Svetski dan prevencije suicida: Kako razgovarati s nekim ko razmišlja o samoubistvu

Mother and daughter having a conversation Image copyright Getty Images
Natpis na slici Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu da je važno pomoći mladima da se nose sa životnim pritiscima

Svakih 40 sekundi neko, negde na svetu, oduzme sebi život.

Skoro 800.000 ljudi izvrši samoubistvo svake godine, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO). To je drugi najčešći uzrok smrti osoba uzrasta između 15 i 29 godina - prvi su saobraćajne nesreće.

To su zapanjujuće brojke - a ipak, o ovoj temi se ne govori dovoljno, kažu iz SZO.

Koliko god taj ekstremni čin delovao usamljenički, on utiče na decu, roditelje, supružnike, prijatelje i kolege žrtava.

U jednoj američkoj studiji objavljenoj prošle godine se čak tvrdi da jedno samoubistvo može da ima domino efekat na 135 drugih ljudi.

Doktorka Džuli Serel sa Univerziteta u Kentakiju kaže da je psihološki uticaj na osobe koje su poznavale žrtvu veći što su bile bliskije, bez obzira na to da li su bile u srodstvu ili ne.

Mnogi mogu osetiti da su suočeni s izazovom razgovora o ovoj teškoj temi.

Na Svetski dan prevencije samoubistva bavimo se najboljim načinom da se razgovara sa nekim ko razmišlja o samoubistvu.

Započnite razgovor

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Čak iako se ne slažete sa tim šta druga osoba govori, morate ih pustiti da pričaju o stresu

Nema pravog ili pogrešnog načina da se priča o suicidalnim mislima - najvažnije je zapodenuti razgovor, kaže za BBC Ema Karington, portparolka organizacije Ritink UK.

„Prvo i prvo, moramo da se pomirimo s tim da je to težak razgovor. To nisu razgovori koje vodimo svaki dan. Osećaćete, dakle, određenu nervozu i to je u redu."

„Ne možete da pogoršate situaciju jer je ona već onoliko loša koliko uopšte može da bude. Najvažnije je slušati na način koji ne osuđuje sagovornika."

Savet Samarićana kako razgovarati sa nekim ko ima suicidalne misli:

  • Odaberite neko mirno mesto gde će se osoba osećati opušteno.
  • Postarajte se da oboje imate dovoljno vremena za razgovor.
  • Ako kažete nešto pogrešno, ne paničite; ne budite prestrogi prema sebi.
  • Usredsredite se na drugu osobu, gledajte je u oči, sklonite telefon. Posvetite joj punu pažnju.
  • Budite strpljivi. Možda će biti potrebno određeno vreme i više pokušaja pre nego što osoba bude spremna da vam se otvori.
  • Koristite otvorena pitanja koja zahtevaju više od odgovora sa da ili ne. Proverite da li ste dobro razumeli sagovornika.
  • Ne prekidajte i ne nudite rešenja; ne uskačite sa vlastitim idejama o tome kako bi druga osoba mogla da se oseća.
  • Proverite da li osoba zna gde može da dobije profesionalnu pomoć.

Broj SOS linije za prevenciju suicida je 011 77 77 000 i dostupan je 24 časa dnevno svakog dana.

Ko je ugrožen?

Samoubistvo pogađa ljude svih godina, ali je globalno stopa samoubistva viša među muškarcima.

Stopa samoubistva među muškarcima bila je 13,5 na 100.000 ljudi 2016. godine, naprema 7,7 na 100.000 žena.

Natpis na slici Stopa samoubistava

Međutim, odnos muškarci/žene može umnogome da varira od države do države.

Rusija ima najvišu stopu samoubistava među muškarcima na svetu - 48 na 100.000 ljudi 2016. godine - što je šest puta više nego kod žena.

Veza između samoubistava i mentalnih poremećaja (posebno depresije i alkoholizma) prilično je jasno utvrđena.

Ali mnoga samoubistva dešavaju se impulsivno u trenucima krize kad se ljudi slome pred životnim stresom, finansijskim problemima, raskidima veze ili hroničnim bolom ili bolešću.

Stopa među stanovništvom u ruralnim područjima je visoka, kao i među ugroženim grupama koje doživljavaju diskriminaciju - izbeglicama i migrantima, starosedelačkim narodima, LBGT osobama i zatvorenicima.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Samoubistvo je često povezano sa osećajem izolacije i možete pomoći nekome da pobegne od tih misli tako što ćete razgovorom dopreti do njega

U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji navode da su pod višim rizikom osobe koje su preživele oružane sukobe, prirodne katastrofe, nasilje, zlostavljanje, gubitke ili osećaj izolovanosti.

„Neko može da se oseća izolovano čak i kada deluje da je okružen ljudima. Ljudi možda imaju finansijske probleme. Sve to može da se nagomila čoveku", kaže Karington iz Ritink UK.

„Ukoliko nemamo podršku ljudi oko nas, to ume da nam bude previše."

Šta društvo može da učini?

SZO kaže da vlade mogu da učine mnogo na prevenciji samoubistva, a neki od koraka su da:

  • Razbiju stigmu i povedu razgovor o temi.
  • Pomognu mladim ljudima da razviju sposobnost za izlaženje na kraj sa životnim pritiscima, naročito u školama.
  • Obuče nespecijalizovane zdravstvene radnike da procene suicidalno ponašanje i uhvate se u koštac s njim.
  • Prepoznaju i ukažu pomoć ugroženima i održe kontakt s njima na duže staze.
  • Ograniče pristup smrtonosnim sredstvima.

Razvejavanje mitova

Organizacije za održavanje mentalnog zdravlja trude se da razveju ono za šta tvrde da je najobičniji mit: da će razgovor sa ljudima o samoubistvu da im usadi u glavu pogrešne ideje.

Ali stručnjaci iz Bijond blu, australijske organizacije za dobrobit ljudi koju vodi bivša premijerka Džulija Gilard, kažu da razgovor o samoubistvu može da povrati nadu ljudima koje muče suicidalne misli.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Različite društvene grupe su rizične kada je relš o samoubistvu

Anketa koju je ova nevladina organizacija sprovela na 3.000 Australijanaca pokazala je da 30 odsto njih ne želi da usadi ljudima pogrešne ideje razgovorom o samoubistvu.

Uz to, više od polovine anketiranih smatra da pomaganje nekom sa suicidalnim mislima zahteva profesionalno umeće.

Ne osuđujte

„Ne morate da budete zdravstveni radnik da biste pomogli nekom ko je ugrožen. Samo morate da budete spremni da povedete taj razgovor", rekla je Gilard predstavljajući te rezultate.

Iako je pronalaženje profesionalne pomoći jedini bezbedan način da se dođe do lekova i terapije, Karington kaže da otvoreni razgovor o samoubistvu može da pokaže da ne osuđujete tu osobu.

A to, za uzvrat, može da joj pomogne da se kratkoročno oseti bezbedno.

„Možda će reći: 'Oh ne, bože, nisam razmišljala o tome' i to će biti kraj razgovora. Ali za većinu ljudi, kad se osećaju istinski loše, ta misao biće prisutna negde pozadi u njihovoj glavi."

Razgovarajte o „danas"

„Ako se brinete za nekoga, uporno ga pitajte kako se oseća danas. Može da pomogne ukoliko koristite reč 'danas', zato što ako se osoba oseća kao da je ophrvana snažnim emocijama, to ne deluje kao neko posebno krupno pitanje.

„Često je potrebno više od jednog razgovora da bi se neko otvorio o samoubistvu. Morate da izgradite poverenje da bi osoba osetila da je nećete osuđivati."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči