Klimatske promene: „Smrtna presuda“ za led Grenlanda

Led koji se topi na Grenlandu

Samo tokom ove godine, Grenland je izgubio dovoljno leda da podigne prosečni globalni nivo mora za više od jednog milimetra.

Istraživači kažu da su „zapanjeni" brzinom otapanja, kao i da strahuju za gradove koji se nalaze na obalama širom sveta.

Jedan glečer na južnom Grenlandu istanjio se za čak 100 metara otkako sam na njemu poslom boravio 2004. godine.

Zašto je Grenland važan?

Ledeni pokrivač Grenlanda sedam puta je veći od površine Velike Britanije. Neki delovi debeli su i dva ili tri kilometra. Kada bi se u potpunosti otopio, podigao bi globalni nivo mora za čitavih sedam metara.

Niko ne tvrdi da bi to moglo da se desi u narednih više stotina ili čak hiljada godina, ali i malo povećanje u stopi otapanja u narednim decenijama moglo bi da ugrozi milione ljudi koji žive na niskim nadmorskim visinama.

Bangladeš, Florida i istočna Engleska samo se neke od mnogobrojnih oblasti koje su ugrožene podizanjem nivoa mora u poslednjem veku.

Ostrvo Grenland proteže se od severa Atlantika visoko ka Arktiku. Možda deluje daleko, ali njegova sudbina može da ima veliki uticaj na obim poplava koje ćemo viđati u budućnosti - može da izmeni izgled obala širom sveta i natera čitave zajednice ljudi da se presele dublje na kopno.

Stopa topljenja leda na Grenlandu

Jedan od naučnika koji proučava ledeni pokrivač, doktor Džejson Boks iz Geološkog zavoda Danske i Grenlanda (GEUS ), kaže da ga uznemirava potencijalna opasnost i da osobe koje se bave planiranjem u priobalnim gradovima moraju da „budu spremni".

„Sad kad počinjem bolje da shvatam posledice, zapravo ne mogu noćima da spavam, zato što razumem značaj ovog mesta za ostatak sveta i uticaj koji može imati na živote onih na koje je povećanje nivoa mora već ostavilo traga", rekao mi je on.

Doktor Džejson Boks, Geološki zavod Danske
Natpis na slici Doktor Džejson Boks, Geološki zavod Danske

Koliko se Grenland otapa?

Sve donedavno, ledena površina uglavnom je bila u stanju ravnoteže - količina snega koja padne zimi bila je otprilike ista kao količina leda koja se otopi leti.

Tabela pokazuje koliko je smanjio ledeni pokrivač od 2002

Prošle godine je led čak uspeo da prevagne, ali to je bilo relativno neobično. U poslednjih 30 godina, deceniju za decenijom, Grenland je bio sklon gubljenju leda.

Ili se led na površini otopi - što pošalje bujice vode u obližnja mora - ili se ogromni komadi leda odlome sa oboda i otplove kao sante leda koje se vremenom otope.

Najveći gubici leda oko obale Grenlanda
Presentational white space

Proteklih godina izgubile su se stotine milijardi tona leda - a grubi vodič kako to utiče na nivoe mora jeste da 362 milijarde tona otopljenog leda podiže prosečan nivo okeana za oko milimetar.

To ne zvuči mnogo, ali 2012. godine ukupni gubitak Grenlanda u ledu iznosio je 450 milijardi tona, a ovogodišnje otapanje na dobrom je putu da proizvede isto toliko ili čak neznatno više, dok neki istraživači sugerišu da bi moglo da podigne nivoe mora i za 2 milimetra.

Uz sve to, morate da uračunate led koji se topi na Antarktiku, plus efekat širenje vode kako se ona zagreva. Sve to podiže nivo okeana.

Doktor Boks kaže da na led na Grenlandu utiče povećanje prosečne temperature koje je nedavno zabeleženo.

„To je već praktično smrtna presuda za ledeni pokrivač Grenlanda. Kako vreme bude prolazilo, očekujemo da temperature samo još više rastu", kaže on.

„Dakle, izgubićemo Grenland - sada je zapravo pitanje samo koliko brzo."

Led koji se topi na Grenlandu

Koliko se brzo menja ledeni pokrivač?

Video sam šta se desilo na jednom njegovom delu. Glečer Sermilik na južnom kraju ostrva nije jedan od većih na Grenlandu, ali se smatra jednim od najbrže tonućih komada leda na svetu.

Da bismo stigli do njega 2004. godine, leteli smo pored impozantnih, visokih ledenih kula. Glečera su izgledali kao ogromni bledosivi ili plavi zidovi koji su se izdizali visoko nad morem.

Pratili smo naučnika koji je proveravao instrumente postavljene na ledu i on je bio zapanjen kad je video da je površina glečera opadala skoro čitav metar svakog meseca.

A u poslednjih 15 godina, stopa otapanja nastavila se toliko agresivnim tempom da sada, po povratku na isti glečer, led izgleda gotovo raspadnuto, i mnogo manje impresivno na horizontu.

Doktor Džejson Boks istražuje Sermilik glečer

Džejson Boks ide sa mnom i on sakuplja podatke poslednjih očitavanja. Ona pokazuju da se samo ovog leta glečer smanjio za oko, procenjuje se, devet metara. „To je neverovatan tempo nestanka", kaže on.

Od moje poslednje posete, površina ovog oboda ledenog prekrivača smanjila se za neverovatnih 100 metara prepolovivši se u debljini. Preostali led sada je izložen relativno toplijim temperaturama nižih nadmorskih visina.

Stefen Olsen snimio je ovu fotografiju ovog leta na Grenlandu Image copyright Steffen Olsen

Šta se dešava samom ledu?

Iako Arktik verovatno zamišljate kao pejzaž besprekorne beline, šokantno je koliko zapravo prljavo izgleda ova površina. Dok hodate, deluje kao da ste sleteli na Mesec.

Postoje velike bledosive površine i manji delovi koji su mnogo tamniji, prekriveni nečim što izgleda kao blato ili mulj - sumoran i prilično depresivan prizor.

Alge, mikroskopski male biljke rastu u ledu koji se topi
Natpis na slici Alge koje rastu na glečeru Sermilik

Nekada se mislilo da te tamne delove izaziva uglavnom mešavina prašine i čestica zagađenja koje donose vetrovi iz dalekih elektrana i industrijskih centara.

Ali od moje poslednje posete glečeru Sermilik, naučnici su došli do važnog otkrića da je najveći uzročnik tog zatamnjenja zapravo biološke prirode - alge, mikroskopski sićušne biljke, počele su da cvetaju na ledu koji se otapa.

Satelitske slike koje pokazuju koliko se brzo led topi
Presentational white space

Površina prekrivena sivom ili crnom, za razliku od uobičajene bleštavo bele, upija više sunčeve svetlosti. To ubrzava zagrevanje i samim tim dovodi do dodatnog otapanja.

Ko pokušava da shvati šta se dešava?

Zato što utiče na živote miliona ljudi širom sveta, Grenland je postao centar ogromnog međunarodnog istraživačkog rada koji obuhvata satelite, izviđačke letove i ekspedicije na samom ledu.

Američka svemirska agencija Nasa godinama je vodila projekte koji istražuju upravo razloge otapanje leda, kao i šta može da mu se desi u budućnosti.

Te 2005. godine, izveštavao sam o timu pod pokroviteljstvom Nase koji je došao do važnog otkrića o kretanju ledenog pokrivača.

Topljenje leda

Iako ogromna ledena masa izgleda nepokretno, ona se zapravo sve vreme spušta ka obali. Tim je otkrio da se to kretanje dvostruko ubrzava leti - kako se otopljena voda sa površine probija do dna leda i pomaže mu da lakše klizi.

Plutajući led na Grenlandu

Drugo otkriće jeste da led ne otapa samo vazduh, kako se atmosfera zagreva, već i toplija voda koja zadire ispod pročelja glečera. Jedan Nasin naučnik ovo je objasnio rekavši da ima isti efekat kao da se led nalazi ispod fena dok istovremeno stoji iznad šporeta.

Džejson Boks i njegove kolege iz GEUS-a drže mrežu senzora na ledu kako bi beležili promene.

Helikopter leti iznad glečera Sermilik

Najveći izazov za naučnike je razumevanje mehanizme ledenog pokrivača kako bi mogli pouzdano da predvide dizanje nivoa mora.

Doktor Masaši Nivano, istraživač iz Japanske meteorološke agencije, upravo se vratio sa rada na terenu gde je sakupio podatke koji treba da potkrepe njegove kompjuterske simulacije ponašanja leda.

„Masa ledenog pokrivača se smanjuje - to je veoma izvesno. A ti rezultati utiču na globalno podizanje nivoa mora - što je takođe veoma izvesno", kaže on.

„Ali možda postoji još nekoliko fizičkih procesa koje ne razumemo, tako da je razvijanje budućih projekcija veoma teško."

Šta na to kažu stanovnici Grenlanda?

Ima samo 56.000 Grenlanđana i oni žive u zajednicama izgrađenim na uskom pojasu zemlje na obodu ledenog pokrivača.

Inutsijak Ibzen, 18, Naja-Terezija Heg, 19, i Karolina Hartman Hansen, 21, u Kakortoku
Natpis na slici Inutsijak Ibzen, 18, Naja-Terezija Heg, 19, i Karolina Hartman Hansen, 21, u Kakortoku

U selu Narsak, Kristijan Mortensen kaže mi da se glečer koji je bio vidljiv dok je on bio mlađi u međuvremenu povukao, a da se čini da se sante leda „sve češće i češće odlamaju" u vodu.

Topliji uslovi omogućavaju zemljoradnji i, dok pričamo, stoka pase oko nas na pašnjaku pored blistavo belih komada leda koji se ljuljuškaju u moru.

Stoka pase na toplijim delovima Grenlanda

Ali za neke mlade Grenlanđane klimatske promene postale su ozbiljan razlog za zabrinutost, delom zbog uticaja „njihovog" leda na druge oblasti planete.

Naju-Tereziju Heg koja je upravo završila školu, inspirisala je švedska aktivistkinja Greta Tanberg da povede klimatski štrajk u rodnom gradu Kakortoku, prelepoj luci sa kućama ofarbanim u jarke boje.

Ona opisuje putovanje brodom do ivice ledenog pokrivača koje je bilo „veličanstveno i zastrašujuće" kao dan kada je shvatila koliko vode može da se otopi.

„Sve to završava u našim vodama, u moru, u ostatku sveta i ako se tako nastavi, prosto će jednog dana prekriti čitavu zemlju", objašnjava Heg.

Njena prijateljica Karolina Hartman Hansen takođe strahuje od posledica nekontrolisanog topljenja leda.

„To nije naša krivica; svi smo odgovorni", kaže ona.

Kuće u Narsaku, južni Grenland `

Može li nešto da se učini?

Ako su računice Džejsona Boksa i njegovih kolega tačne, postoji mogućnost da će još samo nekoliko biti dolaziti do novog nastanka leda - kao prošle godine - ali da će nova normala postati više velikih gubitaka.

Čak i ukoliko bi se smanjile emisije gasova koji dovode do globalnog zagrevanja - kao što je definisano u pariskom sporazumu o klimi iz 2015. godine - stopa topljenja leda na Grenlandu bi i dalje mogla da nastavi da raste - iak možda malo sporije.

Kao i mladi borci protiv klimatskih promena sa Grenlanda, naučnici osećaju potrebu da i sami nešto preduzmu po ovom pitanju.

Započeli program kojim će pokušati da apsorbuju deo ugljen-dioksida koji se oslobađa zbog letova kojim dolaze da sprovode istraživanja; Džejson kaže da je dobio kritike zbog vlastitog karbonskog otiska i da „oseća grižu savesti".

Doktor Faezeh Nik sadi mladice blizu Narsarsuaka
Natpis na slici Doktor Faezeh Nik sadi mladice blizu Narsarsuaka

Blizu aerodroma kod Narsaka, istraživači sade 6.000 mladica Sibirskog ariša, vrste drveta koje dobro uspeva u ovdašnjim uslovima.

Oni priznaju da deset stabala mora da raste 60 godina da bi upilo ugljenik proizveden povratnim letom od Londona do San Franciska, ali kažu da je za početak i to nešto. Ukoliko tokom projekta bude zasađena mnogo veća šuma, mogla bi da „ostavi nekog malog traga" u borbi protiv klimatskih promena.

Kako sećanje na prošlomesečni polarni toplotni talas bledi, naučnici odlaze sa Grenlanda pre dolaska zimskih noći. Sada će pokušati da predvide šta bi oštećeni i potamneli ledeni pokrivač mogao da uradi sledeće.

Producenti: Dejvid Braun, Rob Megi, Kejt Stivens i Nasos Stajlanou

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči