Japan: Vlada iskorišćava strane radnike izbeglice, a međunarodne korporacije profitiraju

Troje stranh radnika u Japanu koji kažu da su eksploatisani
Natpis na slici Ovo troje radnika tvrde da su eskploatisani

BBC je razgovarao sa radnicima koji su deo vladinog imigrantskog programa u Japanu i tvrde da previše rade, a premalo su plaćeni dok prave odeću za velike, međunarodne robne marke.

Program se poslednjih godina našao na meti kritika posle brojnih izveštaja o eksploataciji u hiljadama japanskih firmi, kako otkriva BBC novinarka Stefani Hagerti.

Sivi, teški oblaci ovog oblačnog jutra prete da će se razići dok grupa muškaraca i žena radi jutarnje vežbe u parku.

To su stanovnici utočišta u ovom ravničarskom, industrijskom gradu, na oko četiri sata vožnje od Tokija, organizovanog da primi migrantske radnike koji su pobegli sa svojih poslova i tuže poslodavce.

Žang diže ruke lagano, ramena su joj ukočena i oseća oštar bol u ključnoj kosti. U 51. godini, ona je starija od većine drugih stažista, njena proseda kosa uredno vezana nisko u konjski rep.

Ona je iskusna krojačica i godinama se nadala da će doći u Japan, kako bi zaradila novac za venčanje sina i pomogla mu da kupi prvu kuću. Bila je oduševljena kad je japanska vlada promenila propise kako bi dozvolila starijim ljudima da se prijave na program za stažiste.

Natpis na slici Žang, kineska krojačica, sedi u dnevnoj sobi njenog skloništa u kom boravi dok sprema tužbu protiv poslodavca

Ona je 2015. godine dobila posao u maloj proizvodnoj kompaniji koja izrađuje odeću. Ali, kaže, posao je mučan.

„Radila sam toliko mnogo da je počela da me boli glava, otekle su mi noge", kaže. „Plakala bih noćima koliko me je bolela glava."

Žang tvrdi da je najčešće rad počinjala u 6.30 ujutro a završavala posle ponoći, a da za prvih šest meseci nije imala nijedan slobodan dan.

„Naš poslodavac je rekao da što više artikala napravimo, više novca ćemo zaraditi. Tako da smo radili stvarno, stvarno naporno."

Posle oko godinu i po dana otkako je započela posao, shvatila je da je ne plaćaju za prekovremeni rad. Ona tvrdi da je poslodavac svakog meseca uzimao deo novca od njene plate, obećavši da će ga vratiti.

Druge dve žene koje su radile u toj kompaniji otprilike u isto vreme iznele su slične tvrdnje: da je njihov poslodavac svakog meseca od njihove plate uzimao novac za koji tvrde da im nije vraćen.

Tvrde i da su živele i radile u istoj zgradi i da često nisu izlazile napolje nedeljama.

Iz kompanije to poriču. Oni kažu da je Žang plaćena korektno za njen prekovremeni rad i da nikakav novac nije uzet sa njene obračunske liste. Rekli su i da „nije moguće dobiti samo jedan slobodan dan u mesecu."

Oni su rekli da su tvrdnje da radnici nisu smeli da napuste zgradu netačne i poslali fotografiju osoblja, uključujući Žang, kako sede za stolom u menzi šoping centra, smeškajući se i jedući sladoled.

U izveštaju iz 2017. godine, japanska vlada priznala je do koje mere dolazi do zloupotrebe programa za tehničke stažiste. Ona je obelodanila da je 70 odsto od 6.000 firmi koje upošljavaju tehničke stažiste prekršilo propise o radu i ilegalnom i neplaćenom prekovremenom.

To su šokantni statistički podaci. Aktivisti koji rade sa migrantima kažu da je ovaj problem posebno rasprostranjen u tekstilnoj industriji.

Žangin poslodavac kaže da je nad njima sprovela istragu lokalna kancelarija za rad i da su oslobođeni od svih optužbi za bilo kakav prekršaj.

Na polovini njenog trogodišnjeg angažmana, Žang je upoznala advokata koji štiti migrantske radnike i koji joj je savetovao da počne da vodi detaljnu evidenciju o svojim radnim satima.

Njene beleške su gomila ofucanih dečijih sveščica, ispunjenih od početka do kraja, od korica do korica, rukom ispisanim kineskim simbolima.

Ona tvrdi da joj za prekovremeni rad duguju skoro 50.000 američkih dolara.

„Počnem da se tresem samo kad pomislim na to", kaže ona. „Poslednje tri godine su mi potpuno upropastile zdravlje."

Njeni poslodavci ponovo to negiraju, rekavši da se strogo pridržavaju svih japanskih zakona, uključujući minimalnu zaradu i prekovremeni rad.

Natpis na slici Sklonište ima malo parče zemlje na kom radnici mogu da sade povrće dok čekaju da se sazna za njihove slučajeve

Žang nam pokazuje slike koje je napravila telefonom i na kojima se nalaze, kaže ona, etikete odeće na kojoj je radila. Ističe se nekolicina - međunarodne dizajnerske etikete Barniz Njujork i Comme des Garcons.

Bilo je teško napraviti tu odeću, kaže Žang, a ona je bila jedna od malobrojnih kojoj je povereno da je radi.

Pokazali smo naša otkrića Barnizu Njujork i Comme des Garcons. Iz Barniza su nam rekli da ne angažuju tu kompaniju direktno, ali da istražuju te tvrdnje kod dobavljača.

Comme des Garcons se takođe distancirala od ove fabrike. Nakon njihove vlastite istrage, rekli su za BBC da se dotična kompanija ne nalazi na listi njihovih odobrenih dobavljača i da ju je angažovao podugovoreni dobavljač bez njihovog znanja ili odobrenja.

„Imamo veoma stroge propise... u pogledu uslova rada osoblja, njihovog zdravlja i bezbednosti", rečeno je.

Rekli su da ih dobavljač uverava da se to neće ponoviti.

Od kraja prošle godine program za tehničke stažiste dobio je veliki prostor u japanskim medijima, vršeći pritisak na vladu da uradi nešto po tom pitanju. Osnovano je nadzorno telo za program, ali aktivisti tvrde da su ti napori samo kozmetika.

Ipei Tori je predstavnik sindikata koji radi sa migrantima više od 20 godina i susreo se sa više od hiljadu stažista koji su doživeli zloupotrebu u sklopu ovog programa. Problem je, kaže, duboko ukorenjen u njegovoj strukturi - i japanskom društvu.

„Japan ne upozorava strane radnike na njihova prava. I u Japanu se pravi jasna razlika između Japanaca i stranaca."

„Stažisti ne smeju da pričaju o svojim problemima niti da se bore za svoja prava."

Problem nije samo na japanskoj strani; mnogi stažisti dolaze sa velikim dugovima koje su napravili u agencijama za vize u vlastitim zemljama.

„Ako zaposlite lokalnu osobu, ne može da vam prođe plaćanje ispod minimalne zarade, prosto ne može", kaže Žen Kai, advokat iz Kine koji radi sa migrantima u Japanu od devedesetih.

„Ali kad zapošljavate nekoga ko ne poznaje pravni sistem, oni mogu da budu iskorišćeni, zato što su spremni da rade više kako bi zaradili više novca."

BBC je razgovarao sa tehničkim stažistima koji su radili za druge kompanije a koji su prijavili surovo maltretiranje na poslu. Jedna mlada žena bila je toliko uznemiravana da kaže da je pokušala da se ubije.

Jedan drugi mladić sa kojim smo razgovarali izgubio je tri prsta nakon što je ostavljen da radi na industrijskoj mašini za koju tvrdi da nije bio odgovarajuće obučen.

Krajem prošle godine japanski premijer Šinzo Abe nerado je najavio da će zemlja morati da primi još stranih radnika - u narednih pet godina prihvatiće 345.000 migranata niske stručne spreme. Japanu su očigledno potrebni strani radnici, ali nije najjasnije da li ih on uopšte želi.

I dok se zemlja priprema da primi više migranata niske stručne spreme nego što je to ikad uradila u svojoj istoriji, ona mora da razreši sama sa sobom kako će postupati prema onima koji su već tu.

Saradnica na tekstu: Natalija Zuo.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči