Galaksija Mlečni put nije ravna ploča - kriva je i uvijena

Mlečni put Image copyright OGLE/Warsaw UNiversity
Natpis na slici Novi pogled na Mlečni put

Naša galaksija - Mlečni put - „iskrivljena je i uvijena", a ne ravna kako se ranije mislilo, pokazuje novo istraživanje.

Analize najvećih zvezda u galaksiji pokazuju da one ne leže na ravnoj ploči kako je to predstavljano u akademskim tekstovima i knjigama popularne nauke.

Astronomi sa Univerziteta u Varšavi spekulišu da se galaksija možda iskrivila u prošlim interakcijama sa obližnjim galaksijama.

Nova trodimenzionalna mapa objavljena je u časopisu Nauka.

Popularna slika Mlečnog puta kao ravnog diska nastala je na osnovu posmatranja 2,5 miliona od 2,5 milijarde zvezda.

„I dalje smo daleko od toga da razumemo unutrašnju strukturu i istoriju Mlečnog puta, delom i zbog toga što je ekstremno teško izmeriti udaljenost zvezda u spoljnim delovima naše galaksije", kaže Dorota Skovron sa Univerziteta u Varšavi.

Kako bi stvorili precizniju sliku, Skovron i njeni saradnici merili su udaljenost između nekih od najsvetlijih zvezda u galaksiji - Cefeida promenjivih zvezda. To su masivne mlade zvezde koje sijaju stotinama, ako ne i hiljadama puta jače od Sunca. One mogu da budu toliko svetle da se mogu videti sa samog ruba galaksije.

I ne samo to, one i pulsiraju u pravilnim intervalima brzinom koja je direktno povezana s njihovom svetlošću.

Image copyright MARK GARLICK/SCIENCE PHOTO LIBRARY
Natpis na slici Do sada se smatralo da je mlečni put ravan, ali sada je to dovedeno u pitanje

To omogućava astronomima da s velikom preciznošću izračunaju udaljenost između zvezda.

Većina zvezda identifikovana je u opservatoriji u Čileu. Pšemek Mruž, član tima, kazao je da su rezultati iznenađujući.

Image copyright K. Ulaczyk/J. Skowron / OGLE/Warsaw University
Natpis na slici Otkriće je najstalo na ovom teleskopu

„Naša otkrića pokazuju da Mlečni put nije ravan. Iskrivljen je i uvijen dalje od galaktičkog centra. Do krivljenja je moglo da dođe u prethodnim interakcijama sa satelitskim galaksijama, intergalaktičkim gasovima ili tamnom materijom (nevidljivom materijom prisutnom u galaksijama o kojima se malo zna)."

Rezultati poljskih naučnika podržavaju analizu astornoma sa Univerziteta Makvori u Australiji i Kineske akademije nauka koja je objavljena u februaru.

Više o ovoj priči