Izručenje turskih državljana: Šta to govori o politici prema Erdoganu

An Israeli Kurdish woman holds a Kurdish flag as she takes part in a rally outside the US embassy in Tel Aviv, Israel (26 October 2017) Image copyright Reuters
Natpis na slici Uprkos dugoj istoriji, Kurdi nikad nisu uspeli da trajno naprave nacionalnu državu (na slici kurdska zastava)

Dževdet Ajaz vraćao se pre 18 godina u kasarnu sa odobrenog odsustva putem koji će mu promeniti život - i još se neće završiti.

Tada 28-godišnji Kurd verovatno nije mogao ni da pretpostavi da će ga taj put koštati prvo slobode, a zatim odvesti čak do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i Komiteta za sprečavanje torture Ujedinjenih nacija.

Sigurno nije mogao ni da pretpostavi da će se 16 godina kasnije u sve to umešati - Srbija.

Autobus u kom se nalazio presrela je turska žandarmerija, uhapšen je, navodno prebijan, i u višegodišnjem sudskom postupku kažnjen - na 15 godina zatvora zbog „rušenja ustavnog poretka" u Turskoj.

Zbog odluke srpskih vlasti da ga 25. decembra 2017. isporuče Turskoj, uprkos apelima Komiteta za sprečavanje torture Ujedinjenih nacija da se sa odlukom sačeka, Srbija je oglašena odgovornom za kršenje Konvencije UN protiv mučenja i drugih svirepih, nečovenih ili ponižavajućih kazni ili postupaka.

Ministarstvo pravde primilo je dopis Komiteta i u skladu sa rokovima (90 dana) koji su dati odgovoriće na njega, poručili su za Radio Slobodna Evropa.

„Srbija u ovom slučaju jeste počinila jedno od najflagrantnijih kršenja ljudskih prava otkako je potpisnica Konvencije", kaže Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava, jedan od podnosilaca predstavke Komitetu UN u ovom slučaju.

„U postupku izručenja nijedan od organa nije na adekvatan način poštovao, ne samo međunarodne konvencije, već ni Ustav Srbije.

Došlo je do spleta neobjašnjivih pravnih okolnosti", ocenjuje on.

Hronologija slučaja Ajaz - od elektrošokova do Padinske Skele

  • Dževdet Ajaz je uhapšen 2001. godine, kod mesta Elazig, na istoku turske regije Anadolija.
  • Tada je proveo oko 10 dana na policijskom zadržavanju, nakon čega mu je određen pritvor deset meseci i doveden je u odeljenje za antiterorizam u Dijarbakiru (jutoistok Turske).
  • „Tamo je držan u podrumu, gotovo uvek sa povezom preko očiju kako bi izgubio orijentaciju u vremenu i prostoru. Bez prisustva advokata. Prebijan je sve vreme, bio je podvrgnut takozvanom palestinskom vešanju (vešanje o vezane ruke iza leđa), električnim šokovima po genitalijama i bradavicama, uz ledene tuševe i tursku nacionalnu muziku kao vid zastrašivanja", naveo je Kovačević.
  • Ajaz je, kako se navodi u odluci Komiteta, posle višednevnog mučenja bio prisiljen da s povezom na očima potpiše priznanje u kojem je, kako je kasnije saznao, pisalo da je jedan od vođa Revolucionarne stranke Kurdistana PSK iako „nikada nije bio u militantnim grupama koje se bori za nezavisnu kurdsku državu na jugu i istoku Turske", tvrdi Kovačević.
  • Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je zato 2006. doneo odluku da je tokom Ajazovog policijskog zadržavanja prekršen član 5 - pravo na slobodu i bezbednost.
  • U međuvremenu, nakon puštanja na slobodu, Ajaz 2002. postaje politički aktivan u više kurdskih partija.
  • Paralelno traje sudski proces protiv njega u Turskoj, gde mu se na teret stavlja antiustavno delovanje.
  • Uoči izricanja pravosnažne presude 2016, odlazi iz Turske i putuje sa regularnim dokumentima.
  • Preko Irana, Ukrajine, Azerbejdžana, Rusije i Crne Gore stigao je samo do Srbije u kojoj ga zatiče podizanje Interpolove poternice i srpski organi ga hapse na granici sa Bosnom i Hercegovinom.
  • U Srbiji ga 2016, umesto slobode ili željenog azila, dočekuje ekstradicioni pritvor, jer turske vlasti preko Interpola već traže njegovo izručenje.
  • Posle godinu dana pritvora, decembra 2017. Viši sud u Šapcu, a zatim i Apelacioni sud u Novom Sadu donose odluku da su ispunjeni svi uslovi za njegovo izručenje.
  • Srpskoj ministarki pravde Neli Kuburović pripalo je da potpiše odluku o ekstradiciji, što je, uz objašnjenje da je zahtev iz UN-a stigao kasno, i učinila.
  • On tu vest prima u Prihvatilištu za strance u Padinskoj skeli, odakle je posle brojnih pravnih postupaka u decembru 2017. izručen Turskoj.

„Ipak, odluka Komiteta je na neki način Pirova pobeda, jer Ajaz neće imati mnogo koristi od nje", dodaje Kovačević.

Ajaz se od ekstradicije nalazi u zatvoru u Turskoj na odsluženju kazne, a u tamošnjim zatvorima trenutno je oko 700.000 ljudi, napominje on.

„On je 23 sata dnevno zaključan u sobi koja je namenjena za sedam ili osam osoba, a u kojoj je smešteno njih dvadeset.

Osim eventualnih diplomatskih poseta, ne verujem da će mnogo dobiti od ovoga", dodaje.

„Od Orijent Ekspresa se zna kako Turska postupa prema zatvorenicima, ništa se tu nije promenilo od svilen gajtana do danas", ističe za BBC novinar Boško Jakšić.

Istinsko iznenađenje

Slučajem „Ajaz" bave se i međunarodne organizacije za ljudska prava.

„Izručenje, odnosno nasilni povrat osoba kurdskog porekla u Tursku je gotovo uvek problematičan, jer se time te osobe izlažu ozbiljnom riziku od mučenja i kršenja ljudskih prava", kaže za BBC na srpskom Jelena Sesar, saradnica organizacije Amnesti internešnal iz Londona.

„Bili smo istinski iznenađeni kada je Srbija - protivno zahtevu Komiteta protiv torture - odlučila da Ajaza vrati u Tursku", navodi ona.

Srbija je, kaže Sesar, bila obavezna da poštuje zabranu proterivanja, ukoliko su postojali ozbiljni razlozi za sumnju da bi on mogao biti podvrgnut torturi ili drugim oblicima kršenja prava nakon izručenja.

„U slučaju Ajaza rizik je svakako bio evidentan, jer je Evropski sud za ljudska prava još 2006. godine doneo odluku da je Turska povredila njegovo pravo na slobodu i sigurnost tokom njegovom ranijeg boravka u zatvoru.

„Srbija je zanemarila taj rizik, a time i prekršila svoje međunarodne obaveze", ističe Sesar.

Image copyright AFP/Getty Images
Natpis na slici U borbama protiv Islamske države kurdski borci, koje su podržavale SAD, borili su se i sa pobunjenicima koje podržava Turska

Između idealizma i realizma

Pitanje ljudskih prava u međunarodnim odnosima važna je stavka današnjice, kaže za BBC Hasan Duran, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Istanbulu.

„Ipak, u međunarodnim odnosima pored idealizma, postoji i realizam. Prave političke stvarnosti i sticaj međunarodnih prilika ponekad udaljavaju države od idealističkih politika", navodi Duran.

Poboljšanje odnosa Turske i Srbije počelo je, podseća, 2010. godine, a traje i danas.

Investicije turskih ulagača u Srbiju ukupno iznose 250 miliona evra, a u tekstilnoj industriji već zapošljavaju 5.000 ljudi, saopštio je nedavno ambasador Turske u Srbiji Tanžu Bilgič.

„Srbija, koja je želela da nastavi dobre odnose sa Turskom, izručenjem je pokazala spremnost da se ti dobri odnosi nastave.

Države, zavisno od situacije, daju prednost svojim vlastitim interesima i dobitima i zato ima mnogo primera koji pokazuju da politika nacionalnog interesa prevladava nad idealizmom - principima i normama", podvlači Duran.

Nije Srbija jedina

Da Srbija nije jedina u takvoj političkoj praksi pokazuju slični slučajevi deportacije turskih državljana - sa Kosova, iz Bugarske i Moldavije.

„U tim slučajevima mi smo upozorili na ozbiljan rizik kršenja ljudskih prava", kaže Sesar.

U martu prošle godine je na Kosovu uhapšeno i deportovano šestoro turskih državljana koji su bili radnici privatnih škola na Kosovu pod nazivom Mehmet Akif.

Bili su bliski pokretu bivšeg turskog imama Fetulaha Gulena, koga je Turska optužila za neuspeli puč, a njegovu organizaciju nazvala terorističkom.

Hapšenje i deportacija inače je predmet istrage kosovskog Specijalnog tužilaštva i parlamentarne istražne komisije, koja je utvrdila da je prilikom deportacije počinjen 31 zakonski prekršaj.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zatražio je sva dokumenta vezana za izručenje 2016. godine iz Bugarske biznismena Abdulaha Buiuka, kojeg Turska traži zbog njegovih veza sa Gulenom.

Isti sud je, u slučaju poznatom kao Ozdil i ostali protiv Moldavije, utvrdio da je Moldavija prekršila ljudska prava kada je prošle godine deportovala šest turskih državljana koji su u toj državi bili angažovani kao učitelji u školama koje je Erdogan smatrao sastavnim delom Gulenovog FETO pokreta.

Takve ekstradicije se nisu događale po Zapadnoj Evropi, kaže Jakšić.

„Dosta osumnjičenih da su gulenisti, uključujući i prebegle turske diplomate, našlo je utočište tamo - od Nemačke, preko Danske do čitave Skandinavije.

Niko od njih nije isporučen."

Usluga „prijatelju Erdoganu"

U slučaju Srbije, Jakšić kaže da su važni i lični odnosi lidera.

„Predsednik Aleksandar Vučić je hteo da učini svom prijatelju Erdoganu i isporučio je Ajaza."

Slično je i sa Kosovom gde je predsednik Hašim Tači je želeo da „zacementira odnose" sa Ankarom, što je premijera Ramuša Haradinaja razbesnelo, podseća Jakšić.

„Neka lična prijateljstva i usluge, stavljaju se iznad međunarodnog prava i to je potpuno jasno".

Kada je reč o gulenistima, treba podsetiti da su Erdogan i Gulen svojevremeno bili saradnici, napominje Jakšić.

Međutim, razišli su se kada je Gulen razvio novi koncept islama - sa značajnim elementima liberalizacije dnevnog i političkog života.

„Posle državnog udara 2016. Erdogan ga je direktno optužio da je Gulen organizator ili idejni tvorac i od tada su krenule masovne čistke po Turskoj - tamo su uhapšene hiljade ljudi, 150.00 je izgubilo posao."

Erdogan je zatim krenuo na uporišta gulenista u Evropi.

„Pokušao je to u Bosni, gde postoji Gulenov univerzitet.

Bosna je odbila da ga zatvori i deportuje ljude, jer je sud doneo odluku da univerzitet posluje u skladu sa zakonom.

I Albanija se oduprla tom Erdoganovom ultimatumu - nisu svuda svi tako dodvorički raspoloženi, kao što su pokazali Vučić i Tači", zaključuje Jakšić.

Image copyright AFP

Šta će odluka Komiteta UN-a značiti za Srbiju?

Komitet je naložio Srbiji da Ajazu „pruži obeštećenje" - za nematerijalnu štetu koja je posledica fizičke i psihičke patnje koja mu je prouzrokovana.

Dalje, Srbija bi trebalo bi da razmotri načine i sredstva da nadzire uslove u zatvoru dok je Ajaz na izvršenju kazne, kako bi „bila sigurna da nije podvrgnut postupanju suprotnom Konvenciji, kao i da obaveštava Komitet o rezultatima tog nadzora".

Odluke Komiteta, za razliku od sudskih odluka nekad se smatraju neobavezujućim, mada su se države obavezale na poštovanje međunarodnih ugovora, kaže Milan Marković, šef Tima za ljudska prava UN u Srbiji.

„Zato ove odluke ne treba zanemariti", ističe Marković.

„To neće imati neki kapitalni značaj, ali će, kumulativno, to biti još jedna od stvari koje će se uknjižiti o Srbiji, na neki spisak u Briselu.

U odnosu na neka veća pitanja, ovo je od efemernog značaja, ali da puni korpu trulim jajima - puni", zaključuje Jakšić.

Slučaj Ajaz i kurdsko pitanje

Kurdsko pitanje je politički problem broj jedan u Turskoj, smatra Jakšić.

Već decenijama postoji izraženo neprijateljstvo između Turske i Kurda, koji čine između 15 i 20 odsto tamošnjeg stanovništva.

Ima ih između 25 i 35 miliona i žive u planinskom regionu, koji se prostire na teritoriji Turske, Iraka, Sirije, Irana i Jermenije.

Početkom 20. veka mnogi Kurdi su počeli da razmišljaju o stvaranju „Kurdistana" i nakon Prvog svetskog rata i poraza Osmanskog carstva, pobednički zapadni saveznici su im to omogućili - Sevrskim ugovorom 1920. godine.

Takve nade su srušene tri godine kasnije, kada Lozanski ugovor, koji je postavio granice savremene Turske, nije predvideo kurdsku državu i ostavio Kurdima manjinski status u svojim zemljama.

Kao odgovor na njihove ustanke 1920-ih i 1930-ih, mnogi Kurdi su bili preseljeni, zabranjena su kurdska imena i nošnje, ograničena je upotreba kurdskog jezika, pa čak i postojanje kurdskog etničkog identiteta, a ljudi su označeni kao „planinski Turci".

Abdulah Odžalan je 1978. osnovao PKK - Kurdsku radničku partiju, koja je zagovarala nezavisnu državu unutar Turske.

Šest godina kasnije, grupa je započela oružanu borbu.

Od tada je više od 40.000 ljudi ubijeno, a stotine hiljada raseljeno.

Image copyright AFP
Natpis na slici Osnivač PKK-a Odžalan je u turskom zatvoru od 1999.

Oružani otpor Kurda tamo traje gotovo četiri decenije, sve do nedavnog krhkog primirja.

„Erdogan pitanje Kurda zlopotrebljava kako njemu odgovara u svrhu dnevne politike", ističe Jakšić.

Mobilisao je naciju razgrevanjem turskog nacionalizma i usmerio ga protiv Kurda. Tada je puklo primirje, obnovljena neprijateljstva i to traje i danas", napominje Jakšić.

Turske vlasti već duži niz godina podvrgavaju političke zatvorenike, a posebno one koji se dovode u vezu za Kurdskom radničkom partijom (PKK), tretmanu koji se smatra ozbiljnim kršenjem ljudskih prava, navodi i saradnica Amnestija.

„Amnesti Internešnal, kao i veliki broj drugih organizacija, su dokumentovale sistemska kršenja prava, uključujući učestala neosnovana pritvaranja, mučenja, kao sudske procese koji nisu bili u skladu sa principima poštenog i nepristrasnog suđenja, a sve se to odvija pod plaštom zakona za sprečavanje i borbu protiv terorizma, koji su jako široki i izuzetno podložni političkim manipulacijama", ističe Sesar.

Ovakva situacija u Turskoj se, kaže, znatno pogoršala nakon propalog državnog udara 2016. godine i proglašenjem vanrednog stanja koje je trajalo donedavno.

„Vanredno stanje je započelo strahovit udar na političku opoziciju, podrivanje nezavisnog sudstva i potpuno neosnovano otpuštanje državnih službenika.

Iako je vandredno stanje završeno, veliki deo mera koje su tad proglašene, na snazi su i danas i postale su deo redovnog zakonodavstva", upozorava saradnica Amnestija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči