SZO: Mikroplastika u vodi ima „minimalni rizik po zdravlje“

A man poses while drinking from a water bottle in the French city of Lille on 25 July, 2018 Image copyright AFP
Natpis na slici Mikroplastika je pronađena u rekama, jezerima, flaširanoj vodi

Mikroplastika u pijaćoj vodi izgleda na trenutnom nivou nije rizična po zdravlje, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

SZO je u svom prvom izveštaju o tom pitanju utvrdila da veće čestice, i većina manjih, prolaze kroz telo bez apsorpcije.

Međutim, rečeno je da se nalazi zasnivaju na „ograničenim informacijama", pošto su potrebna dalja istraživanja po tom pitanju.

„Morali bi što pre da saznamo dodatne informacije", saopštilo je telo Ujedinjenih nacija.

Brus Gordon iz SZO, tokom razgovora za BBC prošle godine obavezao se da će pokrenuti istraživanje, nakon što je nevladina organizacija Orb Media pronašla plastične čestice u mnogim flaširanim vodama.

Šta piše u izveštaju?

Mikroplastika, odnosno komadići plastike manji od pet milimetara, pronađena je u rekama, jezerima, izvorima tekuće vode, kao i u flašicama vode.

Šta to znači za ljudsko zdravlje?

Istraživanja o plastici u vodi počela su poslednjih nekoliko godina, tako da su dokazi koji su sada dostupni ograničeni, navodi SZO.

Dodatan problem je to što je reč o nestandardizovanom istraživanju, koje su radili različiti istraživači koji su koristili različite filtere kako bi razlikovali delove plastike u različitim vodama.

„Ako kažemo da jedan izvor vode ima 1000 mikročestica po litru, a drugi samo jednu, to može da zavisi od veličine filtera", objasnio je dr Gordon. "U suštini metode ispitivanja trenutno su veoma slabe."

Ipak, dr Gordon kaže da bi raspoloživa istraživanja trebalo da budu „prilično ohrabrujuća" za ljude. Svetska zdravstvena organizacija navodi da dokazi sugerišu da sve veće plastične čestice, a i većina manjih, jednostavno prođu kroz ljudsko telo, a da se uopšte ne apsorbuju.

Šta treba da uradimo?

Pravilnim tretmanom otpadnih voda, koji uključuje uklanjanje fekalija i hemikalija, trebalo bi, kako kaže SZO, da se ukloni i više od 90% mikroplastike. Zbog toga preporuke SZO nakon ovog izveštaja ne uključuju rutinske provere mikroplastike u vodi. Umesto toga, SZO želi da se dobavljači pijaće vode koncentrišu na „poznate rizike".

„Dve milijarde ljudi pije vodu koja je kontaminirana fekalijama", rekao je dr Gordon. „To uzrokuje milion smrtnih slučajeva godišnje. To je nešto na šta treba da se usmerimo."

Svetska zdravstvena organizacija zagađenje životne sredine plastikom definiše kao hitan problem. Savetuje da se smanji upotreba plastike kad god je to moguće i da se poboljša program recikliranja.

Koliko je istraživanje ograničeno?

Ključna poruka ovog izveštaja je koliko smo neinformisani o posledicama zagađenja plastikom.

Neke studije sugeririšu da flaširana voda sadrži više mikroplastike nego voda iz slavine, ali nije jasno zbog čega. To može biti kontaminirana izvorska voda, ali to mogu biti i plastični polimeri za pravljenje flaša i zatvarača.

Iako dokazi sugerišu da su rizici po zdravlje minimalno povezani sa gutanjem mikroplastike i hemikalija, dosadašnje studije sadrže značajne nedostatke u podacima koje je potrebno ispraviti u budućim istraživanjima, izjavila je koautorka izveštaja Dženifer de Frans.

„Moramo da znamo broj otkrivenih čestica, njihovu veličinu, oblik, kao i hemijski sastav", kaže ona.

Dakle, ovaj izveštaj o posledicama koje izaziva mikroplastika verovatno će biti prvi od mnogih.

Pošto je mikroplastika prisutna ne samo u vodi, već i u vazduhu i u našoj hrani.

U narednih nekoliko godina, SZO bi volela da vidi izveštaj o tome šta ta „ukupna izloženost okolini" znači i za naše zdravlje.

Više o ovoj priči