Biljna ishrana može da se bori protiv klimatskih promena, tvrde UN

Veganski burgeri Image copyright Getty Images
Natpis na slici Veganski burgeri su sada sastavni deo jelovnika u restoranima

Prelazak na ishranu baziranu na biljkama može da pomogne u borbi protiv klimatskih promena, tvrde stručnjaci iz Ujedinjenih nacija.

Glavni izveštaj o upotrebi zemljišta i klimatskim promenama navodi da velika konzumacija mesa i mlečnih proizvoda na Zapadu pospešuje globalno zagrevanje.

Ali naučnici i zvaničnici su odustali od ideje da eksplicitno teraju ljude da postanu vegani ili vegatarijanci.

Oni tvrde da bi više ljudi moglo da se nahrani obrađivanjem manje površine zemlje ukoliko bi pojedinci smanjili potrošnju mesa.

U dokumentu, koji je izradilo 107 naučnika na Međuvladinom panelu o klimatskim promenama UN, navodi se da kada bi se zemljište koristilo efektivnije, moglo bi da primi više ugljenika koji emutuju ljudi.

Predstavljanje istraživanja je završeno diskusijom u Ženevi, u Švajcarskoj.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Ovako izgleda uništeno zemljište zbog prevelikog uzgoja stoke u Australiji

„Mi ne govorimo ljudima da prestanu da jedu mesu. U nekim mestima ljudi nemaju drugog izbora. Ali očigledno je da zapadne zemlje preteruju u tome", izjavio je profesor Pit Smit, ekolog sa Univerziteta Aberdin u Velikoj Britaniji.

Izveštaj poziva na smanjenje uništavanja tla i dezertifikaciju - koji doprinose klimatskim promenama.

Gde vidiš mesto, tu drvo posadi - da li je baš tako lako

Ovaj jul je i zvanično najtopliji mesec u istoriji

Specijalni rezervati, parkovi i priroda - koliko je Srbija zelena

Takođe upozorava da planovi pojedinih vlada da sade drveće i pale ih kako bi proizvodile struju će postizati iste efekte kao i proizvodnja hrane, ukoliko se ne ograniči.

Zemljina površina i način na koji se koristi predstavlja osnovu ljudskog društva i globalne ekonomije.

Ali mi je menjamo na strašne načine, uključujući i oslobađanje gasova staklene bašte u atmosferu. To kako zemljište reaguje na klimatske promene koje izaziva čovek je od velikog značaja za budućnost.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionKlimatske promene: „Jedite manje mesa da spasite planetu"

Kako su klimatske promene i hrana povezani?

Klimatske promene predstavljaju pretnju po bezbednost proizvodnje hrane. Visoke temperature, obilne padavine i vremenske nepogode će uticati na naše useve i zalihe.

Ali proizvodnja hrane takođe doprinosi globalnom zagrevanju. Poljoprivreda - zajedno sa šumarstvom - odgovorna je za emitovanje otprilike četvrtine gasova staklene bašte. Uzgoj stoke takođe doprinosi globalnom zagrevanju zbog metana koje životinje oslobađaju, ali udeo ima i krčenje šuma zbog širenja pašnjaka.

Uticaj koji proizvodnja mesa ima na životnu sredinu važan je mnogim vegetarijancima i veganima. Grupa iz Velike Britanije #NoBeef zalaže se da se govedina i jagnjetina uklone iz studentskih jelovnika.

U Americi postoje veganski burgeri koji se prave od biljne zamene za meso, napravljene tako da ima ukus pravog mesa, zahvaljujući sastojku bogatom gvožđem zvanom him.

Piter Stivenson iz organizacije Compassion in World Farming kaže „smanjeno konzumiranja mesa je neophodno ukoliko želimo da dostignemo klimatske ciljeve".

Ali u nekim delovima sveta, poput Kine, konzumiranje govedine je u porastu, bez obzira na pokušaj Kineske centralne vlade da promoviše zdravu ishranu.

Da li može da se smanji bacanje hrene?

Natpis na slici Švajcarska organizacija Partage uzima neprodate namirnice iz prodavnica i deli ih lokalnim porodicama.

Autori izveštaja ohrabruju proizvođače da smanje bacanje hrane - pre ili nakon što ona dođe do kupaca.

Otpacima hrane se ponekad mogu nahraniti životinje ili se mogu poslati u dobrotvorne svrhe za one kojima je to potrebno.

Švajcarska organizacija Partage uzima neprodate namirnice iz prodavnica i deli ih lokalnim porodicama.

Takođe sakuplja stari hleb i pretvara ga u keks, suši voće i konzervira povrće. Sve ovo pomaže u smanjenju emisije ugljen-dioksida do koje dolazi tokom proizvodnje hrane.

Zar drveće ne upija ugljen-dioksid koji mi oslobađamo?

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Drveće upija višak ugljenika, ali postoji trenutak kada se zasiti

Dodatni ugljenik koji ljudi oslobađaju u atmosferu je hranljiv za rast šuma - naročito u severnoj hemisferi.

Ovo može pomoći u ublažavanju klimatskih promena, ali na kraju se sve svede na balans faktora. Stručnjaci tvrde da će se pozitivni efekti anulirati ukoliko zemlja nastavi da se pregreva.

Zapravo, izveštaj navodi da delovi oko ekvatora već gube vegetaciju zbog prevelikih vrućina.

Papirne slamčice iz Mekdonaldsa ne mogu da se recikliraju

Moramo brzo da sadimo drveće

Doktorka Ketrin Flajšer sa Tehničkog univerziteta u Minhenu upozorava da bi nedostatak fosfora u zemljištu - glavnog sastojka za uzgoj biljaka - takođe mogao da ometa rast drveća.

Ona tvrdi: „Ovo bi značilo da su prašume već dostigle maksimalne granice i da nisu u mogućnosti da više upiju emisije ugljen-dioksida.

„Ukoliko se ovaj scenario ispostavi kao tačan, Zemljina klima će se zagrevati znatno brže."

Kako se tlo tu uklapa?

Tlo se ponekad zanemaruje kao bitan deo klimatskog sistema. Ali u pitanju je drugo po redu skladište ugljenika na planeti, odmah nakon okeana.

Biljke upijaju ugljen-dioksid iz atmosfere i zadržavaju ga u tlu. Ali krčenje šuma i loša poljoprivreda mogu da naštete toj sposobnosti. Kada je zemljište oštećeno, ugljenik se oslobađa u atmosferu u vidu ugljen-dioksida, dok je dalji rast biljaka ugrožen.

Očekuje se da klimatske promene ubrzaju ovaj proces. Visoke temperature mogu da promene organski sastav tla, omogućavajući emisiju gasova staklene bašte.

Izveštaj navodi da smanjenje oštećenja tla može odmah doprineti lokalnim zajednicama. Bolje upravljanje zemljištem, uključujući kontrolisanu ispašu životinja i sadnju drveća, može da poveća plodnost zemljišta, smanji broj siromašnih i poveća sigurnost hrane koju stanovništvo konzumira.

„Jasno je da se zemlja uništava usled preterane eksploatacije - zbog kojih su klimatske promene sve gore", navodi profesor Smit.

„Zemlja je deo problema, ali ako promenimo način na koji je koristimo, može postati deo rešenja."

Da li problemi mogu da se reše?

Promena načina upotrebe zemljišta predstavlja težak izazov, naročito zato što izuskuje veliku promenu u poljoprivredi.

Naučnici navode da će ljudi morati da:

  • Štite prirodne šume, naročito u tropskim regijama
  • Jedu manje crvenog mesa a više povrća
  • Čuvaju i obnavljaju tresetišta
  • Praktikuju „agrošumarstvo" gde se hranljive biljke sade zajedno s drvećem
  • Poboljšaju sorte useva

Ali bioenergiji, praksi koja se smatrala rešenjem za klimatske promene, stručnjaci su pristupili oprezno.

Bioenergija uključuje spaljivanje vegetacije kao zamenu za fosilna goriva i nekim zemljama to deluje kao privlačno rešenje.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđa da će bionergija prestići solarnu, hidro i vetro elektrane u narednih pet godina.

Ali autori izveštaja savetuju da se ograniče površine za korišćenje biogoriva.

Pratite Rodžera na Tviteru.

Više o ovoj priči