva

„Najviše smo se usredsredili na dekodiranje govora", kaže profesor Edi Čeng, „ali mi ovde pokazujemo vrednost dekodiranja obe strane govora - kako pitanja koje neko čuje, tako i odgovora."

„Ovo jača našu intuiciju da govor nije nešto što obitava u vakuumu i da će svaki pokušaj dekodiranja šta pacijenti sa otežanim govorom žele da kažu biti poboljšan uzimanjem u obzir čitavog kontektsta teme kojoj žele da komuniciraju."

„Pacijenti koji su izgubili moć govora usled paralize su trenutno ograničeni na sporo izgovaranje reči, uz pomoć pokreta očiju ili trzajima mišića kojima se kontroliše kompjuterski interfejs."

„Ali u mnogim slučajevima, potreba da proizvedu čist govor je još uvek u njihovim mozgovima."

„Samo nam je potrebna tehnologija da im pomognemo da se izraze".

„Bezbedno mesto"

Istraživač Dejvid Mozes je rekao „Važno je imati na umu da smo ovo postigli koristeći veoma ograničen rečnik - ali u budućim istraživanjima planiramo da povećamo fleksibilnost, kao i tačnost toga šta možemo da prevedemo iz moždane aktivnosti."

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.

Image copyright UCSF
Natpis na slici Elektrode su privremeno postavljene na površinu mozga pacijenata koji boluju od epilepsije

„Glavni cilj koji istraživači žele da postignu jeste dekodiranje u realnom vremenu od 100 reči u minutu sa vokabularom od 1000 reči i sa procentom greške manjim od 17 odsto", naveo je Fejsbuk u blogu.

„I demonstracijom koncepta korišćenjem elektroda uz želju da se pomogne pacijentima koji imaju problem s govorom, nadamo se da će rad univerziteta doprineti informacijama za razvoj algoritama i tehničkih specifikacija neophodnih za potpuno neinvazivni uređaj za nošenje."

„Umesto da gledamo u ekran telefona ili laptopa, možemo da održavamo kontakt očima i skupimo korisne informacije i kontekst, a da ne propustimo ništa."

U međuvremenu, Neuralink (NeuraLink), kompanija koju je osnovao Ilon Mask kako bi istražio načine za povezivanje ljudskog mozga sa kompjuterskim interfejsom, tražila je dozvolu od američkih zakonodavaca, kako bi započela testiranje uređaja na ljudima.

Neki naučnici smatraju da je vreme da se napravi pauza i razmisli o etici ovakvih istraživanja i mogućnostima koje otvaraju u budućnosti.

„Za mene, mozak je jedno slobodno mesto za slobodu misli, maštu i neslaganje", izjavila je za MIT Review neuro-etičarka,izjavila je za MIT Review neuro-etičarka, profesorka Nita Farahani.

Više o ovoj priči