Rusija i Amerika: Nema nove trke u naoružanju posle raskida nuklearnog sporazuma, tvrde u NATO

Putin i Tramp 2017 Image copyright Reuters
Natpis na slici Predsednici Vladimiri Putin i Donald Tramp, uslikani 2017. godine, prekinuli su nuklearni sporazum.

Cilj NATO u budućnosti neće biti nova trka u naoružanju sa Rusijom, saopštio je generalni sekretar Alijanse nakon što se Amerika zvanično povukla iz nuklearnog sporazuma.

I Jens Stoltenberg i američki državni sekretar Majk Pompeo okrivili su Rusiju za propast sporazuma koji je potpisan u vreme Hladnog rata.

Početkom godine, zvaničnici Amerike i NATO optužili su Rusiju za kršenje pakta primenom novog tipa krstarećih raketa. U Moskvi negiraju ove tvrdnje.

Ovim paktom države su zabranile upotrebu i proizvodnju projektila dometa od 500 do 5.500 km.

Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) potpisali su 1987. američki presednik Ronald Regan i lider SSSR-a Mihail Gorbačov.

Zašto je došlo do ovoga?

Prošle godine Amerikanci su saopštili da imaju dokaze da novi ruska krstareća raketa imat domet koji je zabranjen sporazumom.

Amerikanci su rekli da imaju dokaze da je Rusija uzela više 9M729 raketa. Ove optužbe su zatim prenete NATO saveznicima Vašingtona, a oni su podržali Ameriku.

Image copyright Reuters
Natpis na slici Nove ruske rakete 9M729 brinu Ameriku i njene saveznike

Predsednik Donald Tramp je u februaru najavio da će se Amerika povući iz sporazuma ukoliko se u Rusiji ne budu pridržavali pakta. Postavio je rok do 2. avgusta.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ubrzo nakon toga suspendovao obaveze njegove zemlje prema sporazumu.

Koji su rizici?

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, kaže da će taj vojni savez reagovati na „primeren i odgovoran način na ozbiljan bezbednosni rizik koji predstavljaju ruske rakete 9M729".

On je dodao da NATO „ne želi novu trku u naoružanju" i potvrdio da ne savez nema planove da razmešta projketile po Evropi.

Generalni sekeratar UN Antonio Gutiereš rekao je da je sporazum bio „neprocenjiva kočnica nuklearnom ratu"

„Ovo će pre povećati, nego smanjiti opasnost koju nose balističke rakete", dodao je on.

Analitičari se plaše da bi kolaps istorijskog sporazuma mogao da dovede do nove trke u naoružanju imeđu Amerike, Rusije i Kine.

„Sada, kada je sporazum gotov, videćemo razvoj i primenu novih vrsta naoružanja", rekao je novinskoj agenciji AFP Pavel Felgenauer, ruski vojni analitičar.

„Rusija je već spremna".

Prošlog meseca, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je za BBC da ruski projektili - ze koje kaže da „jasno krše sporazum" - imaju nuklearnu sposobnost, mobilni su, veoma ih je teško detektovati i mogu da dođu do evropskih gradova u roku od nekoliko minuta.

„Ovo je ozbiljno", dodao je. „Sporazum je decenijama bio kamen temeljac u kontroli naoružanja, a sada vidimo njegovu propast."

Dodao je da nije bilo „nikakvih naznaka" da će Rusija poštovati sporazum - i da „bez nuklearnog sporazuma i sa više ruskih raketa - moramo biti spremni na sve".

Stoltenberg je dodao da će sve odluke NATO-a o tome kako će tačno odgovoriti biti donete nakon isteka roka.

Čelnici NATO-a ne planiraju da koriste kopnene nuklearne rakete u Evropi, rekao je on, ali bi konvencionalna vazdušna i raketna odbrana, nove vežbe i spremnost vojnih snaga, kao i nove inicijative za kontrolu naoružanja mogle da budu deo odgovora.

Šta je Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF)?

Image copyright AFP
Natpis na slici Sovijetski lider Mihail Gorbačov i američki predsednik Ronald Regan potpisali su nuklearni sporazum 1987.
  • Potpisale su ga Amerika i SSSR 1987. godine. Ovaj sporazum o kontroli naoružanja je zabranjivao sve nuklearne i ne-nuklearne rakete kratkog i srednjeg dometa, izuzev pomorskog naoružanja.
  • Amerika je bila zabrinuta zbog SS-20 raketnog sistema SSSR-a 1979. i odgovorila je postavljanjem Peršing projektila i krstarećih raketa u Evropi - što je izazvalo masovne proteste.
  • Do 1991. godine, uništeno je skoro 2.700 raketa.
  • Ove dve zemlje su imale mogućnost da međusobno pregledaju instalacije.

Analiza Džonatana Markusa, BBC dopisnika u oblasti odbrane

Propast sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa - jedinog pakta o razoružanju koji je eliminisao čitavu kategoriju nuklearnog oružja, predstavlja korak nazad za zagovornike kontrole naoružanja.

Činjenica da do ovoga dolazi u trenutku kada je Amerika sve više zabrinuta zbog onoga što se tumači kao ponovno uzdizanje Rusije, dvostruko je uznemirujuća.

Izgleda da ni Moskva ni Vašington ne cene ovakve dogovore.

Najvažniji sporazum od vremena Hladnog rata, ugovor o smanjenju strateškog naoružanja START koji ograničava upotrebu nuklearnog oružja dugog dometa, ističe u februaru 2021. Njegov opstanak je daleko od izvesnog.

Paradoks leži u tome da je kontrola naoružanja delovala nevažno nakon raspada SSSP kada su napetosti bile smanjene.

Sada, kada ponovo rastu, ugovori o razoružanju bi mogli da igraju značajnu ulogu u održavanju stabilnosti.

Umesto toga, kontrola naoružanja je u krizi, a razvijaju se nove tehnologije oružja (uključujući veštačku inteligenciju i „hipersonične" projektile velike brzine).


Kako su stvari krenule naopako?

Vladimir Putin je još 2007. rekao da sporazum nije u skladu sa interesima Rusije.

Pet godina ranije, američki predsednik Džordž Buš odlučio je da SAD povuku iz sporazuma o balističkim raketama potpisanog 1972. godine.

Onda je 2014. godine, nakon što je Rusija navodno testirala krstareće rakete, tadašnji predsednik Amerike Barak Obama optužio Moskvu za kršenje nuklearnog sporazuma.

Image copyright EPA
Natpis na slici Rusija snažno negira da pravi rakete koje krše ugovor.

Navodno, Obama se nije povukao iz sporazuma samo zbog pritiska evropskih lidera koji su ga upozoravali da bi takav potez mogao ponovo da pokrene trku u naoružanju.

Prošle godine, međutim, optužbama protiv Rusije pridružili su se i NATO zvaničnici.

NATO je i formalno optužio Moskvu tvrdeći da je prekršila sporazum.

„Saveznici su zaključili da je Rusija razvila i postavila raketni sistem 9M729 kojim je prekršen Sporazum i koji predstavlja značajan rizike po evroatlantsku bezbednost", navedeno je u saopštenju.

U saopštenju je navedeno i da zemlje članice „snažno podržavaju" stav Amerike da Rusija krši pakt, a Moskva se poziva da „hitno počne ponovo da potpuno poštuje" odredbe sporazuma.

Rusija je negirala optužbe, a predsednik Putin je rekao da su tvrdnje samo izgovor koji američki zvaničnici koriste kako bi napustili pakt.

Usred pogoršanja odnosa Vašingtona i Moskve, Turska je prošlog meseca dobila prve delove ruskog sistema protivraketne odbrane S-400 uprkos protivljenju Amerike.

Iz Amerike je stiglo upozorenje - Turska ne može da ima i sistem protivraketne odbrane S-400 i američke borbene avione F-35.

Turska i Amerika su NATO saveznici. Ipak, Turska gradi i sve bliže odnose sa Rusijom.

Više o ovoj priči