Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju

Mali miševi Image copyright Getty Images
Natpis na slici Istraživači žele da ubace embrione ljudsko-životinjskih himera u miševe

Ljudi su od davnina zamišljali ljudsko-životinjske hibride: Stari Grci su ih zvali „himere".

Himere sada mogu da postanu stvarnost, jer je japanska vlada odobrila naučnicima ne samo da uzgajaju ljudske organe unutar životinjskih embriona, već i da dopuste da se ti embrioni razviju do kraja - što je ključno.

Istraživanje vodi Hiromicu Nakauči sa Univerziteta u Tokiju i Stenforda. Tokom postupka, naučnici će ubrizgavati ljudske matične ćelije u modifikovane embrione pacova i miševa kako bi stvorili pankreas.

Embrioni će potom biti presađeni u surogat-životinje. Profesor Nakauči namerava da jednog dana dobije životinje sa organima čoveka - krajnji cilj je da ovi organi mogu biti presađivani u ljude.

Do nedavno, naučnici u Japanu morali su da uništavaju životinjske embrione u koje su usađene ljudske ćelije posle 14 dana i bilo im je zabranjeno da te embrione gaje u surogat-životinjama.

Ali ta ograničenja sada su ukinuta, a istraživači mogu da traže pojedinačne dozvole za istraživačke projekte.

Image copyright Getty Images

Etička pitanja

Istraživanje profesora Nakaučija nije prvo u ovoj oblasti: on i drugi istraživači već su uzgajali ljudske ćelije u embrionima miša, pacova, svinje, pa čak i ovce.

Cilj naučnika jeste da obezbede ljudske organe za transplantaciju, pogotovo one kojih najviše nedostaje - poput pankreasa.

Profesor Nakauči je 2017. godine praktično izlečio miša koji je patio od dijabetesa, uzgojivši zdrav mišji pankreas u embrionu pacova, a potom ga presadivši u bolesnog miša.

Ali do sada su eksperimenti sa ljudskim ćelijama morali da budu obustavljeni ili zbog pravnih zahteva, ili zato što su probe bile neuspešne.

Ovo istraživanje poteže etička pitanja o mogućnosti da ljudske ćelije završe u životinjskom mozgu, potencijalno „humanizujući" svest životinja.

Ali profesor Nakauči se obavezao da sprovede eksperiment tako da „ćelije završe samo u pankreasu".

U julu je panel eksperata u japanskom Ministarstvu za obrazovanje, kulturu, sport, nauku i tehnologiju odobrio njegovo istraživanje pod određenim uslovima i postupcima.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Veoma mali broj ljudskih ćelija završi u telu životinja, pa zato i ne mogu da dobiju ljudske karakteristike, tvrdi profesor Nakauči

'Životinje sa ljudskim licem '

Tehnika podrazumeva genetsko modifikovanje životinjskih embriona kojim se odstranjuju geni povezani sa proizvodnjom određenog organa - u ovom slučaju, pankreasa, ali u budućnosti možda čak i jetre i bubrega.

Naučnici potom ubrizgavaju u životinjski embrion ljudske matične ćelije, a sada će moći i da uzgoje embrion do kraja.

Dozvola ministarstva obavezuje profesora Nakaučija da eksperimente sprovodi samo na sitnim životinjama, genetski udaljenim od ljudi, rekao je za BBC Ajako Maesava, direktor bio-etike i bio-bezbednosti pri japanskom ministarstvu.

Uz to, tim mora pri svakom stadijumu razvoja da proverava ima li ljudskih ćelija u mozgu fetusa. Provodiće i do dve godine nadgledajući razvoj nakon što rođenja glodara.

U eksperimentu sprovedenom na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji, profesor Nakauči je prethodno stavio ljudske matične ćelije u oplođena jaja ovaca i embrione presadio u ovcu.

Embrioni su uništeni nakon 28 dana razvoja. Sadržali su vrlo malo ljudskih ćelija i nisu razvili nikakve ljudske osobine, rekao je profesor Nakauči za list Asahi Šimbun.

„Broj ljudskih ćelija koje su izrasle u telima ovaca, bio je izuzetno mali, otprilike jedna na hiljadu ili jedna na desetinu hiljada", rekao je on.

„Na tom nivou, nikad se neće roditi životinja sa ljudskim licem."

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Neki naučnici tvrde da su pokušaji da se ljudski organi uzgajaju u genetski udaljenim vrstama besmisleni

Genetska distanca

Ali uzgojiti ljudske ćelije u sasvim drugoj vrsti nije nimalo lako.

Jun Vu, istraživač sa Jugozapadnog medicinskog centra u Dalasu, sa Univerziteta u Teksasu, tvrdi da nema smisla dozvoliti da se razviju ljudsko-životinjski hibridni embrioni uz pomoć evolutivno dalekih vrsta kao što su svinje i ovce.

U ovim vrstama, kaže on, ljudske ćelije će biti eliminisane iz domaćina u vrlo ranoj fazi.

Prošlog meseca, španski dnevni list El Pai objavio je da španski naučnici tvrde da su stvorili ljudsko-majmunske embrione u laboratoriji u Kini.

Istraživanje je predvodio profesor Huan Karlos Izpisua Belmonte sa Instituta Salk za biološke studije u Kaliforniji. On je prethodno napravio ljudsko-svinjske embrione u laboratoriji.

Govoreći za El Pai, naučnici su rekli da će javno biti obelodanjeno više detalja o njihovoj najnovijoj studiji kad rezultati budu objavljeni u prestižnom naučnom časopisu, što će se desiti veoma brzo.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči